Отац и син: 

                  Рене      -  Rene,    (1867 – 1925.)

                  Марсел, -  Marcel, (1894 – 1961.)

Анрио су били пилоти конструктори авиона и индустријалци. Рене Анрио био је велики аутомобилиста, затим пионир авијације... Његов син Марсел врло рано је почео да га прати и учествује са њим заједно и на аутомобилским такмичењима и управљању авионима. Рене је био одушевљени возач аутомобила, возио је и на трци Париз – Мадрид, а 1904. године поставио је светски рекорд брзе вожње са 128 км/час. Његов син Марсел већ од своје тринаесте године возио је аутомобиле сваг оца брзином преко 100 км/час.

Од 1908. године нова и још већа љубав... У мају те године Рене наручује један авион „Антоанет“ са мотором од 25 кс. Дошао је био и крај године, авион није био испоручен... Рене се одлучио да сам направи авион! У фебруару 1909. он оснива своје предузеће:  „Друштво за производњу авиона Анрио“. У септембру из предузећа излази његов први авион и он ће бити изложен у Првом салону аеронаутике у павиљону Grand Palais. Рене је добио двадесетак наруџбина иако авион још није био летео. У октобру са својим сином Марселом  он обавља прве пробе, али авион има тежак мотор и не успава да полети. Набавља лакши мотор од 40-50 кс и почиње  да лети током зиме 1909-1910.године. 

Узима за сарадника једног искусног пилота који ће му бити и инжењер и вођа пилота у његовој пилотској школи коју је био основао у 1909. години (другу школу је отворио у Лондону!).

Убрзо развијају нови моноплан, „Анрио 2“, са мотором 40кс. Затим раде „Анрио 3“ који је био моћнији и замишљен за такмичења, а „Анрио 4“ је привукао пажњу војске. Авиони „Анрио  5“ и „Анрио 6“ служили сину Марселу за летење на митинзима у 191о години. Марсел је стекао дозволу бр. 95 Француског АК у 1910. години. Имао је тада 16 година и био је љубимац светског ваздухопловства.

Рене 1915. узима за сарадника одличног инжењера Пјера Дипона (Pierre Dupont) са којим ће направити више успелих типова авиона и који ће се звати Анрио-Дипон. У 1916. њихов авион „Анрио-Дипон АД1“ користи се као ловачки у Белгији и Италији – направљен је у 1.200 примерака. На крају 1917. године фирма Анрио је произвела више од 5.000 авиона за војску.

Анри је умро изненада 1925. године. Наследио га је син Марсел и он ће бити директор  предузећа  до 1938. када је оно  било национализовано. Марсел Анрио био је одликован орденом Официра Легије Части.

Београд, 2013.                                                                                                                                    Владимир Лепојевић