Садржај (поглавља Историја)

  1. Авиа BH-33 - Авиа BH-33
  2. Авиатик Берг C - Авиатик Берг C
  3. Авиатик Берг D - Авиатик Берг D
  4. Авион Ресава - Авион Ресава
  5. Албатрос D.III - Албатрос D.III
  6. Антара ДС - Антара ДС
  7. Ансалдо SVA - Ансалдо SVA
  8. Анрио HD-320 - Анрио HD-320
  9. Анрио HD-41H - Анрио HD-41H
  10. Блерио XI - Блерио XI
  11. Бреге 14 - Бреге 14
  12. Бреге 19 - Бреге 19
  13. Воазен - Воазен
  14. Депердисен - Депердисен
  15. Доран AR.1 (2) - Доран AR.1 (2)
  16. Дукс биплан - Дукс биплан
  17. Икарус 214 - Икарус 214
  18. Икарус 215 - Икарус 215
  19. Икарус ИО - Икарус ИО
  20. Икарус ММ-2 или МИМА-2 - Икарус ММ-2 или МИМА-2
  21. Икарус Оркан - Икарус Оркан
  22. Икарус ШМ - "Шимика" - Икарус ШМ - "Шимика"
  23. Кодрон G.3 - Кодрон G.3
  24. Лонер TL - Лонер TL
  25. Мерћеп - комитски - Мерћеп - комитски
  26. Национални Аероклуб Србије (НАКС) - Национални Аероклуб Србије (НАКС)
  27. Нијепор 11 - Нијепор 11
  28. Нијепор 24 - Нијепор 24
  29. Нијепор 27 - Нијепор 27
  30. РЕП Type F 1912 - РЕП Type F 1912
  31. Рогожарски АЖР - Рогожарски АЖР
  32. Рогожарски Бруцош - Рогожарски Бруцош
  33. Рогожарски ПВТ - Рогожарски ПВТ
  34. Рогожарски Р-100 - Рогожарски Р-100
  35. Рогожарски Р-313 - Рогожарски Р-313
  36. Рогожарски СИМ-VI - Рогожарски СИМ-VI
  37. Рогожарски СИМ-VIII - Рогожарски СИМ-VIII
  38. Рогожарски СИМ-X - Рогожарски СИМ-X
  39. Рогожарски СИМ-XI - Рогожарски СИМ-XI
  40. Рогожарски СИМ-XII-X - Рогожарски СИМ-XII-X
  41. Рогожарски СИМ-XIV-X - Рогожарски СИМ-XIV-X
  42. Румплер 6B - Румплер 6B
  43. СИАИ S.13 - СИАИ S.13
  44. СИМ-II - СИМ-II
  45. СПАД S.VII - СПАД S.VII
  46. СПАД S.XIII - СПАД S.XIII
  47. Фарман F.40 - Фарман F.40
  48. Фарман HF.20 - Фарман HF.20
  49. Фарман HF.7 - Фарман HF.7
  50. Фарман MF.11 - Фарман MF.11
  51. Физир ЛАФ - Физир ЛАФ
  52. Физир Ф1В - Физир Ф1В
  53. Физир ФА-1 - Физир ФА-1 (Физир Вега)
  54. Физир ФН - Физир ФН
  55. Физир ФП-2 - Физир ФП-2
  56. Физир ФТ-1 "Небојша" - Физир ФТ-1 "Небојша"
  57. Фридрихсхафен FF.49 - Фридрихсхафен FF.49
  58. Хајнкел H-8 - Хајнкел H-8
  59. Ханза Бранденбург Б.1 - Ханза Бранденбург Б.1
  60. Ханза Бранденбург Ц.1 - Ханза Бранденбург Ц.1
  61. Ханза Бранденбург К - Ханза Бранденбург К
  62. Ханза-Бранденбург W.13 - Ханза-Бранденбург W.13
  63. Ханза-Бранденбург W.18 - Ханза-Бранденбург W.18
  64. Хидроавион ФБА - Хидроавион ФБА
  65. Змај Р-1 - Змај Р-1

 

Потез XXV



Авион Потез XXV

Потез XXV / Potez XXV  је једномоторни, двоседи, двокрили француски авион намењен извиђању. Прототип је завршен 1925. године, развијен је на основу претходних успешних модела Потез XV из 1921. године, и Потез XXIV из 1924., а коришћен је у периоду између два светска рата. Производила га је француска фирма Аvions Henry Potez. Авион je пројектован као извиђачки авион али се током коришћења претворио у вишенаменски авион. Произведено је око 3.500 примерака ових авиона у 87 различитих верзија и представљао је један од најплоднијих производа француске ваздухопловне индустрије.

Опширније: Потез XXV

Потез XV



Авион Потез XV

Потез XV / Potez XV  је једномоторни, двоседи, двокрили француски авион намењен извиђању. Конструисан је крајем 1921. године, први пут полетео октобра 1921., приказан је на париском авиосалону 1921. године, а коришћен је у периоду између два светска рата. Производила га је француска фирма Аvions Henry Potez. Авион je пројектоваo Louis Coroller, као извиђачки авион а коришћен је и као извиђач-лаки бомбардер. Произведено је 545 примерака ових авиона, укључујући у тај број и 135 авиона произведених по лиценци у Пољској.

Опширније: Потез XV

Потез VIII



Авион Потез VIII

Потез VIII / Potez VIII  је једномоторни, двоседи, двокрили француски авион намењен обуци пилота и туристичким и пословним потребама. Конструисан је крајем 1919. године, први пут полетео почетком 1920. и коришћен је у периоду између два светска рата. Производила га је француска фирма Аvions Henry Potez. Авион су пројектовали Henry Potez i Louis Coroller, као туристички авион, али је у току експлоатације служио и као авион за обуку пилота. Произведено је преко 150 примерака ових авиона, био је веома популаран у својој класи и добио је надимак "Зизи".

Опширније: Потез VIII

Девоатин D.27



Авион Девоатин D.27

Девоатин D.27 / Dewoitine D.27 је француски ловачки авион развијен између два светска рата. Авион је први пут полетео 1928. године. Производио се од 1930 до 1932. године и то у швајцарској фирми EKW и по лиценцама у југословенској фирми Змај из Земуна. Авион је летео под заставом Француске, Швајцарске, Румуније, Шпаније и Југославије.

 

Опширније: Девоатин D.27

Девоатин D.9



Авион Девоатин D.9

Девоатин D.9 / Dewoitine D.9 је француски ловачки авион развијен између два светска рата. Авион је први пут полетео 1924. године. Производио се од 1925 до 1926. године и то у матичној фирми Девоатин у Француској и по лиценцама у италијанској фирми Ансалдо. Авион је летео под заставом Италије, Швајцарске, Белгије и Југославије.

 

Опширније: Девоатин D.9

Девоатин D.1



Авион Девоатин D.1

Девоатин D.1/Dewoitine D.1 је француски ловачки авион развијен између два светска рата. Авион је први пут полетео 1922. године. Производио се од 1922 до 1926. године и то у матичној фирми Девоатин у Француској и по лиценцама у италијанској фирми Ансалдо и чехословачкој Шкода. Авион је летео под заставом Француске, Италије, Швајцарске, Јапана и Југославије.

 

Опширније: Девоатин D.1

Бристол F.2



Авион Бристол F.2B

Бристол F.2/Bristol F.2  су вишенаменски, једномоторни, двоседи, двокрилни британски авиони који су се користили у току Првог светског рата и доста дуги период после рата. Производила га је британска фирма British and Colonial Aeroplane Company (Bristol Aeroplane Company) али због великих наруџбина у току рата и ограничених производних могућности Бристола, лиценцна производња се одвијала у неколико фабрика у Великој Британији и иностранству. Авион је пројектовао Frank Sowter Barnwell, као извиђачки авион, али је у току експлоатације служио је као ловац, извиђач и лаки бомбардер. Сматра се једним од најбољих ловаца двоседа у Првом светском рату, исти или бољи од својих једноседих такмаца иако је по својим димензијама био знатно већи од њих није заостајао у погледу брзине, плафона лета или агилности.

Опширније: Бристол F.2

Румплер C


Авион Румплер C.IV

Румплер C (нем. Rumpler C) су једномоторни, двоседи, двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила немачка фирма Rumpler Flugzeug-Werke GmbH, Berlin-Johannisthal,  па су према скраћеном називу Rumpler ови авиони добили име. Пројектовао га је инжењер Едмунд Румплер  уједно и власник фабрике, поред фабрике Румплер на основу свог претходника авиона Румплер B.I. Aвионе ове породице је на основу лиценце производило још неколико фабрика у Немачкој. Они су били извиђачи а служили су и као лаки бомбардери јер су могли да понесу и одређену количину бомби. Први прототип полетео јуна 1915. године када почиње и серијска производња. У оперативној употреби у немачком, аустроугарском, турском и бугарском ваздухопловству је био до краја рата. После рата је летео у ваздухопловствина још неколико земаља а користио се и у цивилне сврхе. Овој фамилији авиона припадају авиони Румплер C.I до Румплер C.IX.

Опширније: Румплер C

Феникс D

Phonix C 1 328.26.jpg
Авион Феникс D.I

Феникс D (нем. Phonix D) јe фамилијa ловачких авиона  из Првог светског рата које је производила аустријска фирма Phonix Flugzugwerke AG из Wiener-Stadlau-а па су према скраћеном називу фирме Phonix ови авиони добили име. Припадају јој авиони Феникс D.I; D.II; D.IIa; D.III i D.IV сви настали еволутивним (побољшањем основне верзије) путем из авиона Феникс D.I. Пројектовали су их инжењери Леополд Кирсте и Едмунд Шпарман на основу ловца Ханза Браденбург KD оригиналног пројекта инж. Ерст Хајнкела, кога је Phonix производио на основу лиценцног уговора. Феникс D су једномоторни, једноседи двокрилни авиони потпуно дрвене конструкције, чији је први прототип полетео јуна 1917. године, када је и почела серијска производња, а први примерци су испоручени јединицама на фронту већ у јесен 1917. године. Њихова оперативна употреба у јединицама Аустроугарског ваздухопловства (LFT-Luftfahrtruppe) почела је фебруара месеца 1918. године. Летео је све до 1936. године.

Опширније: Феникс D

Феникс C.I


Авион Феникс C.I

Феникс C.I (нем. Phonix C.I) су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила аустријска фирма Phonix Flugzugwerke AG из Wiener-Stadlau-а па су према скраћеном називу Phonix ови авиони добили име. Пројектовали су га инжењери Леополд Кирсте и Едмунд Шпарман на основу авиона Ханза Браденбург C.II оригиналног пројекта инж.Ерст Хајнкела, кога је Phonix производио на основу лиценцног уговора. Авиони ове серије су били извиђачи а служили су и као лаки бомбардери јер су могли да понесу 50 kg бомби. Први прототип полетео јуна 1917. године а серијска производња 1918. године. У оперативној употреби  у Аустроугарском ваздухопловству је био до краја рата. Летео је све до 1935. године у шведском ваздухопловству. Производио се у Аустроугарској и Шведској.

Опширније: Феникс C.I

Уфаг C.I


Авион Уфаг C.I

Уфаг C.I (нем. UFAG C.I) су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила аустроугарска фирма Ungarische Flugzugwerke AG, (UFAG) из Будимпеште па су према скраћеном називу Ufag ови авиони добили име. Авиони ове серије су били извиђачи а служили су и као лаки бомбардери јер су могли да понесу 75 kg бомби.

Пројектовање и развој

Авион Ханза Бранденбург KD из 1916.

За време док је радио за фирму Ханза Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио на бази већ успешног једноседа Ханза Бранденбург KD (1916.) двоседи борбени авион (Ханза Бранденбург C.II) за кога немачко војно ваздухопловство није било заинтересовано. Авион је био наоружани двокрилац, намењен првенствено извиђачким задацима и курирским пословима, док је поред ових био намењен и за бомбардерске задатке (као лаки бомбардер).

Пошто је власник немачке фирме Ханза Бранденбург и аустроугарских фирми УФАГ и Феникс био исти концерн Камило Кастиљони а Немачка и Аустроугарска биле савезнице у Великом рату, овај пројект авиона је понуђен аустроугарском ваздухопловству (ЛФТ) које га је прихватило а фирме Феникс и Уфаг су купиле лиценцу и тако је почела производња. Тако се десило да се овај авион није производио у матичној фирми Ханза Бранденбург а главна производња се обављала у аустро угарским фирмама УФАГ и Феникс (једна серија је произведена у будипештанском Лојду) и то за потребе аустроугарског ваздухопловства ЛФТ.

Опширније: Уфаг C.I

Ефаг C


Авион Ефаг C.II

Eфаг C (нем. Őffag C) су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата пројектовала и производила аустријска фирма Oesterreichische Flugzeugfabrik AG из Wiener Neustadt-а па су према скраћеном називу Őffag ови авиони добили име. Авиони ове серије су били извиђачи а носили су ознаку C.I и C.II.

 Пројектовање и развој

Фирма Őffag је пројектовала авион по угледу на авионе Албатрос и Ханса Браденбург класе С, двокрилац са два члана посаде (пилот и извиђач) и снагом мотора 110 kW (150 KS). Авион је добио ознаку Eфаг C.I (Őffag C.I) и полетео први пут јула месеца 1915. године. Иако авион није испунио све захтеве за војну употребу пуштена је у производњу серија од 24 авиона. Авион је био ненаоружан и служио је као извиђач све до краја 1916. године када је преведен у школски авион и служио је за обуку и тренажу пилота.


Авион Ефаг C.I

Одмах након тестирања прототипа прешло се на побољшање авиона како у аеродинамичком погледу тако и у снази мотора. Тај авион је добио ознаку Eфаг C.II (Őffag C.II), и имао је мотор од 118 kW (160 KS) и полетео је почетком 1916. године врло брзо је и овај мотор замењен још снажнијим мотором снаге 136 kW (185 KS). До краја 1916. године испоручено је укупно 63 авиона овог типа. Они су служили као извиђачи до краја 1917. године када су преведени у авионе за обуку пилота.

Опширније: Ефаг C

Дорније Do J



Дорније Do Ј Wal

Дорније Do Ј (нем. Dornier Do Ј) је хидроавион летећи чамац, направљен у Немачкој први пут полетео 1922. године и био у употреби све до 1950. године. Поред овог назива у литератури се још могу наћи популарни називи за овај авион као што су Дорније Do Ј Wal или само Дорније Wal (Wal = кит, на немачком).

Пројектовање и развој

Због ригорозних ограничења у градњи авиона и авио мотора која су наметнута Немачкој, мировним уговором после Првог светског рата, фирма Дорније 1922. године отвара филијалу у Италији у месту Марина ди Пиза са намером да гради велике хидроавионе које је још 1915. године започео да пројектује њен власник Др. инж. Клод Дорније[1]. Као основа за развој авиона Дорније Do J је послужио његов претходник Do Gs II који је први пут полетео 1920. године. Већ 6. 11.1922. године из овог погона је изашао прототип авиона Дорније Do J који је због своје величине добио популарни назив Wal што на немачком језику значи кит. Након успешног тестирања уз помоћ италијанске Владе почета је серијска производња овог авиона који је ускоро стекао светску славу. Направљене су две верзије овог авиона.

Опширније: Дорније Do J

Дорније Do D



Дорније Do D

Дорније Do D (нем. Dornier Do D) је борбени хидроавион са пловцима, спадао је у класу хидроавион бомбардер-торпедни авион. Направљен у Немачкој за потребе Југословенског поморског ваздухопловства у фирми Дорније на бази путничког авиона Дорније Merkur. Авион је први пут полетео 1924. године.

Пројектовање и развој

Фирма Дорније је 1921. године избацила на тржиште авион Дорније Komet који је успео да се наметне у цивилном путничком саобраћају тако да је за кратко време одржавао неколико ваздушних линија у Европи. Авион је усавршаван и након Komet III, 1925. године, конструисан је нови путнички авион ознаке Merkur, који је полетео 10. 02.1925. године. Убрзо затим је уследила нова измена која је добила ознаку Merkur II. Разлика између ова два авиона је била у томе што је Merkur имао мотор BMW 600 KS без редуктора а Merkur II имао мотор BMW 500 KS са редуктором. Оба авиона су могла да превезу 6 до 8 путника и имао је 2 члана посаде.

Опширније: Дорније Do D

Ханза Бранденбург W.18


Авион Ханза Бранденбург W.18

Ханза-Бранденбург W.18 (нем. Hansa-Brandenburg W.18) је немачки морнарички ловац-извиђач. Први лет авиона је извршен почетком 1917. године. Главни корисник овог авиона је била Ратна морнарица Аустроугарске и Немачке. Авион је био напреднија варијанта авиона Ханса Бранденбург CC.

Пројектовање и развој

Аустроугарско Поморско Ваздухопловство (ПВ) је још 1916. године користило ловачке хидроавионе који су исто као и сувоземни ловци имали задатак да се боре са противничким авионима. Хидроавиони ловци су били специфични јер им је задатак пре свега био одбрана акваторија од непријатељских авиона. У Ханса Бранденбургу је инж. Ернст Хајнкел конструисао хидроавион једноседи двокрилац, по угледу на хидроавион Лонер L, који је добио назив Ханса Бранденбург FB. Даљим побољшањем овог авиона настао је Ханса Бранденбург CC наоружан митраљезом, а из њега ловачки хидроавион Ханса Бранденбург W.18.

Опширније: Ханза Бранденбург W.18

Ханза-Бранденбург W.13


Авион Ханза Бранденбург W.13

Ханза-Бранденбург W.13 (нем. Hansa-Brandenburg W.13) је морнарички бомбардер-извиђач направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1916. године.

Пројектовање и развој

Развој авијације и поморског ратовања у току Првог светског рата створила је потребу за хидроавионом извиђачем великог домета који кад открије непријатељски брод може да га нападне бомбама. Тако је на основу искуства у градњи хидроавиона Ханза-Бранденбург CC и W.18 инж. Ернст Хајнкел пројектовао авион Ханса Бранденбург W.13 који је по својим конструктивним решењима био веома сличан претходним хидроавионима али је по димензијама и снази мотора био знатно већи авион. С обзиром на своју намену авион је био двосед, а посада му се састојала од пилота и стрелца-извиђача. Немачка морнарица није прихватила овај авион али га је прихватила ратна морнарица Аустроугарске. С обзиром да капацитети фирме Ханса Бранденбург нису били довољни ни да покрију потребе Немачке у авионима, а власници Ханса Бранденбург и аустроугарске фирме УФАГ из Будимпеште су били исти, производња авиона Ханса Бранденбург W.13 је препуштана УФАГ-у. Поред УФАГ-а ови авиони су се производили и у аустроугарским фирмама ЕФАГ и Феникс али су то биле мале количине.[1]

Опширније: Ханза-Бранденбург W.13

Ханза Бранденбург K


Авионa Ханза Бранденбург К 

Ханза-Бранденбург K / Hanza-Brandenburg K (нем. Hansa-Brandenburg K) је бомбардерско-извиђачки хидроавион направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1916. године а највише се користио у ратној морнарици Аустроугарске.

Пројектовање и развој

Уласком Италије у Првог светског рата интензивирале су се ратне операције на јадранској акваторији што је код Аустроугарске морнарице проузроковало потребу за борбеним хидроавионима па је одлучено да се покрене производња домаћег борбеног хидроавиона класе К (Kampfflugboot), с обзиром да се на страни нису могли купити такви авиони. Понуду за производњу овог авиона је прихватио инж. Вајхман, међутим Концерн Кастиљони који је био власник фирми Ханса Бранденбург и будимпештанског УФАГ-а понудио је да УФАГ производи авион Ханса Бранденбург K кога је инж. Ернст Хајнкел пројектовао почетком 1916. године. Тако је на основу искуства у градњи хидроавиона Ханза-Бранденбург CC и W.18 авион који је по својим конструктивним решењима био веома сличан претходним хидроавионима али је по димензијама и снази мотора био знатно већи авион. С обзиром на своју намену авион је био двосед, а посада му се састојала од пилота и стрелца-извиђача. Немачка морнарица није прихватила овај авион али га је прихватила ратна морнарица Аустроугарске. С обзиром да капацитети фирме Ханса Бранденбург нису били довољни ни да покрију потребе Немачке у авионима, а власници Ханса Бранденбург и аустроугарске фирме УФАГ из Будимпеште су били исти, производња авиона Ханса Бранденбург K је препуштана УФАГ-у. Поред УФАГ-а ови авиони су се производили и у аустроугарским фирмама ЕФАГ и Феникс али су то биле мале количине.

Опширније: Ханза Бранденбург K 

Хајнкел He-8



Хидроавиона Хајнкел - Змај H-8 

Хајнкел He-8 / Hajnkel He-8 (нем. Heinkel He-8) је немачки хидроавион извиђач дугог домета пројектован и тестиран 1927. године. Пројектант је био инж. Ернст Хајнкел.

Пројектовање и развој

Поучена позитивним искуством примене хидроавиона у шведској морнарици, Данска поморска команда је наручила пројект хидроавиона за даљинско извиђање од инж. Ернеста Хајнкела. На основу претходника Хајнкела He-5, Хајнкел је пројектовао једномоторни једнокрилни хидроавион нискокрилац дрвене конструкције, а с обзиром да је тада Немачкој било забрањено да производи авионске моторе веће снаге, авион је био опремљен британским мотором 1 x 330 kW 1ДД Армстронг Сиделеи Јагуар, (Armstrong Siddeley Jaguar IV) наоружан са 2 синхронизована митраљеза 8 mm и осам касета бомби са 12x0,5 kg. Варијанта овог авиона са мотором Пакард (Packard 3A-2500) снаге 593 kW, направљен почетком 30-их година добио је ознаку Хајнкел He-31.

Опширније: Хајнкел He-8

Анрио HD-320



Анрио HD-320 / Hanriot HD.320

Анрио HD-320 / Hanriot HD.320 (фр. Hanriot HD.320) је француски двоседи школски авион, једномоторни двокрилац који се производио 20.-тих година 20. века у француској фирми Авиони Анрио и у Југославији Фабрика аероплана и хидроавиона Змај.[1][2]

Пројектовање и развој

Авион Анрио HD-320 је један од типова авиона H-32 који је настао унапређењем верзије авиона Анрио HD-14. Први авион је направљен 1924. године када је извршен и први пробни лет. Укупно је направљено три типа ових авиона:

Опширније: Анрио HD-320

Анрио HD-41H



Анрио HD-41H / Hanriot HD.41H

Анрио HD-41H / Hanriot HD.41H (фр. Hanriot HD-41H) је француски двоседи хидроавион, једномоторни двокрилац који се производио 20.-тих година 20. века у француској фирми Авиони Анрио и у Југославији Фабрика аероплана и хидроавиона Змај.[1]

Пројектовање и развој

Авион Анрио HD-41H је један од типова авиона Анрио H-41 који је настао унапређењем верзије авиона Анрио HD-17. Разлика између ових авиона је само у мотору, тј. мотор Клергет 9В (фр. Clerget 9B) снаге 100kW код Анрио HD-17 замењен је мотором Салмсон 9Ас (фр. Salmson 9Ас) снаге 90kW. Први авион је направљен 1925. године када је извршен и први пробни лет. Укупно је направљено шест типова ових авиона:

Опширније: Анрио HD-41H

СИАИ S.13



Авион СИАИ S.13 или Савоја S.13

СИАИ S.13 или Савоја S.13 (итал. SIAI S.13) је хидроавион Првог светског рата, спадао је у класу вишенаменских хидроавиона (извиђач-ловац-путнички). Направљен у Италији а по лиценци је рађен и у Француској и Шпанији. Авион је први пут полетео 1919. године.

Пројектовање и развој

Једна од италијанских фабрика авиона која је производила авионе ФБА по француској лиценци била је СИАИ (SIAI) позната под називом Савоја (Savoia) ова фабрика је произвела 500 примерака авиона ФБА Typ H. На почетку производње ФБА авиона они су за главног конструктора поставили младог инж. Рафаела Конфлентија (Raffaele Conflenti) који није губио време него је прионуо на посао и већ у току рата пројектовао фамилију „летећих чамаца“ чија је ознака почињала словом S. После успешног S.8 који је био завршен за време рата у послератном периоду направљени су авиони S.9 и S.12 а 1919. године, светлост дана је угледао авион S.13 са мотором Isotta Fraschini V6 снаге 250KS који је био мања верзија претходног авиона S.12. Намера пројектанта је била да од авиона S.12 који је био извиђач-бомбардер направи авион S.13 предвиђен за извиђачко-ловачке задатке.

Опширније: СИАИ S.13

Румплер 6B



Авион Румплер 6B2

Румплер 6B (нем. Rumpler 6B) је немачки ловачки хидроавион. Први лет авиона је извршен 1916. године. [1]

Пројектовање и развој

На захтев немачке морнарице инж. Едмунд Румплер је од двоседог извиђачког авиона (Румплер C.I) са Мерцедесовим мотором Mercedes D III снаге 160 KS конструисао ловачки једноседи хидроавион са пловцима Румплер 6B1. Избацивши једно седиште и извршивши реконструкцију репа авиона повечавши кормило правца и репних пераја да би надокнадио негативан утицај пловака. Наоружање се састојало од једног фиксног митраљеза уграђеног са леве стране мотора. Авион Румплер 6B1 је први пут полетео 1916. године а исте године је и почела његова производња. До краја 1917. године произведено је 39 примерака ових авиона. Већ 1917. године извршена је модификација овог авиона тако да је направљена варијанта Румплер 6B2 који је имао нешто друкчије димензије али исти мотор. Тип 6B2 је имао димензије као извиђач (Румплер C.IV): размах крила 12,66 m; површина крила 32,50m² и дужину 8,41 m. Ових авиона је произведено од октобра 1917. до јануара 1918. године, 49 примерака[2][1].

Опширније: Румплер 6B

Фридрихсхафен FF.49



Авион Фридрихсхафен FF.49

Фридрихсхафен FF.49 / (Fridrihshafen FF.49b) (нем. Friedrichshafen FF.49) је једномоторни, двокрилни, двоседи хидроавион са пловцима из периода Првог светског рата, спадао је у класу хидроавион бомбардер-извиђач. Направљен у Немачкој а по лиценци је рађен у другим земљама. Авион је први пут полетео 1917. године.

Пројектовање и развој

Фабрику за производњу авиона (Flugzeugbau Friedrichshafen GmbH) основао је 1912. године Теодор Кобер (Teodor Kober) који је претходно радио код компаније Цепелин (Zeppelin). Уочи и за време Првог светског рата развио је читаву серију испешних хидроавиона за потребе Немачке ратне морнарице. Ова серија авиона је названа Фридрихсхавен (Friedrichshafen) према месту у коме је лоцирана фирма[1]. Авион Фридрихсхафен FF.49 је пројектован на бази својих претходника авиона Фридрихсхафен FF.33 и Фридрихсхафен FF.39 и први пут је полетео 1.01.1917. године.[2] На захтев Немачке ратне морнарице направљена су два типа авиона FF.49b-бомбардер и FF.49c-извиђачки авион. У извиђачкој верзији FF.49c прва кабина је била кабина пилота а у другој кабини је седео извиђач који је имао митраљез за одбрану задње сфере авиона [3]. Код бомбардерске верзије FF.49b било је обрнуто пилот је седео у другој кабини а извиђач-бомбаш у првој.

Опширније: Фридрихсхафен FF.49

Ансалдо SVA



Авион Ансалдо  SVA 5

Ансалдо SVA  су једномоторни двокрилни италијански авиони који су се користили у току Првог светског рата и прву декаду после рата. Производила га је италијанска фирма Gio. Ansaldo & C а пројектовали су га Umberto Savoia и Rodolfo Verduzio одатле му и скраћени назив SVA (Savoia-Verduzio-Ansaldo).

Пројектовање и развој

Авион SVA је првобитно замишљен као ловачки авион, међутим након испитивања и краткотрајног коришћења видело се да му је та улога неадекватна. Авион је због своје незграпности имао слабу покретљивост и окретљивост (лоших маневарских способности) што су битне карактеристике ловачког авиона. Ипак, његова импресивна брзина, брзина пењања, опсег и оперативни плафон, са максималном брзином која је била међу највећом у то време међу савезничким и непријатељским авионима (ако није био и најбржи авион) одредиле су нову улогу овом авиону,  SVA  је постао одличан извиђачки авион и лаки бомбардер. Производња авиона настављена је и после рата, са испорученим свим примерицма поручених у току 1918. године. Направљено је неколико варијанти овог авиона, наоружана и ненаоружана варијанта, варијанта са камерама уместо митраљеза, са додатним резервоаром за гориво, једноседа и двоседа варијанта.

Опширније: Ансалдо SVA