Sadržaj (poglavlja Istorija)

Национални Аероклуб Србије "Наша Крила" (НАКС)


Лого Националног Аероклуба Србије

Национални Аероклуб Србије „Наша крила“ (НАКС) (енгл. National Aeroclub of Serbia) је удружење грађана чији је циљ развој ваздухопловства у Србији.

Историјат

Аероклуб је основан у Београду у кафани "код Белог орла" 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски Аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, Др. Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић-Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепловић, Атилије Распор, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аероклуба изабран је др. Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић.

Опширније: Национални Аероклуб Србије "Наша Крила" (НАКС)

Авиа BH-33


Авион Авиа BH-33E-SHS

Авиа BH-33 је чехословачки ловачки авион коришћен између два светска рата. Произвела га је чешка фирма Авиа и коришћен је у више земаља. Авион је био једномоторни, двокрилац, једносед мешовите конструкције.

Пројектовање и развој

Пројект ловачког двокрилаца Авиа BH-33 је направљен у техничком одељењу чехословачке компаније за производњу авиона Авиа 1927. године, са намером да замени претходни ловац двокрилац Авиа BH-21. Нови авион је у суштини заснован на претходном експерименталном ловачког BH-21Ј, који је добијен спајањем оригиналног BH-21 и новог мотора радијалног Бристол Јупитер са 9 цилиндра, ваздухом хлађеног, чију је лиценцу купила чехословачка фабрика за производњу авио мотора Валтер. Авион су пројектовали инжењери Павел Бенеш и Мирослав Хајн одакле му и потиче назив BH.

Опширније: Авиа BH-33

Икарус 215


Авион Икарус 215

Икарус 215 је југословенски двомоторни авион, вишеседи лаки бомбардер и тренажни авион мешовите конструкције, прототип полетео 1949. године. Није се серијски производио. Прототип служио за тренажу пилота и као авион за везу.

Пројектовање и развој

Први послератни конкурс је расписан 23. фебруара 1946. године за израду идејних пројеката неких типова авиона чији је развој почео пре Другог светског рата. Овај конкурс је расписан у четири категорије: спортско-туристички авиони, школски двосед за почетну обуку, тренажни двосед и двомоторни тренажни вишесед са варијантом за лаки транспорт. Конструкторски тимови су постојали још пре Другог светског рата и углавном су у истом саставу и наставили рад. На основу овог конкурса из 1946. г. у периоду од 1947. до 1952. г. пројектовано је више типова авиона међу којима и авион лаки бомбардер. Конструкторска група коју је водио тада већ професор Машинског факултета у Београду инж. Душан Станков. добила је задатак да пројектује лаки бомбадер који је добио војну ознаку 215. Касније је овој шифри авиона додат назив произвођача, тако да је коначан назив овог авиона био Икарус 215.

Икарус 215 је пројектован на основу изворног пројекта конструктора инж. Душан Станков, пре Другог светског рата,  вишенаменског авиона ловац – бомбардер - извиђач Змај Р-1, али је редизаниран с обзиром на расположиве моторе и намену. Прототип је полетео 1949. године. 

Опширније: Икарус 215

Змај Р-1


Авион Змај Р-1

Змај Р-1 је југословенски вишенаменски борбени авион израђен у фабрици Змај 1940. године.

Пројектовање и развој

У фабрици Змај се 1936. године на иницијативу инж. Душана Станкова (тада техничког директора) приступило конструкцији вишенаменског борбеног авиона „разарача“. Након испитивања у аеротунелу у Варшави, понуђено је Команди ратног ваздухопловства пројект, који је прихваћен 28. марта 1938. године, и добио званичну ознаку Змај Р-1. Намена му је била авион за борбу, бомбардовање и извиђање. Тада се тиму пројектаната прикључује инж. Ђорђе Дуцић и неколико млађих инжењера који су радове на пројектовању и изради прототипа окончали до почетка великог штрајка аеро-наутичких радника који се одиграо априла 1940. године. Завршна монтажа је обављена на војном делу аеродрома у Земуну. Први лет је обављен 24. априла 1940. године, а пробни пилот је био резервни поручник Ђура Е. Ђаковић саобраћајни пилот Аеропута. Већ први летови су оправдали сва очекивања у погледу аеродинамичких особина и перформанси. Нажалост при трећем лету пилот није могао да извуче стајни трап па је слетео на трбух и притом оштетио елисе и моторе. Елисе и стајни трап су били немачке а мотори француске производње тако да је набавка делова због ратних дешавања у Европи ишло веома споро. Авион је обновљен тако да су испитивања могла да се наставе крајем марта 1941. године. Почетком Априла приликом бомбардовања Аеродрома у Земуну авион Змај Р-1 је оштећен а крајем јуна су га Немци исекли и бацили у старо гвожђе.

Опширније: Змај Р-1

Икарус 214


Авион Икарус 214 (серијска производња)

Икарус 214 је југословенски двомоторни слободноносећи нискокрилац, дрвене конструкције, са увлачечим стајним трапом у гондоле мотора. Авион је био вишенаменски и служио је у Југословенском ратном ваздухопловству (ЈРВ-а) од 1951. до 1967. године. 

Пројектовање и развој

Систем конкурса при пројектовању авиона који је наслеђен из предратне Југославије, после рата се примењивао код нас све до 1956. (1958.) године када је за пројектовање авиона био задужен Ваздухопловнотехнички институт.

Први послератни конкурс је расписан 23. фебруара 1946. године за израду идејних пројеката неких типова авиона чији је развој почео пре Другог светског рата.Овај конкурс је расписан у четири категорије: спортско-туристички авиони, школски двосед за почетну обуку, тренажни двосед и двомоторни тренажни вишесед са варијантом за лаки транспорт. Конструкторски тимови су постојали још пре Другог светског рата и углавном су у истом саставу и наставили рад. На основу овог конкурса из 1946. г. у периоду од 1947. до 1952. г. пројектовано је више типова авиона међу којима и авион за обуку пилота бомбардера типа 214. “Конструкторска група бр. 5” Ваздухопловне индустрије је водио тада већ професор Машинског факултета у Београду инж. Сима Милутиновић. Његова конструкторска група је добила задатак да пројектује лаки транспортни авион који је добио војну ознаку 214. Касније је овој шифри авиона додат назив произвођача, тако да је коначан назив овог авиона био Икарус 214.

Опширније: Икарус 214

Рогожарски Р-313


Рогожарски Р-313

Рогожарски Р-313 (СИМ-XV) је југословенски вишенаменски двоседи борбени авион, двомоторни самоносећи средњекрилац који је произведен 1940. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.

Пројектовање и развој

Лета 1937. у фабрици Рогожарски је под вођством инг. Симe Милутиновићa отпочет рад на пројектвању ловца-разарача првобитно означеног СиМ-XV, да би убрзо на захтев Команде војног ваздухопловства (КВВ) пројект преименован у Р-313. Израда прототипа је отпочета 1938. а завршена почетком 1940.када је почето испитивање прототипа. Први лет је изведенпочетком априла 1940.године. Овако динамично одвијање пројекта омогућено је тиме што је инж. С.Милутиновић и фабрика Рогожарски од 1936. године развијала двомоторни авион СИМ-XIV за потребе поморског ваздухопловства Ратне морнарице Краљевине Југославије, који се показао као веома успешан авион. Сва позитивна искуства стечена на пројекту овог авиона су пренета на авион Р-313. У току пројекта дошло је до пренамене авиона од ловаца-разарача у извиђача-лаки бомбардер.

Авион Р-313 је погоњен са два мотора Walter Sagitta IIR снаге 550 КС, и упркос слабим моторима (јер у време кад је пројектован овај авион, Други светски рат је већ увелико трајао, што је онемогућавало избор оптималног мотора за овај авион), авион је показао изузетне перформансе, при тестирању прототипа постизао је брзину од 460 km/h. Још док је трајало испитивање прототипа КВВ је планирала израду серије од 25 авиона коју је омело је избијање рата.

Опширније: Рогожарски Р-313

Рогожарски СИМ-XIV-Х


Авион СИМ-XIV-Х 

Рогожарски СИМ–XIV-Х је југословенски хидроавион обалски извиђач, двомоторни нискокрилац са три члана посаде који је произведен 1939. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.

Пројектовање и развој

Развој авиона СИМ-XIV-Х и СИМ-XIVБ-Х

Авион СИМ-XIV-Х је пројектовао инж. Сима Милутиновић почетком 1936. године, на захтев Команде морнарице која је због застарелости хтела да замени Икарусов ИО. Прототип авиона је фабрика Рогожарски завршила јануара месеца 1938. године. Први пробни лет је обавио поручник Аугуст Цањко 8. фебруара 1938. године у Дивуљама. Након детаљног фабричког испитивања авион је наставио да тестира поручник бојног брода Еуген Шоштарић за рачун Поморског ваздухопловаства. Због незадовољавајућих резултата, фабрика је одлучила да направи нови труп без предње туреле, са подигнутим хоризонталним стабилизаторима и новим поклопцем пилотске кабине и носа авиона. Овако модификовани прототип је испитан у аеродинамичком тунелу у Варшави а авион са новим трупом је полетео у Дивуљама половином августа 1938. године. Прва серија од 6 примерака је поручена још док нису завршена сва тестирања прототипа а испоручена је у другој половини 1939. године. У серијској производњи су отклоњени сви недостаци који су уочени при тестирању прототипа. Поморско ваздухопловство га је класификовало као „двомоторни нискокрилац са слободноносећим крилом и бочним моторима.“ тај хидроавион на пловцима са три члана посаде је био опремљен за обалског извиђача са карактеристикама лаког бомбардера. Имао је три члана посаде, пилота, осматрача и стрелац радио-телеграфиста. Током коришћења, авион је међу пилотима и техничком особљу добио надимак „Велики Сим“. Значај овог авиона је у томе што је то био први двомоторни авион југословенске концепције и конструкције[2].

Опширније: Рогожарски СИМ-XIV-Х

Рогожарски Р-100


Авион Рогожарски Р-100 

Рогожарски Р-100 је југословенски школски авион за прелазну-ловчку обуку једноседи, једномоторни висококрилац који је произведен 1939. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда

Пројектовање и развој

Након успешне примене авиона ПВТ, Команда ВВ донела одлуку о даљем усавршавању овог авиона тј. изради једноседа за обуку пилота ловаца у вишој пилотажи. Рад на пројекту новог авиона почео је 1937. године у фабрици Рогожарски а главни конструктор је био инж. Сима Милутиновић. На захтев Команде авион је добио назив Р-100. У односу на претходника (авион ПВТ) Р-100 је задржао исти мотор, размах крила је смањен, мотор капотиран НАКА прстеном, извршена је модификација система команди, ојачана конструкција неких склопова, уведено дводелно крило и репни точак. Прототип је завршен половином 1938. године а први пробни лет је обавио фабрички пробни пилот Милош Гагић. Испитивање у опитној групи су потврдила да авион има боље карактеристике од свог претходника па је на основу тога Команда дала одобрење за серијску производњу.

Опширније: Рогожарски Р-100

Рогожарски СИМ-XII-Х


Авион СИМ XII 

Рогожарски СИМ–XII-Х је југословенски школско-тренажни висококрилни хидроавион са два пловка који је произведен 1938. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда [2].

Пројектовање и развој

Безуспешно покушавајући да изабере најприкладнији хидроавион за обуку пилота Команда поморског ваздухопловства се обратила фабрици Рогожарски 1937. године и наручила пројекат школског хидроавиона који би по својим карактеристикама одговарао школском авиону СИМ-X. Пошто се није могла извршити једноставна модификација (прилагођавање постојећег авиона СИМ-X) због уградње пловака ЕДО, главни конструктор Инж. Сима Милутиновић је уградио појачан мотор Валтер Мајџор 6 снаге 190KS, што је довело до повећања димензија авиона. Тако је школско-тренажни висококрилни хидроавион са два пловка представљао потпуно нови авион назван СИМ–XII-Х. Током 1937. године приступило се реализацији пројекта и већ крајем године прототип је био спреман за тестирање [3]. Пробни лет је обавио 7. фебруара 1938. пробни пилот Иван Короша у хидро бази Дивуље. Пошто је на испитивањима авион постигао задовољавајуће резултате, наручена је прва серија од 4 примерка ових авиона, који су испоручени половином 1939. године [4].

Опширније: Рогожарски СИМ-XII-Х

Рогожарски СИМ-XI


Авион Рогожарски СИМ-XI 

Рогожарски СИМ-XI је југословенски школски авион једносед, једномоторни висококрилац који је произведен 1938. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.

Мотор Siemens Sh 14a који је уграђен у авион Рогожарски СИМ-XI

Пројектовање и развој

Приликом испитивања авиона СИМ-X уочено је да он има карактеристике веома блиске акробатском авиону, стога је Управа фабрике Рогожарски одлучила да изврши одређене модификације (уградња јачег мотора са специјалним карбуратором за леђни лет, мања ојачања кнструкције, смањење површине крила и уградња компензатора крилца) и направи акробатски авион. Инж. Сима Милутиновић извршио је током 1937. године одговарајуће измене и већ крајем године прототип је био спреман за тестирање. Пробни лет је обавио фабрички пробни пилот капетан Милан Бјелановић. До краја јануара 1938. године обављена су фабричка испитивања а до 12. марта и испитивања у Опитној групи Команде ВВ. Авион је добио изванредне оцене и Команда ВВ је откупила прототип СИМ-XI који је остао у саставу Опитне групе. Тако је настао први југословенски акробатски авион који је добио назив Рогожарски СИМ-XI [2].

Опширније: Рогожарски СИМ-XI

Рогожарски СИМ-X


Авион СИМ X 

Рогожарски СИМ-X је југословенски авион, спортско туристички двосед, једномоторни висококрилац који је произведен 1937. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда [1].

Пројектовање и развој

Развој авиона СИМ-X

Авион СИМ-X је пројектовао инж. Сима Милутиновић почетком 1936. године ослањајући се на позитивна искуства његових претходних типова СИМ-II и СИМ-VIII. Прототип авиона је фабрика Рогожарски завршила од августа масеца до краја 1936. године. Први пробни лет је обављен 1936. године кад је извршена регистрација авиона. Фабрика Рогожарски је авион регистровала на своје име под ознаком YU-PDY [2]. Након детаљног фабричког испитивања авион је понуђен Војном ваздухопловству на тестирање. Оно је обављено у пилотској школи у Новом Саду. Комисија је ставила неке мале примедбе али је авион добио изванредну оцену. Авион је намењен цивилној употреби тј. обуци спортских пилота, демонстрационим и туристичким летовима. Војно ваздухопловство га је класификовало као „Једномоторни школски авион, двосед за почетну обуку у пилотажи.“

Опширније: Рогожарски СИМ-X

Рогожарски ПВТ


Рогожарски ПВТ

Рогожарски ПВТ је југословенски школски авион за прелазну-ловчку обуку двоседи, једномоторни висококрилац који се производио од 1935. до 1941. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда

Пројектовање и развој

Развој авиона ПВТ

Почетком 30. –тих година Команда ВВ је разматрала могућност набавке школског авиона за прелазну- ловачку обуку који би заменио већ застареле Гурду-Лесер (произведених у Змају 1930. године). Избор је пао на француски Моран-Солније МС.230 што је изазвало незадовољство групе инжењера из техничке службе Команде ВВ. Због тога је почетком 1933. године основана конструкторска група (инжењери: Рудолф Физир, Сима Милутиновић, Љубомир Илић, Коста Сивчев и Адем Бишчевић) која је ван радног времена уз сагласност руководилаца пројектовала прелазно школски ловачки авион под радним називом „Прототип ваздухопловно-технички“, скраћено ПВТ (овај назив авиона је задржан иако је авион касније ушао и у серијску производњу). Команда је на основу пројекта потписала уговор са фирмом Рогожарски за израду прототипа у марту 1934. године. Прототип је завршен у рекордно кратком времену а први пробни лет је обавио фабрички пробни пилот поручник Милан Бјелановић током лета 1934. год. До августа је вршено испитивање у опитној групи и вршена фабричка дотеривања.

Опширније: Рогожарски ПВТ

Рогожарски СИМ-VI


Авион СИМ VIа 

СИМ-VI или (Рогожарски СИМ-VI) је југословенски авион школски / спортско туристички двоседи, једномоторни нисококрилац који је произведен 1937. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда

Пројектовање и развој

Авион СИМ-VI је пројектовао инжењер Сима Милутиновић почетком 1930.-тих година у жељи да направи лаки и у експлоатацији јефтин авион за обуку пилота који би омогућио лакшу популаризацију и омасовљење спортског ваздухопловства. Овај пројект је лежао у фијоци све до 1936. године када су се стекли услови да се направи један прототип овог авиона. Прототип је направљен у фабрици Рогожарски а први пробни лет је обављен 1937. год. Авион је намењен цивилној употреби тј. обуци спортских пилота, демонстрационим и туристичким летовима[1].

Опширније: Рогожарски СИМ-VI

Физир ФА-1


Амфибија Физир ФА-1 (Физир Вега)

Физир ФА-1 (Физир Амфибија први) је хидроавион додатно опремљен точковима тако да је могао да слеће и на водену површину као и на тврдо тло. Конструисао га је и направио инж. Рудолф Физир 1930. године. Био је опремљен мотором Walter-Vega па му отуда и други назив под којим је био познатији Физир Вега.

Пројектовање и развој

Радећи на пројектима хидроавиона Физир Ф1М (Велики Физир) и Физир ФН Хидро (Мали Физир) инж. Физир је стекао довољно искуства и у пројектовању и градњи хидро авиона. С собзиром на то да је у то време у нашој земљи била оскудна аеродромска инфраструктура а у исто време обиловала великим воденим површинама (море, реке, језера и канали) дошао је на идеју да развије авион амфибију која би могла да слеће и на тло као и на водене површине. Већ 1930. пројектован је авион Физир ФА-1 који је имао амфибијска својства. То је био први авион ове врсте у нашем ваздухопловству. У тадашњим стручним круговима сматрано је да је немогуће пројектовати авион ове класе са снагом испод 100 KS, међутим инж. Физиру је пошло за руком да направи авион амфибију са мотором снаге 85 KS, која је у лету показала одличне резултате.

Опширније: Физир ФА-1

Рогожарски СИМ-VIII


Авион СИМ II конструктора С.Милутиновић

СИМ - VIII је југословенски авион спортско туристички двоседи, једномоторни висококрилац који је произведен 1931. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда и Икарус из Земуна. По првом произвођачу и конструктору авиона овај авион је касније добио назив Рогожарски СИМ-VIII.

Пројектовање и развој

Авион Рогожарски СИМ-VIII је пројектовао инжењер Сима Милутиновић крајем 1930. године, на основу претходног модела СИМ-II. Први пробни лет је обављен 1931. год. Авион је био висококрилни једнокрилац (парасол) са једним мотором Сименс 110 KS, дрвеном двокраком елисом, са два члана посаде који су седели један иза другог, за разлику од авиона СИМ-II. Авион је намењен цивилној употреби тј. обуци спортских пилота, демонстрационим и туристичким летовима. На авиону СИМ-VIII је примењено неколико нових конструктивних решења чији је циљ да поједностави и појефтини производњу авиона без нарушавања летних карактеристика.

Опширније: Рогожарски СИМ-VIII

СИМ-II


Авион СИМ II конструктора С.Милутиновић

СИМ-II је југословенски школски двосед, једномоторни висококрилац који је произведен 1930. године у југословенској фабрици авиона С. Влајковић из Београда.

Пројектовање и развој

Пред пројекат школског двоседог авиона инж. Сима Милутиновић је започео за време своје специјализације у француским ваздухопловним фабрикама крајем двадесетих година прошлог века, где га је привукло решење које је видео у пилотској школи Блерио да ученик и наставник седе у авиону један поред другог. По повратку у Југославију прионуо је на посао и направио пројект авиона који је добио назив СИМ-II. Пројектовање је започето крајем 1929. и почетком 1930. године.

Опширније: СИМ-II

Физир Ф1В


Авион Физир Ф1В Мајбах

Физир Ф1В је основни тип авиона из кога је развијена читава серија авиона за војне потребе. Конструисао га је инж. Р. Физир са сарадницима а производио се у југословенским фабрикама авиона Змај из Земуна и Рогожарски из Београда у периоду између 1928. до 1932. године.

Пројектовање и развој

Инж. Рудолф Физир је пројектовао двоседи двокрилац за извиђање као први војни авион у КСХС/ (Краљевини Југославији) 1925. године. Био је опремљен мотором Мајбах 260 KS а прототип је био направљен у Новосадској Авио радионици 1. ваздухопловног пука (АР 1. ВП). Прототип је полетео крајем новембра исте године, а пробни пилот је био Владимир Стрижевски који је својим примедбама допринео побољшању авиона. У току 1926. године вршене су исправке уочених недостатака уз помоћ инж. Душана Станков који је извршио комплетан статички и остале прорачуне авиона што је било неопходно за пловидбену дозволу.

Опширније: Физир Ф1В

Физир ФП-2


Авион Физир ФП-2

Змај Физир ФП-2 је био југословенски школски, двокрилни, једномоторни, двоседи авион, пројектовали су га инжењери Рудолф Физир и Душан Станков, а произведен у земунском Змају 1936. године.

Пројектовање и развој

У пилотским школама Југословенског краљевског војног ваздухопловства (ЈКВВ) постојало је пет нивоа обуке пилота:

Опширније: Физир ФП-2

Физир ФН


Физир ФН у Музеју ваздухопловства у Београду

Авион Физир ФН (Физир наставни) је југословенски школски двоседи једномоторни двокрилни авион намењен основној (почетној) обуци пилота. Користио се Југословенском Краљевском Војном Ваздухопловсктву (ЈКВВ) и у Југословенском Краљевском Аероклубу (ЈКАК) између два светска рата [1].

Пројектовање и развој

Први прототип авиона Физир ФН (Физир наставни) пројектован је и израђен 1929. године у „мајсторској радионици“ инж. Рудолфа Физира у Петроварадину. Физир ФН је био школски, једномоторни двосед, двокрилац са по једним паром упорница са сваке стране. Крила су на крајевима била заокругљена а закрилца су се налазила и на доњим и на горњим крилима. Стајни трап је био фиксан са зглобовитом осовином. Амортизација је била или помоћу опруга и гумених котурова (старији типови) или помоћу прстенова од сандова (новији типови). Конструкција трупа и крила је била дрвена пресвучена платном. У току свог производног века авион је стално усавршаван, мењани су му мотори тако да је постојало неколико типова ових авиона у зависности од мотора:

Опширније: Физир ФН

Икарус Оркан


Икарус Оркан

Икарус Oркан је био лаки јуришни бомбардер чији је прототип полетео 1940. године у Краљевини Југославији. Конструктори су били Сава Момчиловић и Душан Радојковић.

Пројектовање и развој

Икарус Oркан је настао као приватни пројект двојице младих конструктора Сава Момчиловић и Душан Радојковић. Они су покушали да остваре лаки двомоторни бомбардер. До краја 1937. године, завршили су највећи део прототипске документације, а дрвени модел је испитан почетком 1938. у аеротунелу у Паризу. Команда југословенске авијације је била заинтересована да овај авион буде укључен у конкуренцију за новог југословенског средњег двомоторног бомбардера, па је израду прототипа понудила фабрици Икарус АД из Земуна.

Опширније: Икарус Оркан

Лонер TL


Авион Лонер L

Лонер TL (нем. Lohner TL) је извиђачки хидроавион направљен у Аустроугарској. Авион је први пут полетео 1918. године и представља последњи авион серије авиона (Лонер тип E, L, T, Te и TL) које је произвео J. Лонер (Jacob Lohner Werke & Co.) из Беча.

Пројектовање и развој

Фирма Лонер (Jacob Lohner Werke & Co.) из Беча је била једна од првих фирми која се почела бавити пројектовањем и производњом авиона у Аустроугарској, још пре 1909. године правила је успешно једрилице, а први авион ове фирме полетео је 13. 04.1910. године. До Првог светског рата је направила неколико успешних авиона који су се користили у спортском, војном и поморском ваздухопловству Аустроугарске[1]. На тај начин је Лонер успео да конкурише концерну Кастиљони (енгл. Camillo Castiglioni), који је под својом контролом држао аустроугарске фирме УФАГ, Албатрос (касније Феникс) и немачку фирму Ханза-Бранденбург.[2]

Опширније: Лонер TL

Авиатик Берг C


Авион Авиатик Берг C.I

Авиатик Берг C су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила аустријска филијала у Бечу немачке фирме Авиатик, а пројектовао их је инж. Јулијус фон Берг па су према њему ови авиони добили други део имена Берг. Авиони ове серије су били извиђачи који су носили ознаку C.I и C.II.

 Пројектовање и развој

Фирма Авиатик је 1914. године уочи Првог светског рата произвела извиђачки авиона Авиатик B.II, двокрилац са два члана посаде (пилот и извиђач) и снагом мотора 88 kW (120 KS). Већ 1915. године овај авион је побољшан како у аеродинамичком погледу тако и у снази мотора. Тај авион је добио ознаку Авиатик B.III, и имао је мотор од 118 kW (160 KS). Трка у наоружавању захтевала је од произвођача и пројетаната авиона све боље, снажније, брже и покретљивије авионе, због тога се инж. Берг прихватио 1916. године да пројектује нови извиђачки авион, са снажнијим мотором који је имао већу брзину и плафон лета. Касније је тај авион добио назив Авиатик Берг C.I. Паралелно са овим авионом пројектован је и израђен ловачки авион Авиатик Берг D.I који је био веома сличан авиону C.I стим што је био једносед.

Опширније: Авиатик Берг C

Авиатик Берг D


Авион Авиатик Берг D.I

Авиатик Берг D су једномоторни двокрилни авиони које је у току Првог светског рата производила немачка фирма Авиатик, а пројектовао их је инж. Јулијус фон Берг па су према њему ови авиони добили други део имена Берг. Авиони ове серије су били ловци и означавани су ознаком D., производили су се у Ауастроугарској за потребе Аустроугарског ратног ваздухопловства у Бечкој филијали Авиатика. Због велике потребе у ловачким авионима ове авионе су производиле и остале фирме у Аустроугарској на бази лиценце.

Пројектовање и развој

Фирма Авиатик је већ имала искуства у пројектовању и производњи извиђачких авиона пре него што се инж. Берг прихватио 1916. године да пројектује нови извиђачки авион, са снажнијим мотором који је имао већу брзину и плафон лета. Наиме 1914. године уочи Првог светског рата Авиатик је произвео извиђачки авиона Авиатик B.II, двокрилац са два члана посаде (пилот и извиђач) и снагом мотора 88 kW (120 KS)., а 1915. године овај авион је побољшан како у аеродинамичком погледу тако и у снази мотора. Тај авион је добио ознаку Авиатик B.III, и имао је мотор од 118 kW (160 KS).  Према тадашњој класификацији авиона у Аустрији и Немачкој нови авион кога је пројектовао инж. Берг је добио назив Авиатик (Берг) C.I. Паралелно са овим авионом пројектован је и израђен ловачки авион Авиатик (Берг) D.I који је био готово идентичан авиону C.I с тим што је био једносед. Првобитно је било предвиђено да се Авиатик (Берг) D.I искључиво ради као ловац за потребе Аустроугарског ваздухопловства (k.u.k. Luftfahrtruppen - LFT) и да се производи у филијали Авиатика у Бечу. Ратни услови су то променили тако да се овај авион производио у 6 фабрика у Аустроугарској и матичној фирми у Немачкој. Значај овог авиона је у томе што је то први ловац произведен у Аустроугарској.

Опширније: Авиатик Берг D

Мерћеп — комитски


Авион Мерћеп — комитски

Мерћепкомитски  је извиђачки авион који је Мерћеп направио по поруџбини комита из Србије. Био је једномоторни једносед, са једним крилом, које је са доње стране било ојачано дрвеном решетком. Уздужно управљање авионом се изводило витоперењем крајева крила спојених сајлом за управљачки систем. 

Пројектовање и развој

После пар успешно изведених конструкција, Радионица за израду авиона Михајла Мерћепа је добила прву наруџбину крајем 1911. године. Наручиоци су били београдски студент  Драгиша Стојадиновић, банкарски чиновник Миливоје Јовановић и познати комита Јован Тодоровић.

Летелице теже од ваздуха у то доба доживљавају неслућени напредак, успешно су коришћене током маневара у француској 1910. године, а светска штампа је била пуна чланака о идеји да се масовно користе у будућим ратовима.  У то време су изведени први летови у Београду пионира авијације Рудолфа Симона и Бориса Масленикова,  који су демонстрирали  своје летачко умеће и способности својих летелица.

Опширније: Мерћеп — комитски