Садржај / Contents / Inhalt / Содержание / Contenu / Contenidos / Conteúdo / 內容 / 内容物

Да би сте дошли до чланка који је предмет вашег интересовања потребно је да се курсором позиционирате на црвени део назива чланка и кликните левим тастером миша.


  1. Бешлин Драгољуб - Драгољуб Бешлин
  2. Билбија Бранко - Бранко Билбија
  3. Блоудек Станко - Станко Блоудек
  4. Бреге браћа - Breguet (Француска) - Браћа Бреге - Breguet (Француска)
  5. Воазен браћа - Voisin (Француска) - Браћа Воазен - Voisin (Француска)
  6. Вукосављевић Бранко - Бранко Вукосављевић
  7. Добросављевић Слободан - Слободан Добросављевић
  8. Жученко Никола - Никола Жученко
  9. Илић Милош - Милош Илић
  10. Исаковић Мирослав - Мирослав Исаковић - Мика
  11. Јанић Чедомир - Чедомир Јанић
  12. Јарошенко Михаило - Михаило Јарошенко
  13. Јелен Марјан - Марјан Јелен
  14. Јовановић Бранислав - Бранислав Јовановић
  15. Југовић Јован - Јован Југовић
  16. Кодрон браћа - Caudron - Браћа Кодрон - Caudron (Француска)
  17. Коњовић Димитрије - Димитрије Коњовић
  18. Мариновић Петар - Петар Мариновић
  19. Мерћеп Михаило - Михаило Мерћеп
  20. Микић Сава - Сава Микић
  21. Микл Јосип - Јосип Микл
  22. Милетић Коста - Коста Милетић
  23. Милошевић Драгутин - Драгутин Милошевић
  24. Милутиновић Сима - Сима Милутиновић
  25. Мишковић Петромир - Маки - Петромир Мишковић - Маки
  26. Моран браћа - Morane - Браћа Моран - Morane (Француска)
  27. Ненадовић Мирослав - Мирослав Ненадовић
  28. Никитин Виктор - Виктор Никитин
  29. Николић Бранислав - Бранислав Николић
  30. Нинчић Георгије - Георгије Нинчић
  31. Новичић Војислав - Војислав Новичић
  32. Петрић Милош - Милош Петрић
  33. Петровић Божидар - Божидар Петровић
  34. Петровић Михајло - Михајло Петровић
  35. Пивко Светополк - Светополк Пивко
  36. Пустиња Сава - Сава Пустиња
  37. Рендулић Златко - Златко Рендулић
  38. Сивчев Коста - Коста Сивчев
  39. Сисојев Всеволод - Всеволод Сисојев
  40. Станков Душан - Душан Станков
  41. Станковић Живојин - Живојин Станковић
  42. Станојловић Радисав - Радисав Станојловић
  43. Стрижевски Владимир - Стриж - Владимир Стрижевски - Стриж
  44. Тадија Сондермајер - Тадија Сондермајер
  45. Тејлор Чарлс - Чарлс Тејлор механичар браће Рајт
  46. Томић Миодраг - Миодраг Томић
  47. Узелац Милан - Милан Узелац
  48. Физир Рудолф - Рудолф Физир

Милета С. Протић


Милета Протић пилот

Милета С. Протић (Товаришево, Бачка Паланка 21. јуни 1913. — Жепче, 19. децембар 1944.) био је поморски официр Ратне морнарице Краљевине Југословије, завршио је пилотску школу и био пилот хидроавиона. Био је у групи југословенских официра који су се након капитулације војске Краљевине Југославије прикључили савезницима у борби против заједничког непријатеља. Летео је за РАФ све док није формирана Прве ваздухопловне ескадриле НОВЈ. Прикључује се овој јединици и после завршене обуке у Либији постаје командир ове јединице. Погинуо је на ратном задатку у Жепчи Босна као војни пилот, мајор НОВЈ, командир Прве ваздухопловне ескадриле НОВЈ.  

Опширније: Милета С. Протић

Иван Шоштарић


Иван Шоштарић дипл. инж.

Иван Шоштарић (Јарослав, Пољска 31. децембар 1911. — Београд 8. септембар 1989.) је био машински и ваздухопловни инжењер, пилот, конструктор авиона и једрилица, технички директор „Утве“, шеф техничке службе Ваздухопловног Савеза Југославије. Завршио је Немачку Вишу техничку школу у Прагу на којој је дипломирао 1934. а затим је продужио специјализацију на ваздухопловном одсеку Чешке Више техничке школе, такође у Прагу, која је трајала још три семестра. После повратка у земљу инж. Иван Шоштарић је радио у Војном ваздухопловству у фабрикама авиона Змај, Утва и Икарусу, Ваздухопловном Савезу Југославије и ВТЦ у Вршцу. Целог свог радног века бавио се конструкцијом авиона и једрилица. 

Опширније: Иван Шоштарић

Борис Ј. Цијан


Проф. др. Борис Цијан 

Борис Ј. Цијан (Горица 11. фебруара 1909. — Београд 14. августа 1993.) је био моделар, једриличар, пилот-ловац, машински инжењер, конструктор једрилица и авиона, редовни професор на факултету. Завршио је Машински факултет у Прагу (јуна 1934.), После повратка у земљу завршава Школу ваздухопловних резервних официра (ШВРО) у Новом Саду, а октобра 1935 је постао референт за ваздухопловно једриличарство у Цивилном одељењу Команде ваздухопловства. Октобра 1938. завршио је Ловачку пилотску школу (ПШ) на аеродрому у Земуну, па је као већ оформљени летач и инжењер постао пробни пилот ВОГ у којој је био задужен за пријем ловаца. Рат проводи у заробљеништву из кога бежи и прикључује се НОП-у. После рата се демобилише и ради као конструктор летилица.

Опширније: Борис Ј. Цијан

Ђорђе Т. Петковић - Брале


Ђорђе Т. Петковић - Брале

Ђорђе Т. Петковић - Брале (Будимпешта, Мађарска 21. септембар 1907. — Београд 1. децембар 1981.) је био машински инжењер и конструктор авиона. Завршио је Машински факултет у Београду (јуна 1932.), а аеронаутику је специјализирао на Сорбони и l'Institut Aérotechnique de Saint-Cyr-l'École у Паризу (1935. године). После повратка у земљу инж. Ђорђе Т. Петковић - Брале је радио у фабрикама авиона Икарус и Рогожарски. После рата је био шеф Конструкционог бироа у Икарусу и Утви а био је и начелник одсека у ВТИ-у. Целог свог радног века бавио се конструкцијом авиона. 

Опширније: Ђорђе Т. Петковић - Брале

Душан Лучић


Душан Д. Лучић дипл.инж.

Душан Д. Лучић  (Трнава код Опленца 9. марта 1901. — Београд 6. септембар 1972.) је био машински и ваздухопловни инжењер, војни пилот, начелник Tехничког одељења КВВ (Команде Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије), универзитетски наставник, преводилац, полиглота и издавач. Завршио је Машински факултет у Гану Белгија 1925. и Вишу школу за аеронаутику и машинске конструкције ESACM у Паризу (1927. године). После повратка у земљу инж. Душан Д. Лучић се запослио у Команди Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (КВВ), помоћник начелника Техничког одељења Команде војног ваздухопловства (КВВ) постао је 1935, а после погибије пук. Станојевића у августу 1939, дошао је на чело Техничке службе КВВ. У том периоду објавио је и већи број стручних књига и радова у Ваздухопловном Гласнику и другим техничким часописима. Рат проводи у заробљеништву а после рата се поново укључује у рад ваздухопловства и ваздухопловне индустрије.

Опширније: Душан Лучић

Љубомир Д. Илић


Љубомир Д. Илић дипл.инж.

Љубомир Д. Илић  (Београд 14. фебруарт 1902. — Мајорка Шпанија 28. септембар 1974.) је био машински инжењер и конструктор авиона. Завршио је Машински факултет у Гану Белгија (фебруара 1927.) и Вишу школу за аеронаутику и машинске конструкције ESACM у Паризу (1.08.1930. године). После повратка у земљу инж. Љубомир Д. Илић се запослио у Команди Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (КВВ), а априла 1938. је указом преведен у инжењер-официра са чином ваздухопловног техничког мајора и постављен за помоћника команданта Ваздухопловне Опитне Групе (ВОГ) на земунском аеродрому. У том периоду објавио је и већи број стручних радова у Ваздухопловном Гласнику и другим техничким часописима. 

Опширније: Љубомир Д. Илић

Слободан Ј. Зрнић


Слободан Ј. Зрнић  

Слободан Ј. Зрнић (Ваљево 18. август 1906. — Београд 20. септембар 1990.) је био машински инжењер, конструктор авиона, професор и декан Машинског факултета у Новом Саду. Завршио је Машински факултет у Београду (фебруара 1928.) и Високу аеро-наутичку школу у Паризу (1930. године). После повратка у земљу инж. С.Ј.Зрнић је радио у Државној Фабрици Авиона ДФА у Краљеву а затим у ВОГ у Земуну, Индустрији Аерополанских Мотора ИАМ у Раковици. За време рада у ВОГ-у укључује се у тим конструктора југословенског ловачког авиона ИК-3, поред Косте Сивчева и Љубомира Илића. Зрнић се тиму прикључио у фази израде статичких прорачуна и пројектовања конструкцијских решења. Треба исправити историјску неправду према конструктору С.Ј.Зрнићу. Тај наш чувени авион су пројектовали: Љубомир Илић, Коста Сивчев и Слободан Зрнић. Од почетних ћириличних слова: Илић – Коста – Зрнић, настало је име авиона ИКЗ (латинично IKZ). С обзиром да су до појаве овог авиона већ постојали авиони са ознаком ИК-1 и ИК-2, неко је уместо слова З прочитао број три. Та грешка се прећутно усталила посебно пишући латиничним писмом, чиме је ненамерно учињена неправда према познатом конструктору авиона Слободану J. Зрнићу. После рата је одмах укључен конструкторску групу КГ бр.1, за пројектовање авиона. Након тога ради у фабрици 21. мај у Раковици, Конструкционом бироу фабрике Соко-Мостар у Београду, Првој петолетци из Трстеника а од 1962. године је изабран за Редовног професора Машинског факултета у Новом Саду где је изабран и за Декана факултета. Од 1969. године је као експерт UNIDO више година радио у Алжиру и другим земљама у развоју.

Опширније: Слободан Ј. Зрнић

Душан Л. Бошковић


Душан Бошковић дипл.инж. 

Душан Л. Бошковић (Панчево 28.04.1936. године) је дипломирани машински инжењер, који је свој радни век провео у Фабрици авиона Утва Панчево. Свој радни век је почео као авиомеханичар да би школујући се уз рад направио каријеру од конструктора-сарадника, шефа техничке контроле ваздухопловне производње, руководиоца пројекта, шефа производње и монтаже лаке авијације, управника сервиса ваздухоплова до управника завршне монтаже и испитивање ваздухоплова. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција СрбијеУ Удружење се учлањује 16.03.2009. године а за председника овог удружења је изабран 2011. године. Поред овога члан је аероклуба  "Наша  Крила"- Београд   од  2009. год.

Опширније: Душан Л. Бошковић

Љубиша Ђорђевић


Љубиша Ђорђевић дипл.инж. 

Љубиша Ђорђевић (Неготин 21. 10. 1927. - Београд 24.08.2011 године) је дипломирани машински инжењер, који је свој радни век провео на Машинском факултету у Београду, Војно техничком институту и Савезном ваздухопловном инспекторату. После пензионисања, заједно са групом ваздухопловаца, учествовао је у обнављању рада аероклуба ''Наша крила'', био је један од оснивача Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије, и скоро од оснивања па до своје смрти био је његов председник. 

Опширније: Љубиша Ђорђевић

Слободан Штава


Слободан Штава дипл.инж. 

Слободан Штава (Београд 21. маја 1941. године) је дипломирани саобраћајни инжењер, који је свој радни век провео у земунској фабрици Икарус (касније преименован у Икарбус). Велики део свог радног века је провео као инжењер у сервисној служби фабрике Икарус, на одржавању аутобуса и теретних возила. Одрастао је у ваздухопловној породици где је већ као дете инфициран љубављу ка ваздухопловству што га држи до данашњих дана. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција СрбијеУ Удружење се учлањује 1999. године а за секретара овог удружења је изабран 2012. године.

Опширније: Слободан Штава

Мирослав Исаковић


Мирослав - Мика  Исаковић 

Мирослав Мика Исаковић  (Београд 5.09.1933. године) је цео свој радни век посветио ваздухопловству. Био је падобранац, једриличар, моторни пилот, наставник једриличарства, наставник моторне пилотаже, репрезентативац Југославије у ваздухопловним спортовима, функционер ваздухопловног савеза Југославије и Србије, ваздухопловни судија, организатор и учесник многих домаћих и међународних ваздухопловних такмићења. Од априла 1947. године је члан Ваздухопловног савеза Србије и члан Аероклуба Београд, а од 27.априла 1957. године је активни наставник једриличарства у Ваздухопловном савезу Југославије. После испуњених услова, пензионисао се и даље је активан колико му могућности дозвољавају у ваздухопловству Србије. 

Опширније: Мирослав Исаковић

Станко Блоудек


Станко Блоудек 

Станко Блоудек (Идрија 11. фебруар 1890. — Љубљана 26. новембар 1959) је био машински инжењер, авио контруктор, конструктор аутомобила, градитељ скијашке скакаонице у Планици, познати спортиста, спортски радник и председник Олимпијског комитета Југославије (1948-1950.).

Опширније: Станко Блоудек

Петромир Мишковић - Маки


Петромир Мишковић - Маки 

Петромир Мишковић - Маки  (Битољ 24.10.1938. године) је цео свој радни век посветио спортском и школском ваздухопловству. Био је падобранац, једриличар, моторни пилот, наставник падобранства, наставник у школама пилота, репрезентативац Југославије у ваздухопловним спортовима, функционер ваздухопловног савеза Југославије, Србије и Босне и Херцеговине, ваздухопловни судија, организатор ваздухопловних центара и школа за обуку падобранаца и пилота, организатор и учесник многих домаћих и међународних ваздухопловних такмићења. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије.

Опширније: Петромир Мишковић - Маки

Садржај (поглавља Биографије):

Садржај / Contents / Inhalt / Содержание / Contenu / Contenidos / Conteúdo / 內容 / 内容物

Да би сте дошли до чланка који је предмет вашег интересовања потребно је да се курсором позиционирате на црвени део назива чланка и кликните левим тастером миша.

Опширније: Садржај (поглавља Биографије):

Милош Петрић


Милош Петрић дипл.инж. 

Милош М. Петрић (Ваљево 4.11.1936. године) је био ваздухопловно технички официр ЈНА, инжењер одржавања ваздухоплова, конструктор авиона, програмовођа (руководилац програма авиона Орла, G-4 супер галеба и Ласте). Највећи део радног стажа (око 30 година) провео у Ваздухопловнотехничком институту Жарково, а након тога је био Потпредседник Пословне заједнице ваздухопловне индустрије Југославије. После испуњених услова пензионисао се и активно се укључио у рад Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије.

Опширније: Милош Петрић

Георгије Нинчић


Дипл. инж. Георгије Нинчић
једриличар, пилот моторних
авиона и педагог.

Георгије С. Нинчић (Нови Кнежевац, Банат 14. јуна 1921 — Београд, 18. фебруар 2010.) био jе моделар, једриличар, спортски пилот, ратни пилот ловац, ваздухопловни инжењер, асистент на  Машинском факултету у Београду, инжењер сарадник у ВТИ у Жаркову, оснивач и дугогодишњи руководилац образовног центра ЈАТ-а и саветник у ЈАТ-у пре него што је 6. новембра 1978. године отишао у пензију. Цео свој радни век, Г. Нинчић је провео радећи у ваздухопловству и за ваздухопловство. После одласка у пензију бавио се воћарством и пчеларством а био је и активни члан Удружења за неговање ваздухопловних традиција Србије.

Биографија

Рођен је у Новој Кањижи (данас Нови Кнежевац) у Банату, 14. јуна 1921. године од родитеља Милке (рођене Миланов) и Светозара Нинчића (трговца). Основну школу је завршио у Новој Кањижи 1931. године, а када се породица се преселила у Београд 1932. године, уписао се у  Другу мушку гимназију. Гимназију и виши течајни испит завршио је у Београду, 1940. године, са врло добрим успехом. Године 1940. године, уписао се на Технички факултет (машински одсек) Универзита у Београду, али је, због рата морао да прекине студије.

Опширније: Георгије Нинчић

Бранислав Јовановић




Др Бранислав Јовановић
дипл. инж.

др. Бранислав (Брана) Јовановић, дипл. инж. (Пожаревац 7.9.1919. - Београд 8.9.2007.) ваздухопловни инжењер, који је комплетан радни век провео у Ваздухопловнотехничком Институту (ВТИ) – Жарково у Београду.

Биографија

Бранислав Јовановић је рођен 7.9.1919. године у Пожаревцу у чиновновничкој породици (отац му је био полицијски службеник). Пошто се отац по потреби службе често селио, тако је Брана (како су га по надимку звали) живео у Пожаревцу, Београду, Богатићу, Врњачкој Бањи, Крушевцу, Скопљу, Смедереву и Новом Саду, Очева смрт је породицу затекла у Новом Саду 1936. године, када је Брана био гимназијалац. Након завршене школске године породица се сели у Београд, а Брана се уписује у Пету мушку гимназију. Још за време школовања у гимназији Брана се уписује у једриличарски клуб Крилца што је утицало на његово опредељење при избору студија и каријере.

По завршетку гимназије, 1938. године, уписује се на Технички факултет у Београду са жељом да заврши ваздухопловни смер. Априлски рат је затекао Бранину генерацију у 6. семестру када је студирање прекинуто и настављено тек децембра месеца 1945. године.

Опширније: Бранислав Јовановић

Всеволод Сисојев




Др Всеволод Сисојев дипл. инж.
фотографија из 1935. године

др. Всеволод Сисојев, дипл. инж. (Харков 27.02.1903. - Београд ... ) машински, електротехнички и ваздухопловни инжењер, пројектант аеротунела, начелник одељења за аеродинамику Ваздухопловнотехничког Института (ВТИ) – Жарково у Београду.

Биографија

В. Сисојев је рођен у Харкову (Царска Русија сада Украјина) 27.02.1903. Са родитељима је дошао 1919. у Краљевину СХС и настанили су се у Београду. Гимназију је завршио 1922. у Београду а фебруара 1927. дипломирао је на Машинском одсеку ТФ у Београду. Југословенско држављанство је примио 1929. године.

Радна биографија

Више година је радио у својству инжењера-практичара у разним предузећима на пословима пројектовања и одржавања електро-машинске опреме. По конкурсу Команде ваздухопловства (КВ) примљен је 1932. у Техничку службу Војног ваздухопловства (ВВ) а почетком 1935. изабран је за државног питомца и упућен на Вишу националну ваздухопловну школу Ecole Nationale Superieure de l´Aeronautique (ENSA) у Паризу, коју је као други у рангу завршио октобра 1936. године. Од тада до 1941. радио је у КВ на проблемима механике лета и специјалним ваздухопловним инструментима.

Опширније: Всеволод Сисојев

Чарлс Тејлор механичар браће Рајт


Чарлс Едвард Тејлор

Чарлс Едвард Тејлор (ен. Charles Edward Taylor) (24. мај 1868 - 30. јануара 1956) направио је први мотор за авион који су конструисала браћа Рајт.

Данас врло мало људи зна ко је био Чарлс Тејлор. Сигурно је да и њему припада један део заслуга и славе за први лет летелице Флајер 1 у Кити Хоку 17.12.1903. године. Човек који пре доласка у радионицу браће Рајт није знао ништа о летењу, а врло мало о моторима, успео је захваљујући својој природној даровитости и склоности да све оно што има везе са механиком врло брзо савлада и да заједно са браћом Рајт направи погодан мотор за летелицу Флајер 1.

Највећа заслуга за оно што данас знамо о Чарлсу Тејлору припада човеку који се зове Howard R. Du Four који је пуних 14 година истраживао идући од врата до врата и покушавао да од још живих сведока нешто сазна[1]. Важно је да се напомене да браћа Рајт и Чарлс Тејлор нису сачували ниједан оригинални цртеж, скицу или опис из 1903. године. Чак је тешко било наћи и оригинални део мотора, јер су се исправни делови једног мотора уграђивали у мотор за следећи авион. О свом мукотрпном истраживању и резултату тих истраживања Хауард Ди Фор је написао књигу Чарлс Тејлор 1868-1956 механичар браће Рајт[1]. Највећи део овог текста је преузет из ове књиге. Пошто је чланак посвећен Чарлсу Тејлору о браћи Рајт ће се мало говорити пошто се о њима зна скоро све а и доста је написано.

Опширније: Чарлс Тејлор механичар браће Рајт

Бранко Билбија


пилот Бранко Билбија

Бранко Билбија (Подвидача, Сански Мост, БиХ 03.02.1947.год.) је пробни пилот, инструктор летења, пензионисани генерал мајор Војске Србије. Био је командант Ваздухопловног опитног центра у Батајници, помоћник команданта РВ и ПВО за летачке послове (тзв. инспекторат), директор Савезне управе за контролу лета (СУКЛ). У листу "Војно дело" дуго је био рецензент за чланке који су обрађивали ваздухопловну тематику. Пензионисан  је 2001. године. Живи и ради у Београду, главни је и одговорни уредник часописа АЕРОМАГАЗИН, активан је члан ваздухопловних удружења где негује ваздухопловне традиције наше земље и преноси своја богата искуства и љубав према ваздухопловству на млађе нараштаје.

Ожењен је има две ћерке и две унуке сви су у породици "инфицирани" спортом неки се баве њиме рекреативно али има и оних који су постизали врхунске резултате. Најважније је једно да деда са унукама редовно игра тенис. Као што видите пред нама је биографија која ће се још допуњавати.

БИОГРАФИЈА

Бранко Билбија је рођен у селу Подвидача, општина Сански Мост, република БиХ 03.02.1947. године, од оца Бошка и мајке  Анђе  рођене Рајлић као једно од шесторо деце (петоро мушке и једно женско). Сва деца су изведена на пут, добила високо школско образовање што доказује да је Бранков отац био борац не само за време рата (првоборац) него и после њега. Бранко је започео школовање у родном селу Подвидача да би у другом разреду наставио школовање у Крагујевцу где се породица пресељава.

Љубав ка ваздухопловству стиче за време школовања у Крагујевцу где постаје ваздухопловни моделар и проводи своје слободно време на крагујевачком аеродрому одакле су полетали авиони за одбрану шумадије и Београда 1941. године. Можда је ту љубав потхрањивала и рођака Славка Билбија која је била спортски пилот и падобранац.

Опширније: Бранко Билбија