Авион Утва 212

Утва 212 / Utva 212  је југословенски једномоторни, двоседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као авион за прелазну обуку војних пилота непосредсно после Другог светског рата. Авион је пројектован и прототип направљен у земунском Икарусу и добио име Икарус 212, а серијска производња је обављенa у Фабрици авиона Утва у Панчеву па је због тога дошло до промене имена авиона у Утва 212.

Пројектовање и развој

Овај авион су пројектовали инжењери прве конструкторске групе Илић, Зрнић и Поповић, који су на расписани конкурс 1946. године пројектовали школски авион за прелазну обуку војних пилота. Прототип авиона је направљен у земунском Икарусу и добио је ознаку Икарус 212. Авион је био самоносећи нискокрилац са уграђеним 12-то цилиндричним линијским мотором Ренџер снаге 330 kW. Имао је увлачећи стајни трап са репним клавирским точком. Авион је био двосед са затвореном кабином у којој су седели један иза другог инструктор и ученик (тандем распоред). Прототип је први пут полетео октобра месеца 1948. године. С обзиром да се у то време у Југославији није производио алуминијум основни материјал за производњу авиона донета је одлука да се авион 212 гради од дрвета.

Технички опис

Авион утва 212 је једнокрили, самоносећи нискокрилни, двоседи једномоторни авион дрвене конструкције. Попречни пресек трупа авиона је облог облика. Авион је био опремљен ваздухом хлађеним линијским дванаестоцилиндричним V мотором са висећим положајем цилиндара (цилиндри су окренути на доле), Renger SVG-770C-B1 снаге од 330 kW. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле (висећи), нису заклањали поглед пилоту. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали посади у кабини. На облози мотора са предње стране испод вратила мотора се налазио троугласти отвор за улаз ваздуха за хлађење мотора, док су са обе стране капотаже налазили отвори кроз који је излази топао ваздух после хлађења мотора. На вратилу редуктора мотора је била причвршћена двокрака вучна, елиса америчког произвођача Hamilton, променљивог корака и пречника 2,74 m. Носач мотора је био направљен од танкозидих заварених цеви а капотажа мотора је била од алуминијумског лима. Резервоари за гориво и уље су били смештени између мотора и кабине авиона.

Носећа структура трупа авиона 212 је била класична дрвен преко које су биле постављене уздужне дрвене летвице преко којих се затезала облога која је била од импрегнираног платна. У трупу авиона се налазила пространа кабина у коју су била смештена два кокпита у тандем распореду (један иза другог) за инструктора и пилота ученика. Ученик је седео на првом седишту а инструктор на другом. Авион је има дупле команде. Кабина је била покривена поклопцем од плексигласа који се отварао повлачењем уназад (такозвани шибер поклопац).

Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са заобљеним крајевима, обложена импрегнираним платном. Импрегнираним платном су били обложени и покретни делови крила. Оса крила је била управна на осу авиона. 

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном.

Стајни трап овог авиона је био класичан увлачећи. Ноге стајног трапа са точковима су се у току лета увлачила у корене крила. У ногама су се налазили уљно-пнеуматски амортизери, а увлачење ногу стајног трапа се обављало хидрауличним путем У точковима су биле уграђене кочнице. На репу авиона се налазио клавирски гумени точак који се у току лета није увлачио у труп авиона.

Техничке карактеристике

Опште

име                   =Утва 212 (Икарус 212)

намена              =школски

посада              =2

број путника      =0

порекло             =Југославија

произвођач        =Утва Панчево

први лет            =октобар 1948.

почетак производње  =1950 до 1952.

уведен у употребу     =1950.

повучен из употребе  =1960.

статус                   =неактиван

први корисник       =Југословенско ратно ваздухопловство

број примерака      =60

Димензије

дужина                  =9,32 m

размах крила         =11,00 m

висина                   =3,58 m

површина крила     =21,90 m2

Маса

маса празан            =1.300 kg

маса полетна          =2.400 kg

Погон


Мотор Ranger V-770 који погони авион 212

КЕМ                       =1 х Renger SVG-770C-B1

КЕМ снага              =1 х 330 kW

КЕМ снагаКС          =1 х 450 KS

Перформансе

брзина максимална   =287 km/h

долет                        =920 km

плафон лета             =7.000 m

брзина пењања         = m/min 

Наоружање

  • Стрељачко, 2 митраљеза 7.92 mm МГ-15 са по 75 метака сваки
  • Бомбе, 4 бомбе од 25 kg или 2 бомбе од 50 kg

Земље које су користиле Авион

* ФНРЈугославија / СФРЈугославија

Оперативно коришћење

Авион у Југославији

Због затегнуте ситуације на источној и северној граници (Резолуција Инфорбироа), тих година је форсирана и обука већег броја пилота за коју је било неопходно обезбедити, поред авиона за основну обуку, и тренажне авионе (за прелазну обуку) којима би могли да се увежбавају елементи борбене обуке. Зато се посебно настојало да се у школске јединице што пре уведу тренажни авиони 212 и 213, чији су пројекти одабрани још на конкурсу из 1946. Прототип авиона 212, први је био завршен и полетео је јуна 1948. Одмах после првих пробних летова који су се показали да авион углавном одговара основној намени, у фабрици Утва приступило се серијској производњи како би се што више добило у времену. Детаљнија испитивања у Опитном центру показала су, међутим, многе недостатке у конструкцији тако да је било неопходно да се у току серијске производње врше знатне измене, што је поред проблема са испоруком мотора ренџер од 450 КС и преласка на домаћи стајни трап и хидроинсталацију (пројектован у Икарусу), проузроковало кашњења у производњи тако да је комплетна серија од 60 авиона завршена тек почетком 1952.

Авиони су распоређени по пилотским школама и оперативним јединицама за тренажу. Постепено су замењивани како су пристизали бољи авиони овог типа 213, да би на крају сви они били замењени авионима Соко 522 металне конструкције.

Види још

Литература

  1. Бранислав Николић, На сопственим крилима, Штампарија Топаловић, Ваљево, 2009., ISBN 978-86-912401-0-3
  2. Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
  3. О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  4. Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  5. Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetkog rata, Institut Lola, Beograd 1996.
  6. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6

Спољашње везе

  1. http://www.airwar.ru/enc/other/212.html
  2.  http://www.ikarbas.rs 
  3.  http://utva-avioni.herobo.com/?p=121
  4.  http://vazduhoplovstvo.com/ikarus-utva-212-2/
  5.  https://www.aviationsmilitaires.net/v2/base/view/Model/36.html
  6.  http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/af2/types/212.htm
  7.  http://www.palba.cz/forumfoto/displayimage.php?pid=27424
  8.  http://www.secretprojects.co.uk/forum/index.php?topic=15707.0;wap
  9. http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft33882.htm