Јункерс Ju 52/3m / Junkers Ju 52/3m (нем. Junkers Ju 52/m) је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилaц авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички/транспортни авион, карго, тегљач једрилица, антиминер, бомбардер и извиђач, између два у току и после Другог светског рата. Пројектовао га је инж. Ернест Циндел (нем. Ernest Zindel), а производила га је немачка фирма Јункерс (нем. Junkers Flugzeugwerk AG). После рата га је производио француски SECM-Amiot и шпанска CASA.
Пројектовање и развој
Авион Ju 52 је настао као последица континуираног напора Јункерса у пројектовању и производњи путничких авиона после Првог светског рата. Као први се појавио F.13 још 1920. године а за њиме 1924 и 1925. године дупло већи G.23 и G.24. Већ следеће 1926. године из фабрике Јункерс излазе на тржиште бржи и нешто економичнији W.33 и W.34 авиони. Све се ово дешава у периоду када долази до експолозивног развоја како цивилног тако и војног ваздухопловства. У том периоду Немачка држава је дотирала ваздухопловне компаније у циљу њиховог бржег развоја, а руководство Јункерса је својим инжењерима дало задатак да пројектују економичан путнички авион на коме ће се у будуће моћи развијати економичан ваздушни саобраћај. Тако је 1930. године Јункерс почео са тестирањем прототипа Ју 52 који је представљао побољшану и повећану варијанту авиона W.33 и W.34.
Kарактеристике Јункерсових путничких авиона
| Карактеристике | F.13 | G.23 | G.24 | W.33 | W.34 | Ju 52/1m | Ju 52/3m |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Бр. чланова посаде | 2 | 2 | 2 | 2 - 3 | 2 | 2 | 2 - 3 |
| Број путника | 4 - 5 | 9 | 9 | 6 | 6 | 18 | 17 |
| Број мотора | 1 | 3 | 3 | 1 | 1 | 1 | 3 |
| Укупна снага (у kW) | 230 | 378 | 690 | 230 | 245 - 525 | 563 | 1320 |
| Долет (у km) | 1400 | 1000 | 660 | 800 | 900 | 1500 | 1000 |
| Брзина (у km/h) | 173 | 175 | 210 | 197 | 190 - 260 | 175 | 195 |
| Година | 1920 | 1924 | 1925 | 1926 | 1926 | 1930 | 1932 |
Први прототип авиона Јункерс Ju 52 је полетео 13. октобра 1930. године. У питању је била једномоторна путничка верзија Јункерс Ju 52/1m, која је могла да понесе 15-18 путника. Одлука да Ју 52/1m, буде једномоторни авион произашла је из чисто економских разлога. С обзиром да планирани мотор за овај авион још није у то време био готов (Јункерс L-88) изабран је линијски мотор, V распореда 12 цилиндара, течношћу хлађен, BMW VI снаге 550 kW, са најприближнијим потребним карактеристикама. Тестирани прототип са 2000 kg оптерећења и 1500 km долета био је без премца међу транспортним авионима тога времена.
Товарни простор је имао димензије 6,35 х 1,65 х 1,90 m, а био је доступан кроз повећана врата на левој страни, затим отвора на плафону димензија 1,70 х 0,90 m и отвора у поду димензија 0,90 х 0,50 m. Одличне резултате је показао и прототип коме је у Канади уграђен радијални мотор Армстромг-Сиделеј Леопард са дуплом звездом 14 цилиндара и снагом од 597 kW. У првој серији је направљено седам авиона али је само једам остао као једномоторац а осталих 6 је прерађено у тромоторне машине.
Следеће године конструкторски тим Јункерса одлучио је да направи тромоторну верзију авиона Ju 52. Проблем са моторима је решен тако што је изабран ваздухом хлађен радијални мотор BMW 132 снаге 440 kW, који је рађен на основу купљене лиценце америчког мотора P&W Hornet, извршено његово облагање NACA прстеном, смањен аеродинамички отпор и побољшано хлађење мотора. Овај мотор је касније постао стандардни мотор, оптимално уклопљен у авион и допринео својим радом повећаној поузданости и безбедности авиона. Прва верзија овог авиона полетела је у марту 1932. године под ознаком Ju-52/3m. Авион се показао у току експлоатације као врло безбедан, он је успео да број принудних слатања на милион километара смањи са 7 на 1,5. Није случајно што је овај авион изабран за службени авион Канцелара немачког Рајха А.Хитлера.
У току века овог авиона он је стално усавршаван и прављене су верзије које су имале задатак да реше неки од насталих проблема. Тако је захваљујући захтевима тржишта развијена хидроверзија овог авиона са пловцима, торпедни авион, направљена специјална верзија за уништавање магнетних мина итд.
Галерија
 |
 |
 |
| Авион Јункерс G 24 | Авион Јункерс Ju 52/1m |
Авион Јункерс Ju 52/3m |
Технички опис
Авион Јункерс Ju 52/3m је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи тромоторни авион металне конструкције. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Оваква конструкција распореда мотора је постала уобичајена (стандард) за конструкцију транспортних и бомбардерских авиона тога времена.
Авион је у току производње био опреман различитим моторима. У њега су уграђивани следећи мотори: Pratt&Whitney"Hornet"; Hispano-Suiza 12 Mb; Pratt&Whitney R-1340; Piaggo PXR; Bristol Pegasus VI; Jumo 205 Dissel и разни модели мотора BMW 132. На вратило мотора се директно постављала двокрака или трокрака метална елиса променљивог корака пречника 2,9 m.
Труп авиона Ju 52/3m је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина са 15 до 17 путничких седишта. Војна варијанта је у простору где се налазила путничка имала носач бомби а на поду врата кроз која су бомбе испадале из авиона. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, чија су се ребра поклапала са дужином трупа вршила је додатно ојачано уздужно укрућење. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Главни резервоари за гориво налазили су се у крилу авиона (обично по 7 комада у сваком крилу), са укупном запремином од 2450 литара. Ова запремина може бити различита у зависности од намене авиона. Резервоари за уље су се налазили у гондолама иза мотора. Кокпити пилота, који су се налазиле једна поред другог, су били смештени у затвореној кабини.
Код војних авиона, на горњој страни трупа, налазили су се отвори за стрелце који су имали удвојене митраљезе калибра 7,7 или 7,9 mm, постављене на окретним постољима. На поду трупа авиона такође је био отвор кроз који је стрелац гађао из једног митраљеза.
Улаз у авион се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Код транспортних авиона овог типа (карго), бочна врата су била знатно веће него што је то било код путничке ватијанте а постојала су врата на горњој страни трупа авиона кроз која се могло помоћу дизалице уносити кабасти терет.
Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био једнакокраки трапез са равним завршетком крила. Оса крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге од валовитог алуминијумског лима. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума док им је облога била од равног лима. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дуралуминијума а облогу од алуминијумског лима. Хоризонтални стабилизатори су упорницама били ослоњени на труп авиона.
Стајни трап је био класичан фиксан са независним ногама на којима су били гумени точкови. Конструкција трапа је у облику троугласте виљушке чија су два краја зглобовима везани за труп авиона а врх троугла носи рукавац точка. Рукавац точка је вертикалним носачем везан такође за труп авиона. У вертикалним носачима стајног трапа били су уграђени амортизери. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона која је у каснијим серијама замењена клавирским гуменим точком. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије за коришћење авиона у зимским условима. Када се стајни трап замени пловцима настаје хидроавион (W- Wasserflugzeug).
Галерија
 |
 |
 |
| Јункерс Ju 52/3m - кокпит | Јункерс Ju 52/3m - карго | Јункерс Ju 52/3m - транспортни |
Варијанте авиона Јункерс Ju 52/3m
Постојало је око 30 разних варијанти овог авиона. Разлике су махом биле у мотору (перформансама), аутономији лета (долету), опреми и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Сваки прототип или наруџбина је означавана као посебна варијанте. Ради лакшег сагледавања овде су приказане само варијанте које су се производиле у већим серијама:
- g3e - помоћни бомбардер са мотором BMW 132, касније прерађен у транспортер g4e,(1027 примерака)
- g4e - транспортер са мотором BMW 132, са појачаним подом и шасијом, великим вратима са десне стране и вратима на крову авиона,(1053)
- g5e - транспортер са мотором BMW 132, са различитим товарним простором, опремљен пловцима и уређајем за вучу једрилица и појачаним наоружањем, сериска производња од 1941. год.,(231)
- g6e - транспортер сличан варијанти g5e, са стајним трапом или скијама,(173)
- g7e - класичан и хидро транспортни авион са мотором BMW 132 T, затворени бочни прозори, Siemens-K4ü аутоматски пилот, (134)
- g8e - сличан варијанти g7e али додатни Siemens-K4ü аутоматски пилот, (1.421)
- g10e- класичан и хидро транспортни авион са мотором BMW 132 T,серијски се производио у Weserflug-у и Amiot-у,(200)
- g14e- сличан варијанти g8e, са појачаним оклопом.(316)
Техничке карактеристике
Опште
име = Јункерс Ju 52
намена = путнички и транспортни
посада = 2
број путника = 15 до 17
порекло = Немачка
произвођач = Junkers Flugzeugwerke AG
први лет = 13.10.1930. (Ju 52/1m); 7.03.1932. (Ju 52/3m);
почетак производње = 1932 - 1952 .
уведен у употребу = 1932.
повучен из употребе = 1975.
статус = активан
први корисник = Луфтханза
број примерака = 4.845
Димензије
дужина = 18,50 m
размах крила = 29,50 m
висина = 4,65 m
површина крила = 116 m2
Маса
маса празан = 4.000 kg
маса полетна = 7.000 kg
Погон
КЕМ = 3 х BMW 132;/ Pratt&Whitney"Hornet"; /Wright Cyclone
КЕМ снага = 3 x 440 / 404 / 550 kW
КЕМ снагаКС = 3 x 600 / 550 / 750 KS
Перформансе
брзина максимална = 195 km/h
долет = 1.000 km
плафон лета = 3.400 m
брзина пењања = 138 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
2 x митраљеза MG 15 калибра 7,9 mm са 1000 матака/митрањезу на бочним странама авиона
1 х митраљез MG 131 калибра 13 mm, на крову авиона
Бомбардерска варијанта овог авиона могла је да понесе око 1500 kg бомби.
Земље које су користиле Авион Јункерс Ju 52/3m
Аргентина
Аустрија
Белгија
Боливија
Бразил
Бугарска
Канада
Кина
Колумбија
Чиле
Чехословачка
Данска
Еквадор
Естонија
Финска
Француска
Грчка
Краљевина Италија
Либан
Јужна Африка
Мађарска
Норвешка
Перу
Пољска
Португалија
Румунија
Шпанијa
Шведска
Швајцарска
Турска
Словачка
СССР
СФРЈугославија
Уједињено Краљевство
Сједињене Америчке Државе
Уругвај
Нацистичка Немачка
Независна држава Хрватска
.svg){kind=small}
Оперативно коришћење
Пред крај 1932. године први авиони Ju-52/3m су испоручени немачкој авио-компанији Луфтханза. За кратко време у флоти ове компаније налазило се 230 ових авиона. Захваљујући великој поузданости, робусној конструкцији и СТОЛ карактеристикама доста примерака је извежено, посебно у земље Јужне Америке.
У Колумбијско-Перуанском рату (1932-1933.) колумбијско ратно ваздухопловство је користило са успехом један Ju 52/3m као средњи бомбардер. У рату Боливија-Парагвај, Боливија је користила своја четири Ju 52/3m за евакуацију рањеника и снабдевање фронта. За време ратних операција ови авиони су доставили 4.400 тона материјала. После ових првих успешних примена у војне сврхе и немачко Ратно ваздухопловство (Luftwafe) га је увело у наоружање - у почетку као бомбардер, јер је у то време за бомбардерима била оскудица а касније је коришћен као вишенаменски транспортни авион. Јункерс Ju 52/3м је један од свега четири типа авиона који су ратовали буквално од првог до задњег дана Другог светског рата у Европи.
Прво борбено ангажовање авиона Јункерс Ju 52 у Европи, било је 1936. године у Шпанском грађанском рату на страни националиста. Врло важну улогу овај авион је одиграо у пребацивању шпанских колонијалних трупа лојалних генералу Франку из Марока у Шпанију. У даљем току рата Ju 52 је дејствовао као бомбардер у склопу Легије Кондор. Типу Ju 52/3m g3e се ускоро придружио Ju 52/3m g4e који је у основи био исти, осим што је уместо дрљаче, на репу имао точак. На почетку рата било је 20 ових авиона да би се касније тај број попео на 48. Са доласном новијих бомбардера (He 111, Ju 86 и Do 17Е-1), авиони Ju 52/3m су искључени из задатака бомбардовања, да би се опет вратили на своју изворну улогу транспортера. У Немачкој су се користили као авиони за транспорт или обуку пилота и навигатора на вишемоторним авионима.
У Другом светском рату учествовао је искључиво као транспортни авион за превоз падобранаца и ратног материјала. Употребљаван је за десант трупа или као тегљач једрилица у Данској, Норвешкој, Холандији и Белгији. Губици су били огромни, али је производња била у пуном замаху и сви губици су надокнађени до краја 1940. године. Још један задатак Ju 52/3m је био чишћење минских поља. У ту сврху авион је био опремљен великим обручем од дурала испод трупа и крила који је добијао електричну струју од помоћног мотора у трупу и активирао магнетске мине. Најмасовније ангажовање у десантним операцијама, али и највеће губитке до тада Ju 52 претрпео је у току битке за Крит (Операција Меркур) која је почела 20. маја 1941. године. Од 493 авиона Ju 52/3ms колико је било ангажовано у овој операцији оборено је и уништено 174. Још веће губитке авион је претрпео током неуспелог покушаја снабдевања немачке 6. армије у обручу код Стаљинграда. Последње масовно борбено ангажовање Ju 52 догодило се 1943. приликом пребацивања и снабдевања, а затим и неуспешног покушаја евакуације немачких трупа у Тунису. У току ових операција за само три недење изгубљено је 432 авиона. Од 1943. године па до краја рата мали број Ju 52 је углавном био ангажован на задацима евакуације и превоза рањеника.
До средине 1944. када је престао да се производи, укупно је направљено 4.845 Јулки, како је овај авион популарно назван, од чега 2804 за време рата. После рата његова производња је настављена у Француској под именом Тукан (AAC.1 Toucan) и у Шпанији (CASA 352) где је производња окончана 1952. после 170 направљених авиона, а задња оперативна Јулка расходована је 1975. године. Поједини примерци и данас лете као олд-тајмери. У музејима широм света чува се 24 авиона Јункерс Ju 52/3м
Авион Јункерс Ju 52/3m у Југославији
Прва „наша” Јулка заробљена је у ноћи 24. октобра 1944. када је немачки пилот грешком слетео на никшићки аеродром уместо у Тирану. До краја рата заробљене су још три Јулке, а после рата у Француској набављена су још четири авиона овог типа (међу којима је и музејски примерак) и првобитно сви су укључени у састав 119. Ваздухопловног транспортног пука.
У периоду од 1947. до 1952. године неки од тих авиона повремено су коришћени као путнички авиони у флоти ЈАТ-a и превозили су 16 путника. Због истека ресурса оригинални BMW мотори замењени су америчким моторима (Pratt&Whitney) R 1340 snage 441 kW (600 KS)
Сачувани примерак
У Музеју Ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду налази се један примерак авиона Јункерс Ju 52/3m. То је задња наша "Јулка" (ев.бр. 7208, ф.бр. 222, еx Ф-ББYБ) расходована је 1965. када је прелетела у Београд да би постала део музејске збирке.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
- Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 3 Flugzeugtypen Henschel - Messerschmitt. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 41. ISBN 3-7637-5467-9.
- Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: стр. 241-252. ISSN: 1450-684X.
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=46
- http://www.airwar.ru/enc/cww2/ju52.html
- http://www.technikmuseum-dessau.de/01home/01home.htm
- http://www.junkers.de/flugzeuge/junkers-ju-523m
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=62
- http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Ju52.htm
- http://www.ju52-3m.ch/about.htm (типови)
- http://www.warbirdalley.com/ju52.htm
- http://www.saamuseum.co.za/our-aircraft/66-junkers-ju-52-casa-352l.html
- http://www.deutsches-museum.de/sammlungen/verkehr/luftfahrt/propellerflugzeuge/ab-1918-bis-1945/junkers-ju-52/
- http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=881
- http://www.aero-web.org/specs/junkers/ju-52.htm
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_ju52_en.php
- https://www.planespotters.net/Aviation_Photos/search.php?tag=Junkers+Ju-52