Дорније Do Y / Dornije Do Y (нем. Dornier Do Y) је немачки тромоторни, вишеседи, висококрилни авион, потпуно металне конструкције који се користио између два и у току Другог светског рата. Иако је пројектован као бомбардер овај авион се у току експлоатације користио поред основне намене и као транспортни авион, авион за везу и школски авион тј. авион за обуку пилота вишемоторних авиона. Производила га је швајцарска филијала немачке фирме Дорније (нем. Flugzeugwerft Alterhein am Bodensee). Произведено је свега 4 примерка ових авиона и то за потребе Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ). Два авиона су саграђена 1932. године а друга два модифицирана су завршена 1932. године. Авиони завршени 1936. године називани су још у литератури као Дорније Do 15.
Пројектовање и развој
Дорније Do Y је други бомбардер конструисан у команији Дорние (Dornier Flugzeugwerke). Рад на конструисању авиона започео је 1930. године и то као даљи развој првог Дорниевог бомбардера Do P из 1928/29. године. Главна разлика је била у томе што је Do Y имао три а Do P четири мотора. Оба су званично промовисана као транспортни авиони (с обзиром на ограничења Версајским уговором). Из њих је директно развијен први немачки оперативни двомоторни бомбардер Do F (1932.). Оба авиона Do P и Do-Y у ствари воде порекло од нереализованог Дорниевог пројекта борбеног двомоторног вишеседа (Kampfflugzeug) Do N замишљеног 1926. године да задовољи захтеве за модерним вишемоторним вишеседим борбеним авионом основном техничком компоненетном тада модерне ваздухопловне доктрине генерала Дуета (италијански генерал Giulio Douhet). Авиони Do P и Do Y су остали у прототипској форми док се авион Do F серијски производио под ознаком Дорније Do 11.
Авион Do Y је био слободноносећи висококрилац са широким пространим трупом и неуобичајеним распоредом мотора (два у крилним гондолама, а један у гондоли изнад централног дела крила). Први лет прототипа (W. Nr. 232) је извршен 17. октобра 1931. године на аеродрому саме компаније Friedrichshafen – Löwental. На пробним летовима се показало да постоји снажан флатер на спољним крајевима крила а и мотори су се прегревали. И други авион (W. Nr. 233) је такође први пут полетео са овог аеродрома али је имао скраћен размах крила за 0,7 м и ојачану структуру крила како би се отклонио флатер.
Пошто су авиони Do Y продати Југославији као транспортни, њихово наоружавање је извршено 1935. године. Наоружан је са 5 митраљеза Дарн калибра 7,7 mm и могао је да понесе 12 бомби тежине 100 kg, што је у то време била респектабилна тежина наоружања.
Технички опис
Авион Дорније Do Y (Дорније Do 15) је једнокрили, слободноносећи високоокрилни, вишеседи тромоторни авион потпуно металне конструкције. Два мотора су му уграђена у крила авиона а трећи се налази у гондоли која се налази изнад половине трупа. Оваква конструкција распореда мотора потиче вероватно од распореда мотора на хидроавиону у чему је Дорније имао велико искуство, предност му је била у погледу распореда и коришћења митраљеза али није била уобичајена за конструкцију транспортних и бомбардерских авиона због чега је немачко ваздухопловство одбило овај авион и захтевало је авион са трећим мотором у кљуну авиона.
Авион је био опреман различитим ваздухом хлађеним радијалним моторима прво Bristol Jupiter IV који се показао недовољно снажним за овај авион па је замењен са Gnôme Rhône Jupiter 9Kers. Након истека ресурса овим моторима они су замењени снажнијим домаћим моторима ИАМ К-9 снаге 600 KS (рађени по лиценци Gnôme&Rhône). Радијални мотори су били обложени НАЦА прстеном у циљу побољшања хлађења мотора. На вратилима мотора је биле причвршћене код модела из 1932. године двокраке дрвене елисе фиксног корака и пречника 2,8 m, а код модела из 1936. године металне трокраке вучне, елисе, променљивог корака пречника 2,6 m.
Труп авиона Do Y је био правоугаоног попречног пресека, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и бомболук са носачем бомби тако да је авион могао да понесе 10 бомби од 100 kg или 6 бомби по 200 kg. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција од дуралуминијума а облога од равног дуралуминијумског лима (ојачана уздужним укрућењима). Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Главни резервоари за гориво налазили су се у крилу авиона (2 комада) и то на месту између трупа и крилних мотора, сваки резервоар је био запремине од 1045 литара. Резервоари за уље су се налазили у гондолама иза мотора. Кокпити пилота су били смештени у отвореним кабинама, које су се налазиле једна поред друге, на горњој страни трупа авиона. Пилоти су били заштићени ветробранским стаклом од ветра а ивице кабине су биле обложене кожним тапацирунгом шти је посаду штитило од физичких повреда. У носу авиона и на горњој страни трупа и иза трупног мотора налазили су се отвори за стрелце који су имали удвојене Дарн митраљезе калибра 7,7 mm, постављене на окретним постољима. На поду трупа авиона такође је био отвор кроз који је стрелац гађао из једног Дарн митраљеза калибра 7,7 mm.
Улаз у авион се налазио на доњој страни трупа авиона од кога се пролазима могло стића у кабину на носу авиона, кокпита пилота и места за смештај стрелаца и радио оператера.
Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био као половина елипсе по дужој оси, стим што се заобљени део поклапао са нападном линијом крила а излазна ивица крила са осом елипсе. Излазна линија крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге статичког дела крила су биле обложене алуминијумским лимом. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума док им је облога била од импрегнираног платна. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дуралуминијума а облогу од импрегнитаног платна. Хоризонтални стабилизатори су са паром упорница били ослоњени на труп авиона.
Стајни трап је био класичан фиксан са точковима и нископритисним гумама. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикални носач у коме је био уграђен уљни амортизер а ослањао се на конструкцију гондоле крилних мотора. Размак између точкова је био доста велик а и концентрација маса се налазила унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. Код авиона завршених 1936. године (Дорније Do 15) предњи точкови су имали аеродинамичке облоге које су знатно смањивале аеродинамички отпор тако да је овај авион у односу на онај из 1932. године, што због повећања снаге мотора што због смањеног отпора био 50 km/h бржи. На крају репа авиона налазио се трећи точак као трећа ослона тачка авиона, амортизација овог точка је била помоћу торзионе опруге.
Варијанте авиона Дорније Do Y
Постојале су две варијанте овог авиона прва завршена 1932. и друга 1936.године. Иако се ове две варијате међусобно разликују по димензијама, моторима и перформансама оне носе исту ознаку Do Y. Да би се приказала разлика између ових варијанти оне су означене годином производње. Касније је модел произведен 1936. године називан и Дорније Do 15.
- Do Y(1931) - има моторе Bristol Jupiter IV снаге 376 kW, распон крила 28,00 m, брзину 244 km/h и долет 1.100 km/h.
- Do Y(1936) - има моторе Gnôme Rhône Jupiter 9Kers снаге 462 kW, распон крила 26,50 m, брзину 300 km/h и долет 1.400 km/h.
Техничке карактеристике
Опште
име = Дорније Do Y(1931) / Do Y(1936)
намена = бомбардер, транспортни авион
посада = 4
број путника =
порекло = Немачка
произвођач = Дорније (филијала Flugzeugwerft Alterhein am Bodensee)
први лет = 17.10.1931.
почетак производње = 1930. / 1932.
уведен у употребу = 1932. / 1937.
повучен из употребе = 1943.
статус = неактиван
први корисник = Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ)
број примерака = 4
Димензије
дужина = 18,20 / 18,20 m
размах крила = 28,00 / 26,5 m
висина = 6,79 / 7,3 m
површина крила = 111,00 / 108,80 m2
Маса
маса празан = 6.360 kg
маса полетна = 8.500 / 8.500 kg
Погон
КЕМ = 3 х Bristol Jupiter IV / Gnôme Rhône Jupiter 9Kers
КЕМ снага = 3 х 376 / 462 kW
КЕМ снагаКС = 3 х 480 / 625 KS
Перформансе
брзина максимална = 244 / 300 km/h
долет = 1.100 / 1.400km
плафон лета = 5.200 / 8.000 m
брзина пењања = 144 / 280 m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
2 x митраљеза Дарне калибра 7,7 mm у носу авиона
2 х митраљеза Дарне калибра 7,7 mm у репу авиона
1 х митраљез Дарне калибра 7,7 mm у поду авиона
12 х 100 kg бомби
Земље које су користиле Авион Дорније Do Y
Краљевина Југославија
Независна држава Хрватска
Оперативно коришћење
Авион Дорније Do Y у Југославији
На самом почетку тридесетих, једномоторни бомбардери чинили су главнину бомбардерских снага у већини земаља у свету. Увођење тежих вишемоторних бомбардерских типова текло је веома споро чак и у најразвијеним државама као што је била Француска - њени пукови за дневно бомбардовање имали су 1931. још увек Бреге 19. Слично је било и у Краљевини Југославији (КЈ) - почетком тридесетих, Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) имало је у наоружању само једномоторне бомбардере Бреге 19Б2, а нешто тежи, такође једномоторни, Бреге 19/7 управо су улазили у службу.
Подстакнуто новим теоријама и ставовима о ваздушном рату, о којима се нашироко писало у страној и домаћој стручној ваздухопловној литератури, Војно ваздухопловство се заинтересовало за тешке бомбардере. У намери да пронађе одговарајући тип, који би био погодан за увођење у наоружање, Команда ваздухопловства је одлучила 1931. године да набави мањи број тромоторних бомбардера различитих типова, ради упоредног испитивања њихових особина, пре доношења коначне одлуке о избору будућег типа “тешког бомбаша”. Из практичних разлога, сви изабрани типови опремљени су моторима Јупитер, додуше нешто другачијим верзијама од домаћег модела тог мотора. Наручено је 6 авиона три различита типа, по два немачка Дорниер До-Y и Јункерс Г.24 и два чехословачка Авиа Фокер Ф.39. Свих 6 тешких бомбардера испоручено је 1932. године.
За авионе Do-Y је била заинтересована једино Краљевина Југославија коjа је 21. маја 1931. године наручила 4 авиона с тиме да два буду испоручена 1931. а два 1932. године. Плаћање је требало извршити на име ратних репарација. Званично су класификовани као транспортни (Frachtflugzeuge) па су као такви рађени у главној Дорниевој фабрици у Менцелу (Stammwerk von Dornier in Manzell) код Фридрисхафена пошто је Немачкој била забрањена израда борбених ваздухоплова.
У међувремену се ситуација искомпликовала око начина плаћања. Амерички председник Ховер је 1. јула 1931. године прогласио познати Hoover-Moratoriums којим је немачка на годину дана била ослобођена плаћања репарација. У новембру 1931. године немачко министарство финансија (Reichsfinanzministerium) је одбило да плати за прва два авиона RM 570.591 а пошто су и југословенске власти одбијале да плате комапнија Дорние је дошла у врло незавидну ситуацију. Због тога су током јануара 1932. године оба авиона добивши привремене немачке регистрације (D-3 и D-6) кренули у промотивни обилазак Аустрије, Мађарске и Румуније који се завршио без резултата. Тек после дуготрајних преговора немачке власти су платиле два авиона (W. Nr. 232 и W. Nr. 233) крајем 1932. године па су ови авиони са привременим немачким регистрацијама, преко Wien-Asperna прелетела за Београд.
Преостала два авиона Do Y од којих је одустала југословенска страна су неко време остала у Менцелу а затим су пребачена у Швајцарску у Дорнијеов погон у Алтенхајну (AG für Dornier-Flugzeuge Altenrhein). Овде су суштински модернизовани и опремљени знатно јачим моторима Gnôme Rhône 9Kers. Мотори су добили НАКА (NACA) прстенове и трокраке металне елисе, крила су била смањеног размаха са лименом оплатом испод спољних секција. Авиони су добили и нове прозоре на носу и другачије обликоване оклопе точкова. Добили су и нове фабричке бројеве (W. Nr. 555 и W. Nr. 556). Оба су довршена 1936. године након чега су добили привремене швајцарске регистрације HB-GOE и HB-GOF. После тешких преговора с југословенском владом постигнут је крајем 1935. године начелни споразум о наруџбини и ова два авиона. Из непознатих разлога Краљевина Југославија их је преузела тек 7. марта 1937. године. Током прелета слетела су 8. марта 1937. на аеродром у Wien Aspern-у код Беча, а дан касније стигли у Земун и одмах уведени у састав 261. Ваздухопловне групе. Званична примопредаја је извршена тек 22. марта 1937.
После ревизије прва два авиона Do Y која су испоручена 1932. године извршене у Војно Техничком Заводу (ВТЗ) 1938. мотори Gnôme Rhône Jupiter 9Ae снаге 480 KS, су замењена моторима ИАМ Јупитер снаге 420 KS. Код друга два авиона која су испоручена 1937. су након ревизије у ВТЗ 1939. уграђени мотори ИАМ К-9 снаге 600 KS.
Поред улоге бомбардера Do Y су вршили и извиђачке, транспортне и задатке везе, а посебан значај су имали у обуци више генерација пилота који су били окосница кадра на вишемоторним средњим бомбардерима који су се уводили у наоружање ВВКЈ крајем тридесетих. Почетак рата затекао је ове авионе на аеродрому Краљево где су у тамошњој фабрици авиона требали да буду модификовани у транспортне авионе оспсобљене за превоз и избацивање падобранаца.. Један је касније препуштен Зракопловству Независне државе Хрватске (ЗНДХ) где је имао веома ограничену употребу. У ВВКЈ ови авиони су класификовани као дневни и ноћни бомбардери и имали су Евиденционе бројеве од 3221 до 3224.
Види још
Литература
- Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) : стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
- Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
- Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 179. ISBN 3-7637-5465-2.
- Stützer H., (1994), Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934., E.S.Mitter&Sohn, Herford, ISBN 3-89350-693-4
Спољашње везе
- http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=24
- http://www.airwar.ru/enc/bww1/doy.html
- http://histaviation.com/Dornier_Y.html
- http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Dornier-Do-Y.html
- http://www.smartage.pl/dornier-do-y-zapomniany-jugoslowianski-bombowiec/
- http://www.rcgroups.com/forums/showthread.php?t=2096307
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=17772.0;wap2
- http://www.fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Dornier+Do+Y+(+sp%C3%A4ter+Do-15)-471
- http://alternathistory.org.ua/tyazhelyi-bombardirovshchik-dornier-do-y-v-yugoslavii-chast-1
- http://drawingdatabase.com/dornier-do-y/
- http://drawingdatabase.com/dornier-do-y/
- http://1000aircraftphotos.com/Contributions/BradicSrecko/7852.htm
- http://www.luftfahrtmuseum.com/htmd/dth/dornier.htm