авион Антонов Ан-26

Антонов Ан 26 / Ан 26  је совјетски двомоторни, вишеседи, висококрилни авион, пројектован првенствено као транспортни авион за војне потребе, међутим током коришћења постао је путнички и карго авион. Пројектован је на основу путничког авиона Антонов Ан - 24. Произведено је укупно 1410 авиона овог типа, од којих су неки још увек у оперативној употреби широм света.

Пројектовање и развој

Развој војног транспортног авиона Ан-26 је започет 1964. године. Програм се базирао на даљем развоју постојеће варијанте путничког авиона Ан-24Т. Програмом је руководио В. А. Гарвардт (заменик главног конструктора), а априла месеца 1969. године заменио га је инжењер Орлов. Репројекат авиона Ан-24Т у Ан-26 се састојао у реконструкцији задњег дела трупа, хоризонталног репа, уградњом великог отвора (врата) са утоварно-истоварном рампом и у интеграцији нових мотора, веће снаге. Пројектним задатком је захтевано да Ан-26 има максималну полетну масу до 24 тоне. То је последично условило уградњу јачих мотора Аи-24ВТ и ојачање структуре крила.

До маја 1968. године је завршена и предата фабрици сва техничка документација за прототип авиона Ан-26. Развој и израда првог прототипа су завршени 20. децембра 1968. године. Његов први лет је извршен 21. маја 1969. године, већ на лето исте године авион Ан -26 је приказан на изложби авиона у Буржеу, крај Париза.

Његова детаљна испитивања су трајала до 21. септембра 1970. године. Донета је одлука и отпочела је серијска производња још 1969. године, без чекања на полетање и резултате испитивања прототипа. То је учињено на основу процене да не постоји ризик за успех развоја задатог репројекта авиона Ан-24 у Ан-26.

Технички опис

Ан-26 је средњи транспортно-десантни авион, превасходно за тактички и оперативни војни ваздушни транспорт живе силе и војне опреме, у повољним и сложеним метеоролошким условима, дању и ноћу.

Наследио је аеродинамичку концепцију авиона Ан-24, слободноносећег висококррилца. Крило је у плану трапезног облика. Авион је потпуно метални, крило и репови кесонске а труп полумонокок конструкције. Механизација крила је од два центопланска закрилца и два закрилца са истовременом функцијом елерона (крилаца). У функцији смањења отпора, на хоризонтални реп су уграђени гранични, терминезонски усмеривачи. Погон авиона се састоји од два турбоелисна мотора Ивченко АИ-24ВТ, с четворокраким елисама АБ-72Т и с помоћним турбомлазним мотором, уграђеним у правцу гондоле основног мотора.

У основној намени је обезбеђено да авион Ан-26 носи 39 војника или 30 падобранаца с личном опремом, 26 рањеника на носилима, самоходна средства АСУ-57 и СД-85, аутомобил ГАЗ-69, минобацач од 120 mm итд., што се све може избацити из ваздуха у току лета. У репни део трупа је уграђен велики отвор с рампом за утовар и истовар терета и за улазак и излазак војника и десантних падобранаца. Обезбеђено је херметично затварање отвора, тако да се у целом корисном простору трупа одржава потребан притисак ваздуха и на већим висинама лета. Искоришћена је рампа која је развијена за Ан-40 и служи као мост за улазак и излазак самоходних средстава, живе силе и транспорт терета у и из авиона. Рампа се може користити и за истовар терета и падобранаца у току лета авиона. Омогућен је смештај терета у авион димензија до: ширине 2,1 m и висине 1,5 m.

На точкове стајног трапа су уграђене гуме већег профила због повећаног оптерећења при полетању, слетању и вожњи по земљи. Главни точкови се налазе испод мотора и увлаче се у гондолу мотора током лета. Обезбеђено је управљање носном ногом, при вожњи по земљи и њено увлачење у кљун авиона током лета.

Верзије

 Ан-26А - Основна верзија

 Ан-26Б - Уведена верзија 1981. године за превоз робе у контејнерима.

 Ан-26А-100 и Ан-26Б-100 - Модификован простор за терет, за пријем 48 путника.

 Ан-26БРЛ - За истраживање и испитивање наслага леда у северном поларном региону.

 Ан-26Л - Посебна намена, за калибрације уређаја.

 Ан-26М - Медицинска верзија, за 24 пацијента (летећа амбуланта).

 Ан-26П - Противпожарна верзија.

 Ан-26РТР -Електронско ратовање (извиђање, ометање).

 Ан-26СТ - Верзија за Источно немачко ваздухопловство, за специјалне намене.

 Ан-26РР - Верзија за мерење радио-сигнала.

 Ан-30 (1974.) - Верзија за аерофотоснимање, по класификацији НАТО је Clank.

 Ан-32 (1977.) - Верзија авиона Ан-26 с турбо-вентилаторским мотором, повећане снаге, намењен за екстремне услове и топлу климу, по              класификацији НАТО Cline.

 Ан-32Б - Верзија с повећаном носивошћу за 500 kg.

 Ан-32П - Противпожарна верзија.

 Y-7Н-500 - Специјална верзија за Кинеску војску, командни авион и авион лабораторија за специјалну електронику.

Техничке карактеристике


авион Антонов Ан-26 цртеж у три пројекције

Опште

име                   =Антонов Ан - 26

намена              = лаки транспортно путнички

посада              = 4 до 5

број путника      = 35 до 43

порекло             =СССР

произвођач        =Антонов

први лет            =21.05.1969.

почетак производње  =1969 до 1986.

уведен у употребу     =1969.

повучен из употребе  =

статус                   =активан

први корисник       =ВВ Совјетског савеза

број примерака      =1.410


Мотор Ивченко АИ-24 авиона Антонов Ан-26

Димензије

дужина                  = 23,80 m

размах крила         = 29,20 m

висина                   = 8,58 m

површина крила     = 74,98 m2

Маса

маса празан            = 15.020 kg

маса полетна          = 24.000 kg

Погон

ТЕМ                       =2 х Ивченко АИ-24ВТ

ТЕМ снага              = 2 х 2.073 kW

ТЕМ снагаКС          = 2 х 2.820 KS

Перформансе

брзина максимална   = 540 km/h

долет                        = 1.100 km

плафон лета             = 7.500 m

брзина пењања         = m/min 


авион Антонов Ан-26 транспортна варијанта

Наоружање

На труп авиона се може поставити 2-4 спољна носача подвесних терета (бомбе од по 2x1000 kg или 4x500 kg).

Земље које су користиле Авион Ан-26

 Авганистан        Ангола

 Белорусија        Бугарска

 Чад                   Република Конго

 Замбија             Куба

 Чешка               Етиопија

 Казахстан         Лаос

 Либан               Литванија


авион Антонов Ан-26 путничка варијанта

 Мадагаскар      Мали

 Монголија        Мозамбик

 Мађарска         Никарагва

 Нигер               Пољска

 Румунија         Русија

 Србија             Словачка

 Сирија             Украјина

 Вијетнам         Јерменија

Оперативно коришћење

Серијска производња авиона Антонов Ан - 26 је организована у Кијевској фабрици авиона. Први серијски авион Ан-26 је завршен 29. августа 1969. године. У 1970-тој години је уходана серијска производња. Производња тога типа авиона је трајала све до 1986. године. Укупно је произведено 1410 авиона Ан-26. У 1970-тој години је почело увођење Ан-26 у оперативну употребу у јединице Совјетске армије, а у Аерофлот 1973. год.

По подацима Федералне ваздухопловне службе (ФАС), првог маја 1998. године у Русији се у употреби налазило 276 цивилних авиона. По процени ФАС-а у 2005. године остало је свега 126 цивилних авиона Ан-26. Непознат је тачан податак колико се авиона Ан-26 налази у оружаним снагама.

Авион Ан-26 се одликује с високим карактеристикама стабилности и управљивости, једноставном техником пилотирања, робусном структуром, лаком експлоатацијом и одличним прегледом и приступом товарном простору, што га сврстава у квалитетну категорију. Одличне полетно слетне карактеристике и отпоран стајни трап омогућују авиону употребу неприпремљених полетно-слетних земљаних, травнатих, глатких, пешчаних, снежних и мокрих стаза малих димензија. Због тих својих особина овај авион је нашао примену у ваздухопловствима 29 земаља света.

Авион Ан-26 у Југославији


Aвион Антонов Ан-26 са спуштеном рампом

Југословенско РВ и ПВО (Ратно ваздухопловство) је 1976. године купило 15 авиона Антонов Ан - 26 модел Т-70. Коришћени су за превоз терета, трупа и бацање падобранаца. Дуги низ година предастављао је основу средње тактичке транспортне авијације ЈНА а касније и Војске Србије. Још се користи (2016.). У Ратном ваздухопловству Југославије овај авион је заменио авионе Даглас DC-3, C-47 и Лисунов Л-2 и Л-3.

Види још

Литература

  1. Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
  3. Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
  4. Арсениев, Е.В., и др.  История конструкциий самолетов в СССР 1951 - 1965 гг.. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  5. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6

Спољашње везе

  1. http://www.mycity-military.com/Avioni/Antonov-An-26.html
  2. http://www.airwar.ru/enc/craft/an26.html
  3. http://udruzenjepvlps.org/antonov-an-26/
  4. http://www.antonov.com/aircraft/antonov-gliders-and-airplanes/an-26
  5. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_an26_en.php
  6. http://www.military-today.com/aircraft/antonov_an26_curl.htm