Антонов Ан 2 / Ан 2 је совјетски једномоторни, вишеседи, двокрилни авион, пројектован првенствено као лаки транспортни авион, међутим током коришћења постао је вишенаменски авион који се поред коришћења за транспорт користио као пољопривредни авион, авион за бацање падобранаца и вучу једрилица, санитет, гашење пожара и војне потребе. Производио се у СССР-у, Пољској и Кини у периоду од 1948 до данашњих дана а процењује се да је произведено преко 18.000 комада
Пројектовање и развој
Прву идеју о развоју лаког вишенаменског авиона је предложио О. К. Антонов, још у октобру 1940. године. Идеја је садржала да авион поседује способност полетања и слетања с кратких неприпремљених пољана, носивост 1000—1500 kg, лако одржавање и примену за војни и цивилни транспорт, пољопривреду, и путнички саобраћај.
Та идеја је реализована непосредно после Другог светског рата у тек отвореном Антоновом бироу, 1947. године, с развојем авиона Ан-2. По државним, ваздухопловним прописима, сагласност за аеродинамику и чврстоћу структуре, за први лет авиона прототипа је морао издати Национални институт ЦАГИ. Ту је настао проблем, пошто су стручњаци Института одбили да дају такву сагласност за аеродинамичку застарелу концепцију двокрилца и оплате крила с платном, на новом авиону Ан-2. Они су тада били у сферама развоја савремене ваздухопловне технологије и нису прихватали бившу технологију. У то време у Институту ЦАГИ су истраживаненове технологије авиона с млазним мотором за лет с крозвучним и надзвучним брзинама. Проблем је разрешен тако што је лично О. К. Антонов дао гаранције за аеродинамичке и друге прорачуне авиона.
Први лет прототипа је направио пробни пилот П. Н. Володин 31. августа 1947. год.
Технички опис
Труп авиона Ан - 2 је монокок конструкције од дуралуминијума, правоугаоног попречног пресека у коме се налази пилотска кабина и товарни или путнички простор. Костур трупа авиона и облога од алуминијумског лима су спојене закивцима. Пилотска кабина има чеона стакла за одличну прегледност пилота, чак и на доле. Пилотске команде су удвојене за пилота и копилота, којима су обезбеђени услови за једноставно управњање авионом. Прозори су постављени на трупу бочно, с леве и десне стране. Врата за приступ пртљажном простору су постављена на левој страни трупа. Димензије простора за терет (теретне кабине) су 4,1 x 1,8 x 1,6 m.
Погон се састоји од деветоцилиндричног звездастог мотора с ваздушним хлађењем, Шверцов АШ-62ИР с четворокраком елисом. На авионима Ан-2 совјетске производње (из Кијевске фабрике) се користе четворокраке закривљене дрвене елисе, пречника 3,6 m с променљивим кораком, В-509А. Авиони Ан-2 из Пољске производње су са четворокраким дрвеним равним елисама променљивог корака АВ-2, пречника 3,35 m. Резервоар за уље је био смештен између мотора и кабине авиона.
Крила су праугаоног облика. Горње крило је веће површине постављано тако да тангира труп са горње стране, на њему је целом дужином постављено предкрилце, а доње крило је мање површине и постављено је тако да тангира труп с доње стране. Поред тога што су везана са својим кореним делом за структуру трупа, крила су међусобно спојена с носачима (профилима) у облику двоструког »Т« и с челичним жицама (затезачима) постављеним у облику слова » х «. Елерони су постављени и на горњим и доњим крилима а међусобно су повезани крутом шипком.
Нападне ивице узгонских површина, елерони, крмило висине и правца су потпуно од дурал-алуминијума. Остали део узгонских површина је решеткаста конструкција превучена импрегнираним платном. На овај начин је добијена велика отпорност крила на савијање по јединици масе његове структуре. Остварен је велики отпорни момент, пошто су међусобно укрућене структуре горњег и доњег крила, на великом растојању (за висину трупа). Тако је постигнута велика статичка носивост крила велике површине с малом масом своје структуре, што значајно умањује масу укупне структуре, целог авиона. Захваљујући малом специфичном оптерећењу и доброј финеси крила авион Ан-2 добро планира и безбедно слеће и с угашеним мотором. У горњем крилу су смештени резервоари за гориво.
Авион Ан-2 је опремљен фиксним стајним трапом са не увлачећим точковима типа трицикл, и репом точком. Предњи точкови су опремљени нископритисним гумама и хидрауличним кочницама. У вертикалним носачима точка налазе се уљно-пнеуматски амортизери. У зимском условима уместо точкова авион се може опремити ски опремом.
Ан-2 је лаки транспортни авион који се највише приближио хеликоптеру с полетно-слетним карактерикама. Сви остали класични авиони, те категорије захтевају веће полетно-слетне стазе.
Варијанте
Авион Антонов Ан-2 је стандард на основу кога је развијена цела гама авиона у бироу Антонова. Многе варијанте су директно настале модификацијама авиона Ан-2 а остале на основу богатог искуства с базним стандардом.
- Ан-2 - Базни стандард, серијски се производио.
- Ан-2В - Варијанта с пловцима за полетање и слетање на воду, Ан-4. Користи се за цивилне потребе.
- Ан-2Т - Транспортна варијанта, може да превози терет масе до 1500 kg., производио се у Пољској, а Кини се под називом Y-5A.
- Ан-2 «Метеролошки» - Варијанта за метеролошко извиђање Ан-6, с допунском турелом за осматрање, смештеном у задњем делу трупа.
- Ан-2СХ - Основна пољопривредна верзија с распрскивачем хемикалија, постављеним дуж размаха крила и с распрскивачем вештачког ђубрива, постављеним испод трупа. Носи 1300 литара течне хемикалије.
- Ан-2М - Модернизована пољопривредна верзија. Једносед је с херметизованом кабином и пртљажником. Носи 2000 литара хемикалија за биљну заштиту.
- Ан-2ЛП - Противпожарна варијанта за гашење шумских пожара је хидро авион. При глисирању по површини воде с брзином од 65-90 km/h се у дну пловака отварају наливна врата и пловци се динамички пуне водом. На овај начин се пуни и носи 630 литара воде. С овим начином пуњења пловака водом се скраћује потребно време за поновно долажење авиона изнад места пожара с водом. Авион у овом стандарду је први пут полетео 1963. год.
- Ан-2С - Санитетска верзија је подешена за постављање шест носила с рањеницима, уз два санитетска пратиоца.
- Ан-2П - Путничка варијанта је урађена на основу захтеву Аерофлота, са звучном изулацијом простора за путнике с десед седишта. Пољска фабрика је повећала број места за путнике на 12-14. Први такав путнички авион је направљен у Совјетском Савезу 1968. године, под бројем №1010101, а добио је регистарски број СССР-32400. Укупно је произведено 837 авиона у том стандарду.
- Ан-2ТП - Транспортно-путничка варијанта.
- Ан-2ТД - Транспортно-десантна варијанта.
- Ан-2Ф - Верзија за аеро-фото снимање (са аутопилотом).
- Ан-2Ф - Варијанта за фото и артиљериско извиђање и корекцију артиљериске ватре (наоружан с митраљезом или с полуатоматском пушком).
- Ан-3 - Варијанта с турбоелисним мотором (шема принципа погона на слици горе).
- Ан-4 - Варијанта с турбоелисним мотором с пловцима за воду (хидро)
- Ан-2 «лансер» - варијанта с турелом с лансером, за избацивање извиђачких балона (аеростата).
Техничке карактеристике
Опште
име = Антонов Ан - 2
намена = Лаки транспортни
посада =2
број путника =12
порекло =СССР, Пољска и Кина
произвођач =Авио завод No 473 из Кијева
први лет = 31.08.1947.
почетак производње = 1948.
уведен у употребу = 1949.
повучен из употребе =
статус = активан
први корисник = Министарство геологије СССР-а
број примерака = 18.000
Димензије
дужина = 12,70 m
размах крила = 18,17 / 14,23 m
висина = 4,00 m
површина крила = 71,60 m2
Маса
маса празан = 3.450 kg
маса полетна = 5.500 kg
Погон
КЕМ = 1 х Швецов АШ - 62ИР
КЕМ снага = 730 kW
КЕМ снагаКС = 993 KS
Перформансе
брзина максимална = 260 km/h
долет = 900 km
плафон лета = 4.400 m
брзина пењања = 210 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Ан-2
Авганистан Албанија
Ангола Азербејџан
Белорусија Бугарска
Египат Естонија
Колумбија Куба
НР Кина Француска
Грчка Лаос
Летонија Литванија
Македонија Мали
Молдавија Мађарска
Монголија Немачка
Никарагва Пољска
Холандија Хрватска
Румунија Русија
Словенија Северна Кореја
Словачка Сирија
Србија Судан
Чешка Украјина
В Британија Узбекистан
Вијетнам Венецуела
Оперативно коришћење
Серијска производња је трајала око 60 година, од 1947 до 1992. године у три велике земље, Совјетском Савезу, Кини и Пољској. Та дужина трајања серијске производње авиона је светски рекорд за Гинисову књигу. Сматра се да је произведено укупно 18.000 примерака Ан-2, који користе многе земље, с веома великим експлоатационим напрезањем у разним војним и цивилним наменама.
У земљама с великим пространством, до малих, тешко доступних и удаљених насеља су незаменљиви у превозу људи и робе. Посебно у забаченим и неприступачним стаништима, где није развијена инфраструктура, као што је Сибир и крајњи север Русије.
Поред претходно истакнуте значајне намене, најраспрострањенија је употреба авиона Ан-2 у пољопривреди и шумарству, у пословима хемиске заштите и вештачке прехране биљака. Авион Ан-2 са својим скромним захтевима у одржавању, условима за полетање и слетање, погодним летним карактеристикама и ниском ценом коштања је у светском врху за ове послове. Због своје робусности, носивости и толерантности на услове експлоатације многи га пољопривредни корисници називају летећи трактор. Постављањем наменских распрскивача за течне хемикалије и вештачко ђубриво, с њим се веома ефикасно штите и прехрањују пољопривредне културе. Поред тога хемијски се штите шуме и запрашују комарци.
Авион Ан-2 има велику улогу у пребацивању рањеника, повређених и болесних особа.
Користи се и за гашење шумских и других пожара. У функцији ове намене је испитано више принципа, с капуслама и с резервоарима споља и унутра у теретном простору. Сви ти начини су одбачени, као недовољно ефикасни. Најефикасније се показао систем хидроавиона, код кога пловци уједно служе и као резервоари за воду, с капацитетом од 630 литара.
Масовној употреби авиона Ан-2 је допринела поред побројаних карактеристика и мала цена коштања. У току 1992. године његова цена је била око 225.000 USA$.
Према евиденцији је до 28. јуна 2008. године. трајно онеспособљено свега 297 авиона Ан-2 у удесима и катастрофама.
Авион Ан-2 у Југославији
Први Ан-2 је набављен 1962. године за потребе пољопривреде. Овај авион је био најбројнији цивилни авион у Југославији било их је укупно 77 комада. Поред предузећа која су се бавила применом авиона у пољопривреди ове авионе је користио Ваздухопловни савез Југославије за бацање падобранаца, вучу једрилица и обуку пилота. Југословенско ратно ваздухопловство је 1976 и 1977. године набавило прво два а онда 5 комада ових авиона који су коришћени за бацање падобранаца као и за превоз терета и људства. Ови авиони се и дан данас користе код нас.
Види још
Литература
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Шавров, В. Б. История конструкциий самолетов в СССР 1938 - 1950 гг.. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-03103-4.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Драгић, Младен (мај 2004). „Авиони нашег неба: Антонов Ан-2”. Аеромагазин, YU-Београд: ББ Софт 58: 16—18. ISSN 1450-6068
- Marck Bernard; Histoire de L Aviation, Flammarion, Paris, 1997., ISBN 2-08-010038-6
Спољашње везе
- http://www.airlines-inform.ru/commercial-aircraft/An-2.html
- http://www.airwar.ru/enc/craft/an2.html
- http://sharzrosto.com/stati/samolet-an-2-nebesnyiy-dolgozhitel
- http://udruzenjepvlps.org/antonov-an-2-td/
- http://gvtm.ru/samolet-an-2
- http://akvictoria.by/wp-content/uploads/2016/02/%D0%90%D0%BD-2-%D0%9C%D0%93%D0%90.pdf
- http://airspot.ru/catalogue/item/antonov-an-2-100
- http://naloviriba.com/%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%B0%D0%BD-2/
- http://www.privrednaavijacija.com/JAT/istorijat