Детаљи: Аутор: Душан; Категорија: Историја; Објављено: 25 Мај 2013; Погодака: 509

авион Албатрос D.III

Албатрос D.III је немачки двокрили, једномоторни ловачки, једноседи авион, пројектовао га је Роберт Телен (Robert Thelen) а произвoдила га је у току Првог светског рата немачка фабрика Albatros Flugzeuge Werke, а по лиценци аустријска фирма Oeffag. За време рата користило га је немачко, бугарско, турско и аустроугарско ваздухопловство, а после рата је коришћен у ваздухопловствима Републике Аустрије, Чехословачке, Мађарске, Пољске, Литваније и Краљевине СХС/Југославије. Спада у групу најбољих ловаца Првог светског рата.

Пројектовање и развој

У време увођења у службу авиона Албатрос D.II, авио конструктор Роберт Телен је почео пројектовање боље верзије са бољом покретљивошћу. Измена је конфигурација крила, и доње је добило већу виткост и распон. Паралелне упорнице су замењене V упорницама ради побољшања чврстине крила, (као што је то на француским ловцима серије Нијепор) а снага мотора повећана са 160 на 175 КС. Хладњак је премештен на десни бок са центра горњег крила, да врућа вода из пробушеног хладњака не ошури пилота.

Аустро-угарска монархија је купила лиценцу и започела производњу овог изванредног ловца. Производња је организирана у Оеффаг у Бечком Новом Месту, након прве серије од 16 примерака авиона Албатрос D.II који су послужили само за уходавање производње, наставила се продукција D.III авиона у три велике серије све до краја рата. Серија 53.2 имала је Аустро-Даимлер AD6 мотор од 185 KS, серија 153 Аустро-Даимлер AD6 од 200 KS, а серија 253 Аустро-Даимлер AD6 мотор од 225 KS и полукугласто обликован носни дeо без заштитне капе главчине на пропелеру. Инжењери фабрике Оeффаг увели су многа побољшања изворне њемачке конструкције те су по некима, аустријски примерци Албатрос D.III били бољи и од немачких. Авион Албатрос D.III се показао као одличан ловац, иако му је недостајало брзине (није био међу најбржима) имао је одличне маневарске способности, брзо се пењао, био је лако управљив и што је најважније био је поуздан авион.

Технички опис

Албатрос D.III је двокрили једноседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је елипсастог попречног пресека, полу монокок конструкције. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Труп овог авиона се истицао чистом аеродинамичном линијом. Био је опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Мерцедес D.IIIа снаге 127 kW). Овај мотор се у литератури и документацији може наћи и под називом Даимлер D.IIIa (Daimler D.IIIa). Хладњак за воду се налазио са десне стране авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од заварених челичних цеви.

Пилот је седео у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом. Прегледност из пилотске кабине није била добра јер су поглед пилоту ометали цилиндри мотора, издувне цеви и цеви система за водено хлађење мотора.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара V упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Горње крило је имало облик једнокраког трапеза, док је доње крило такође било трапезастог облика али је било мало уже од горњег. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Доње и горње крило су се поклапала по својим осама. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном.^[2]

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача. Авион је био наоружан са два митраљеза Spandau LMG 08/15 калибра 7,92 mm који су били постављени испред пилота и гађали су кроз обртно поље елисе.

Варијанте авиона Албатрос серије D

Албатрос D.I - основни модел серије D,

Албатрос D.II - у односу на основни модел, спуштено горње крило и мање аеродинамичке измене,

Албатрос D.III - упорнице између крила у облику слова V, премештени хладњаци, побољшана аеродинамика,

Албатрос D.V - прилагођени елипсасти труп и крило, модификовано кормило и повећана капа елисе,

Албатрос D.Va- мало побољшани модел D.V

Техничке карактеристике

цртеж авиона Албатрос D.III

име = Албатрос D.III^[2][5]

намена = ловачки авион

посада = 1 члан

порекло = Немачко царство

произвођач = Albatros Flugzeuge Werke и Oeffag

први лет = августа 1916.

почетак производње = 1917.

уведен у употребу = 1917.

повучен из употребе = 1930.

статус = неактиван

први корисник = Немачко ваздухопловство

мотор Мерцедес D.IIIа авиона Албатрос D.III

број примерака = око 1.866

дужина = 7,33 m

размах крила = 9,00 m

висина = 2,97 m

површина крила = 23,60 m2

маса празан = 695 kg

маса полетна = 886 kg

КЕМ = 1 х Мерцедес D.IIIа (Mercedes D.IIIа)

КЕМ снага = 1 x 127 kW

КЕМ снагаКС = 1 х 170 KS

мотор Аустро-Даимлер AD6 авиона Албатрос D.III

Перформансе

брзина крстарења = 150 km/h

брзина максимална = 175 km/h

радијус кретања = 270 km

долет = 540 km

плафон лета = 5.500 m

брзина пењања = 270 m/min

Наоружање

Авион је био наоружан:

2 x митраљеза Spandau LMG 08/15 калибра 7,92 mm (оба митраљеза напред фиксни којим гађа пилот кроз обртно поље елисе)

авион Албатрос D.III Аустроугарског ваздухопловства

Корисници

Аустроугарска

Немачко Царство

Бугарска

Отоманска империја

Република Аустрија (после рата)

Чехословачка (после рата)

Мађарска (после рата)

Краљевина Југославија (после рата)

Пољска (после рата)

Литванија (после рата)

Турска (после рата)

Оперативно коришћење

авион Албатрос D.III (OEFFAG) музејски примерак

Авиони Албатрос D.III су ушли у употребу почетком 1917. и ускоро су остварили ваздушну превласт над савезницима. Енглески пилоти су април месец 1917. године назвали "Крвави април" јер је живот савезничких пилота на западном фронту тада трајао само два дана. Тек крајем 1917, С.Е.5, Сопвит Камел и СПАД XIII су донели поновну премоћ савезницима. Током 1917. у Немачкој је израђено око 500 авиона Албатрос D.III. На овим авионима су летели чувени немачки асови као што су Манфред фон Рихтхофен, Ернст Удет, Освалд Боелке, Вернер Вос, Ерих Левенхардт, Курт Волф и Карл Емил Шефер.

Аустријски Оеффаг је произвео укупно 526 апарата Албатрос D.III. од укупно поручених 656 комада^[2][5]. Производња ових авиона је почела половином фебруара месеца 1917. године а на италијанском фронту су се први примерци ових авиона почели појављивати током 1917.г. у другој половини године испоручени су авиони серије 153 са мотором од 200 KS, а њихови пилоти доживљавају своје златне тренутке борећи се против италијанских, француских и британских ловачких ескадрила. Албатрос D.III сер.253 са Аустро-Даимлер мотором од 225 коња био је најсавршенији од свих. На бојишту се појавио у јуну месецу 1918. године, а команде ескадрила су овај авион прогласиле за најбољи ловачки авионом којим су летели њихови пилоти.

Коришћење авиона Албатрос D.III у Краљевини Југославији

авион Албатрос D.III (OEFFAG) ВВ Краљевине СХС 1919.

Након ослобођењa земље, на аеродромима које су користиле аустроугарске и немачке трупе заробљено је прилично авиона и ваздухопловног материјала, јер непријатељ услед брзине наступања српске војске није био у стању да евакуише сав тај материјал. Између осталог заробљено је 18 авиона типа Албатрос D.III После престанка непријатељства и потписивања примирја извршено је прикупљање разврставање, тријажа и оспособљавање ваздухопловног материјала за употребу, тако да је у војном ваздухопловству новонастале државе Краљевству СХС комплетирано око седам до десет авиона типа Албатрос D.III. Ови авиони су коришћени за ловачку службу и тренажу пилота. Осам нових авиона овог типа су била без крила па је команда ВВ од ново формиране фабрике "Рогожарски" наручила израду 9 пари крила која су завршена почетком 1925. године. Оперативна употреба ових авиона у служби ВВ КСХС трајала је до половине двадесетих година двадесетог века. Последњи авион овог типа летео је као ловачки у ВВ КСХС до 1926. године, након тога ови авиони су искључиво коришћени као школско тренажни авиони у саставу Пилотске школе у Новом Саду. На дуги век коришћења овог авиона пресудно је утицао његов квалитет. Када су истекли ресурси моторима Аустро-Даимлер на ове авионе су уграђивани мотори Хиро (Hiero) снаге 230 KS.^[1][3][4]

Види још

Референце

[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.

[2] Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4

[3] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9

[4] О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.), Лет 2/2000. Београд, 2000.

[5] Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5

Литература

1. С. Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Штампарија Драг. Грегорић, Београд, 1933.

2. Д. Лучић; Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

3. Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg, Wiesbaden 1976, ISBN 3-8068-0391-9

4. Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске, Београд, 2009. Инфинитас д.о.о, ISBN: 978-86-6045-005-2.

5. Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4

6. Keimel Reinhard, Österreichs Luftfahrzeuge. Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. Herbert Weishaupt Verlag, Graz, ISBN 3-900310-03-3

7. Fredriksen,John C., International warbirds: An ilustrated guide to world military aircraft 1914 - 2000., ABC-CLIO Inc., 2001., Santa Barbara,California, ISBN 1-57607-364-5,

8. Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5

9. Jon Guttman, SPAD VII Vs Albatros D III: 1917-18, Osprey Publishing, 2011, ISBN 9781849084758

10. Ilustrovana istorija vazduhoplovstva - Ratna krila, V.Karadžić i Službeni list SFRJ, Beograd 1987, ISBN 86-307-0085-8