Авион Утва 66 је једномоторни висококрилац са фиксним стајним трапом, авион опште намене. Био је металне конструкције израђен у фабрици авиона УТВА у Панчеву Југославија. Пројектантски радови на овом авиону су отпочети 1966. године на захтев РВ и ПВО а на бази претходног авиона Утва 60. Први пробни лет је обављен 2.12.1966. године, а производња и увођење у службу је почела 1968. године. У војној служби ЈРВ био је све до 1999. године, а лети и дан данас као туристичко спортски авион широм света.
Пројектовање и развој
Почетком 1965. године Ваздухопловно технички институт у Жаркову (тада једина институција која је била надлежна за пројектовање авиона за војне потребе) је добио задатак да пројектује четвороседи авион за извиђање, везу, лаки транспорт и дејство по земаљским циљевима. Авион је требао да замени Икарусов "Курир" који је до тада у ЈРВ служио за ту намену. Сазнавши за то Утва је понудила Команди ратног ваздухопловства да изврши реконструкцију свог цивилног авиона Утва 60 и прилагоди га војним потребама. РВ и ПВО је требало да одлучи коју погонску групу изабрати за овај авион а остало би био посао Утве. Авион је добио радни назив "Утва 66 V" (ознака V је значила војну апликацију). После извесног времена прихваћена је понуда Утве, дефинисани су ТТЗ (тактичко технички захтеви), потписан уговор између Војске и Утве и послови пројектовања су могли да почну.
За носиоце овог пројекта одређени су у Утви инжењери Бранислав Николић, Мирко Дабиновић и Смиљан Цотић, који су и на претходним пројектима представљали пројектантски тим. Овом тиму су зависности од решавања конкретних проблема били придодавани остали сарадници како из Утве тако и спољни сарадници.
Авион Утва 66V је пројектован у складу са британским прописима за пројектовање војних авиона AP 970, што се поклапало и са одговарајућим прописима РВ-а за израду и заштиту авиона и његових делова. Прикупљени су сви извештаји о испитивању авиона Утва 60 као и искуства и примедбе корисника ових авиона и на бази тога и имајући у виду одређену погонску групу приступило се реконструкцији авиона Утва 60, тј пројектовању новог авиона "Утва 66 V".
Пројектовање авиона, израда прототипова (рађено је 4 птототипа) и статичка испитивања у ВТИ-у текла су паралелно са пројектовањем тако да је први протопип био спреман за први лет до краја 1966. године. Први пробни лет је обављен 02.12.1966. године и обавио га је пробни пилот Иван Чрњарић. Након испитивања сва четири прототипа и повољних оцена 1968. године почела је серијска производња и испорука авиона Утва 66 Југословенском ратном ваздухопловству.
Технички опис
Труп авиона Утва 66 је металне семи-монокок конструкције. Кабина је пространа и омогућава добру видљивост. У њу су се комотно могле сместити четири одрасле особе (пилот и три путника).
Мотор се налази у носу авиона причвршћен за змај авиона помоћу носача мотора направљеног од заварених челичних цеву. Између мотора и кабине је постављен против пожарни зид. Авиони Утва 66 (V-51) и хидро авион Утва 66H (V-52) су били опремљени шестоцилиндричним ваздухом хлађеним боксер мотором америчке производње Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 КС. Ваздушно хлађење се регулише отварањен и затварањем жалузина на доњем делу оплате мотора. Сви авиони су имали трокраку вучну елису променљивог корака америчког произвођача Hartzell HC.
Авион је висококрилац тако да је крило уједно и било кров кабине, оно је са обе стране било подупрто са танком упорницом. Аеропрофил крила је био NACA 4412, виткост крила је 7,19 а релативна дебљина 12%. Крило је правоугаоно до упорница а онда до крајева крила трапезастог облика. На правоугаоном делу крила, на излазној ивици крила су угрђена закрилца а на трапезастом делу излазне ивице крила су уграђена крилца док су на нападној ивици крила постављена предкрилца која су по дужини иста као и крилца. У правоугаоном делу крила између две рамењаче су смештена два резервоара за гориво.
Хоризонтални и вертикални стабилизатори су трапезастог облика, имају по једну рамењачу и неколико уздужница. Све репне површине су израђене од метала. Крма висине и крма правца су обложене таласастим лимом.
Стајни трап авиона је класичан фискан трицикл, са две слободно носеће предње ноге, а испод репа авиона налази се трећи точак. Све три ноге авиона су неувлачеће. Предње ноге стајног трапа су направљене као заварена конструкција сачињена од лима легираног челика. Ноге стајног трапа су аеродинамичког облика у циљу смањења отпора ваздуха при лету авиона. Амортизери предњих ногу су направљени од гумених колача. Амортизација репне ноге стајног трапа је такође вршена гуменим дисковим, одвојени лимовима који су били смештени у дуралуминијумски цилиндар. На свим ногама су се налазили точкови са нископритисним (балонским) гумама и хидрауличним кочницама. Код хидроавиона овог типа, уместо стајног трапа на авион је монтиран пар пловака властите конструкције са депласманом од 1600 литара сваки. Монтажа пловака уместо класичног стајног трапа са точковима траје око два сата.
Варијанте авиона Утва 66
Утва 66 (V-51) - са моторoм Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 КС
Утва 66АМ - санитетска варијанта авиона Утва 66
Утва 66H (V-52) - хидроавион са моторoм Lycoming GSO-480 B1A6 снаге 340 КС
Техничке карактеристике
име = Утва 66 [1]
намена = вишенаменски авион
посада = 1 пилот + 3 путника
порекло = Југославија
произвођач = Утва Панчево
први лет = 2.12.1966.
почетак производње = 1968.
уведен у употребу = 1968.
повучен из употребе = 1999. повучен из војне употребе
статус = активан
први корисник = ЈРВ и ПВО
број примерака = 90
дужина = 8,38 m
размах крила = 11,40 m
висина = 3,2 m
површина крила = 18,08 m2
маса празан = 1.207 (1.478)* kg
маса полетна = 1.748 (1.999) kg
КЕМ = 1 х Lycoming GSO-480 B1A6
КЕМ снага = 1 x 253 kW
КЕМ снагаКС = 1 х 340 KS
Перформансе
брзина крстарења = 170 (166) km/h
брзина максимална = 211 (205) km/h
радијус кретања = 300 km
долет = 602 km
плафон лета = 6.700 m
брзина пењања = 324 (186) m/min
* вредности у заградама се односе на хидро авиона Утва 66Н
Корисници
Југославија
Србија
Француска
Канада
САД
Мађарска
Ирска
Велика Британија
Хрватска
Словенија
Македонија
Босна и Херцеговина
Ирска
Оперативно коришћење
Коришћење авиона Утва 66 је почело у Ратном ваздухопловству 1968. године а његова хидро верзија Утва 66Н у Ратној морнарици од 1972 године. Шест примерака су били хидроавиони а остали су били конвенционални са стајним трапом и точковима. Овај авион је у Југословенском ратном ваздухопловству наследио чувену "Роду" и Икарусов "Курир". Сви произведени авиони су се искључиво користили као војни авиони за извиђање, везу, лаки транспортни авион, обуку пилота и тренажу активних официра-пилота и дејству по земаљским циљевима, за обуку падобранаца, вучу једрилица, а у служби су били све до потписивања Дејтонског уговора 1995. године, када је свим земљама насталим на територији бивше Југославије ограничен број војних авиона. Било је нормално да се при отпису авиона првенствено задрже добри млазни авиони а да се отпишу ислужени млазни и остали клипни авиони. Тако је скоро комплетан састав Утви 66 након 28 година службе био отписан и почела је њихова продаја. Део ових авиона су купила домаћа приватна лица а део је извезен у иностранство. Тако су ови авиони доспели у Француску, Ирску, Канаду и САД, као и бивше републике Југославије, и на тај начин се светска ваздухопловна јавност упознала са квалитетима овог авиона. Ови авиони данас лете широм света, добро се котирају а јавила се и идеја да се покрене поново производња ових авиона за потребе спортско рекреативних активности.
Производња
Укупно је произведено 90 авиона Утва 66. Осим мотора и елисе који су били производи чувених америчких фирми Лајкоминг и Хартцел све остало се за овај тип авиона производило у нашој земљи:
- Дуралуминијумске лимове и профиле је производио "Борис Кидрич" из Шибеника,
- легиране челичне цеви је производила фабрика цеви из Куманова,
- авионске инструменте је производио "Телеоптик" из Земуна,
- радио станицу и радио компас је правио "Руди Чајавец" из Бања Луке,
- хидраулику је производила "Прва Петољетка" из Трстеника а
- бандаже за точкове је испоручивала ливница обојених метала из Горњег Милановца.
Зато се може слободно рећи да је овај авион стварно био југословенски производ, јер је пројектован домаћим знањем и направњен у домаћој индустрији и то углавном од домаћих материјала.
Галерија
 |
 |
 |
| Авион Утва 66 ЈРВ-а у лету | Авион Утва 66H канадске регистрације | Авион Утва 66 у музеју |
 |
 |
 |
| Авион Утва 66 са подкрилним митраљезом | Авион Утва 66 омиљени авион падобранаца | Авион Утва 66 инструментална табла |
Види још
Референце
[1]. Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo,2009., ISBN 978-86-912401-0-3
Литература
- Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo,2009., ISBN 978-86-912401-0-3
- Patentni spis: YU 24551, "Privredno turistički avion UTVA 56", Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija, 10.09.1960.
- Чедомир Јанић, Годишњак српског ваздухопловства -2007., Аерокомуникације, Београд 2007, стр.100-103, ISSN 1820-9122
- Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetkog rata, Institut Lola, Beograd 1996.
- Patentni spis: YU 44661, Avion "UTVA-66V", Savezni zavod za patente Beograd SFR Jugoslavija
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Александар Радић, Још увек лете, Одбрана, Арсенал бр. 67, Београд, 15.07.2012.
Спољашње везе
- http://www.mycity-military.com/Avioni/Utva-66-2_2.html
- http://1000aircraftphotos.com/HistoryBriefs/UTVA66.htm
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_utva66_en.php
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=31
- http://avia-museum.narod.ru/yugoslavia/utva_56.html
- http://www.airliners.net/search/photo.search?aircraft_genericsearch=Utva%20UTVA-56%2F60%2F66
- http://www.aviastar.org/manufacturers/2179.html