Соко 522 / Soko 522 је југословенски једномоторни, двоседи, нискокрилни авион са затвореном кабином, који се користио као авион за прелазну обуку војних пилота у Југословенском ратном ваздухопловству.
Пројектовање и развој
Први прототип авиона 522 бр. 60001 израђен је 27.4.1955. у Фабрици авиона Икарус из Земуна као основа за овај авион послужио је авион 213. Пројектни тим овог авиона је био исти као и за авион 213 а састојао се од:
- дипл. инг. Иван Шоштарић,
- дипл. инг. Стево Ћурић,
- дипл. инг. Станко Марјановић и
- дипл. инг. Мирко Дабиновић
Први пробни лет у Ваздухопловном Опитном Центру (ВОЦ) извео је потпуковник Грбић Михајло 19.06.1955.
Други прототип авиона бр. 60002 је такође рађен у Икарусу и био је пред самим довршењем, међутим Команда РВ доноси одлуку да се даљи рад на прототипу и комплетна документација пренесе у Фабрику Соко Мостар, јер је ту планирана производња овог авиона. Међутим, недостатак материјала и опреме, непотпуност конструкцијске документације уз остало доводи до кашњења нулте серије, у то време биро Сокола био је лоциран на два места, у Мостару и Земуну што је још један од разлога неефикасне припреме производње.
Треба имати на уму и то, да је то био први серијски авион који је рађен у Соколу и да је то период кад је недостајало свега, од сировине, новца , стручних кадрова, машина за обраду и опрема који су потребни за један такав подухват, поред тога у том периоду ни фабрика није била комплетно изграђена.
Током 1957 године Соко је требао завршити 10 авиона 522 из предсерије тзв. »нулте серије», али непотпуна документација и недостатак материјала и опреме и што је важно за напоменути, на авионима 522 још од првог прототипа јављале су се врло изражајне вибрације репних површина које нису отклоњене у потпуности.
Поступно с временом ови проблеми су успјешно отклоњени, напокон је 1957 у 10. мјесецу полетио први авион 522 из предсерије, бр. 60101 произведен у Соколу да би коначно до краја године била завршена комплетна предсерија 10 авиона.
Технички опис
Авион 522 је авион са једним клипним мотором с елисом, двосед, металне конструкције, нискокрилац, с увлачећим главним стајним трапом и неувлачећим репним точком. Предњи део трупа је репројектован, у дносу на 213, пошто је подешен за уградњу звездастог мотора с ваздушним хлађењем. Употребљен је мотор, из војне помоћи САД, Pratt Whitney R-1340 AN-1, снаге 600 КС (442 kW), с девет цилиндара. Елиса је била променљивог корака, мерална двокрака америчке производње Hamilton Standard 12D40-2M, пречника 2,754 m.
Мотор је имао капотажу која је омогућавала боље хлађење мотора присиљавајући ваздушну струју хладног ваздуха да опструјава цилиндре мотора а са стране трупа су се налазили отвори "шкрге" за излазак топлог ваздуха из моторског простора. Хладњак за уље се налазио испод мотора са засебним улазом за хладан ваздух.
Овај мотор је коришћен на познатом америчком авиону Harward-u. Конструкторима авиоа 522 је овај авион био узор при интеграцији мотора. Авион 522 му је много личио и по летним карактеристикама, с тим што је био повољнији од њега у полетању и слетању.
Harward је због великог жироскопског момента елисе и ротирајућих делова мотора, бежао при полетању и слетању у једну страну. На 522 је то разрешено фиксирањем репног точка, у средњем положају (у равни симетрије), при полетању и слетању.
Труп авиона је био потпуно металне конструкције монокок направњен од дуралуминијума. У трупу се налазила кабина са два кокпита у тандем распореду једно седиште иза другог. Кабински поклопци су грађени из једне, лучно обликоване, целине од плексигаса и отварали су се померањем уназад (шибери). Сви авиони су имали дупле команде. Труп авион 522 је конструисан као центроплан, тј. корени део крила је саставни део трупа. На њега се "каче" лево и десно полукрило. Из разлога чврстоће место споја се обично изводи тако да главне ноге буду на крајевима центроплана, па авион може да "стоји" и без полукрила.
Крило је потпуно исте геометрије као и код авиона 213, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима. Конструкција крила је била потпуно метална а облога од дуралуминијумског лима. Нападна ивица крила је била благо закошена од трупа ка крајевима у односу на осу авиона. Крила су се могла подићи тако да при паркирању у хангар авион заузме што мање простора.
Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као металне конструкције, обложени алуминијумским лимом.
Стајни трап овог авиона је био класичан увлачећи. Ноге стајног трапа са точковима су се у току лета увлачила у корене крила. У ногама су се налазили уљно-пнеуматски амортизери, а увлачење ногу стајног трапа се обављало хидрауличним путем У точковима су биле уграђене кочнице. На репу авиона се налазио клавирски гумени точак који се у току лета није увлачио у труп авиона.
Техничке карактеристике
Опште
име =Соко 522
намена =школски-прелазна обука
посада =2
број путника =0
порекло =Југославија
произвођач =Фабрика авиона Соко Мостар
први лет =19.06.1955.
почетак производње =1957.
уведен у употребу =23.04.1958.
повучен из употребе =1978
статус =неактиван
први корисник =РВ ПВО Југославије
број примерака =112
Димензије
дужина =8,77 m
размах крила =11,00 m
висина =3,69 m
површина крила =18,00 m2
Маса
маса празан =2.012 kg
маса полетна =2.680 kg
Погон
КЕМ =1 x Pratt Whitney R-1340 AN-1
КЕМ снага =442 kW
КЕМ снагаКС =600 KS
Перформансе
брзина максимална =330 km/h
долет =665 km
плафон лета =5.070 m
брзина пењања = m/min
Наоружање
Авион је био наоружан са:
* митраљез 2 х Colt - Browing M-3 калибра 12,7 mm са 150 метака по митраљезу
* 200 kg бомби или ракета на подвесним носачима.
Земље које су користиле Авион
* СФРЈугославија
* Француска
* САД
Оперативно коришћење
Основна намена летелице била је прелазно школовање и обука пилота. После почетног школовања на „Аеро-3“, оно је настављано на „522“ а затим на борбеним авионима С-49Ц и F-47D. Поред обуке активних војних пилота, на авиону „522“ су школоване многе генерације резервних официра – пилота ЈНА уједно ово је био и авион за њихову тренажу.
У наоружању ЈРВиПВО „Соко 522“ је био од 1954. године, па све до потпуног увођења у употребу авиона Н-60 (Галеб Г-2). Касније је предат на коришћење Ваздухопловном савезу Југославије (ВСЈ), где је био у употреби у разним наменама. Посебно је запажена његова "улога" у снимању ратних филмова. Веродостојно је, са одговарајућим ознакама, представљао познатог немачког ловца из Другог светског рата Foke Wulf FW-190.
Још увек лети неколико примерака авиона „522“ у приватним аероклубовима, а и Музеј Југословенског ваздухопловства у Сурчину поседује пар ових занимљивих летелица.
Види још
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998, Икарбус, Београд, 1999.
- Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetkog rata, Institut Lola, Beograd 1996.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
Спољашње везе
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=51
- http://www.airwar.ru/enc/other/522.html
- http://www.mycity-military.com/Avioni/Soko-522.html
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14844.0
- http://www.klix.ba/vijesti/bih/soko-522-nijemi-podsjetnik-na-dogadjaje-koji-su-obiljezili-historiju-ovih-podrucja/150125062
- http://www.vojaskimuzej.si/zbirke/orozjaList.aspx?exp=166&item=4
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_soko_522_en.php
- http://1000aircraftphotos.com/Contributions/Auliard/10794.htm
- http://www.airliners.net/photo/Yugoslavia---Air/Soko-522/2144474/
- http://vazduhoplovstvo.com/522-soko-ikarus/