СИМ-II је југословенски школски двосед, једномоторни висококрилац који је произведен 1930. године у југословенској фабрици авиона С. Влајковић из Београда.
Пројектовање и развој
Пред пројекат школског двоседог авиона инж. Сима Милутиновић је започео за време своје специјализације у француским ваздухопловним фабрикама крајем двадесетих година прошлог века, где га је привукло решење које је видео у пилотској школи Блерио да ученик и наставник седе у авиону један поред другог. По повратку у Југославију прионуо је на посао и направио пројект авиона који је добио назив СИМ-II. Пројектовање је започето крајем 1929. и почетком 1930. године.
Прототип је израђен у Београду у Фабрици авиона „С. Влајковић и синови“, у приватној режији конструктора а уз финансијску помоћ његовог брата док је мотор Siemens-Halske Sh-14 од 100 KS купљен на кредит. Први пробни лет је обављен 29. маја 1930. године, а обавио га је пробни пилот Драгиша Станисављевић студент технике и резервни војни пилот. После успешних фабричких испитивања, комисија Команде војног ваздухопловства (КВВ) је вршила испитивања у Пилотској школи у Новом Саду. Авион је одбијен за војну службу због недовољне робусности и упоредних седишта на које војни наставници летења нису навикли, тако је за то време потпуно нова концепција школског авиона пропала.
Паралелна седишта пилота и инструктора пружа прејмућство над тандем распоредом седишта јер постоји непосредан контакт између инструктора и ученика. Ученик непосредно посматра инструктора и прати његове радње и на тај начин брже учи, а комуницирање је неупоредиво лакше. Тек касније је уочена ова предност која се одразила на знатно краћу и квалитетнију обуку пилота. Шанса коју је понудио тада млади конструктор Милутиновић конзервативно руководство војног ваздухопловства (ВВ) није искористило, иако су већ тада искуства Америке и Немачке говорила да је обука пилота на оваквим авионима била 20 до 30% краћа него код авиона са тандем распоредом седишта.
Технички опис
Авион је био висококрилни једнокрилац (парасол) са једним мотором Сименс 100 KS (Siemens-Halske Sh-14), са два члана посаде који су седели један поред другог (пилот и инструктор). Авион је потпуно дрвене конструкције труп је обложен шпером а крила су пресвучени платном. Крила су дебелог профила са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих упорница које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Стајни трап је био фиксан са еластичним ногама а амортизација се обављала помоћу гумених блокова.
Техничке карактеристике авиона СИМ II
Опште[1]
Намена = Авион за основну обуку пилота
Посада = 2 (ученик + инструктор)
Произвођач = С. Влајковић и синови из Београда
Први лет = 29. 05. 1930.
Почетак производње = прототип
Димензије
Дужина = 7,80 m
Размах крила = 12,40 m
Висина = 2,68 m
Површина крила = 21,70 m²
Маса
Празан = 520 kg
Нормална полетна = 770 kg
Погон
Клипно-елисни мотор = Сименс Sh-14 100 KS
Снага = 74 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt = 105 km/h
Макс. брзина на H=0 = 148 km/h
Долет = 750 km
Плафон лета = 5.000 m
Оперативно коришћење
Иако авион није прихваћен за војну службу Команда војног ваздухопловства (КВВ) Краљевине Југославије је откупила прототип и предала га пилотској школи Удружења резервних авијатичара. Авион је неколико година коришћен за тренажу резервних пилота у Земуну. Током војне службе СИМ-II је често позајмљиван Средишњој управи Аероклуба (ЈКАК) која га је користила за пропагандне летове па су га почетком 1935. године војне власти предале на коришћење Аероклубу. Авион је регистрован цивилним ознакама YU–PCV, и летео је све до 1937. године када је повучен из употребе.
Види још
Референце
[1]. Станојевић, Д.; Ч. Јанић (12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“. Машинство 31: 1867 - 1876.
Земље које су користиле овај авион
Краљевина Југославија
- Југословенско Краљевски војно ваздухопловство (ЈКВВ) 1930-1935. године
- Југословенски Краљевски Аероклуб "Наша крила" (ЈКАК) 1935-1937 године
Литература
Лучић, Душан Д. (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.
Станојевић, Драгољуб.; Чедомир Јанић (12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“ (на ((sr))). Машинство (YU-Београд: Савез инжењера и техничара Југославије) 31: 1867 - 1876.
Ненадовић, Мирослав (1967) (на ((sr))). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189.
Алманах Југословенског ваздухопловства 1931—1932, Београд, Време, 1932.,
http://www.goldenyears.ukf.net/
http://www.bungartz.nl/siemtuig_d.html - Siemens Zeitschrift November 1928
http://igor113.livejournal.com/346621.html - Avionski motori