РЕП Type F 1912 је француски војни извиђачки авион. Био је једномоторни двосед, са средње постављеним једним крилом, затегнуто жицама и са горње и доње стране крила, конвенционалног дизајна са фиксним стајним органом.
Пројектовање и развој
Пројектовање моноплана у РЕП-у је почело крајем 1906 и почетком 1907. године. Концепција авиона је била слична као и код авиона Блерио, једнокрилни авион са једним мотором и вучном елисом а управљање деформацијом крила.
Технички опис
Труп авиона је био направљен као конструкција од челичних цеви пресвучена импрегнираним платном. Попречни пресек трупа је био троугласт са врхом окренутим на доле. У трупу се налазио кокпит за смештај пилота и извиђача који су седели у тандем распореду (један иза другог). У авион је уграђиван петоцилиндрични звездасти ваздухом хлађени мотор Р.Е.П снаге 45 kW. Између мотора и пилота налазио се резервоар за гориво.
На мотор је била причвршћена од ораховог дрвета направљена двокрака вучна елиса фиксног корака, пречника око 2 метра. Мотор је био заштићен лименом облогом што је побољшало хлађење мотора и заштиту. Изнад и испод трупа авиона су биле по две челичне конструкције у облику пирамиде, за предњу конструкцију били су везани затезачи крила, а за задњу точкићи преко којих су клизиле сајле управљачког механизма авиона.
Крило је било дрвене конструкције са две ремењаче које су повезивале дрвена ребра танког аеро профила крила. Предња ремењача је жичаним затезачима са горње стране била фиксирана за челичну пирамиду а са доње стране авиона за конструкцију трупа авиона. Задња рамењача, која је мањег попречног пресека од предње рамењаче и тиме омогућила већу савитљивост крила је била челичним сајлама везана за управљачки механизам авиона а управљање се остваривало савијањем дела крила авиона. Крила су била пресвучена импрегнираним платном. Крајеви крила су били равни тј. крило је било правоугаоног облика.
На репу авиона се налазио вертикални стабилизатор са кормилом правца и хоризонтални стабилизатори са кормилом дубине. Сви ови елементи су направљени од дрвене конструкције пресвучене импрегнираним платном.
Стајни орган авиона је био фиксан, класичног типа са предња два точка као код бицикла а трећа ослона тачка је била дрвена дрљача постављена испод репног дела трупа. Точкови стајног органа су се налазили на конструкцији направљеној од челичних цеви, које су биле причвршћене за челични рам трупа. На средини стајног органа између два точка била је постављена једна дрвена скија која је спречавала превртање авиона на нос при слетању.
Техничке карактеристике
име = РЕП Type F 1912[4][5]
намена = извиђачки/школски
посада = 2 члана
порекло = Француска
произвођач = R.E.P. (Robert Esnault-Pelterie)
први лет = 1911.
почетак производње = 1912.
уведен у употребу = 1912.
повучен из употребе = 1915.
статус = неактиван
први корисник = Француска
број примерака =
дужина = 7,70 m
размах крила = 11,70 m
висина = 3,10 m
површина крила = 22,00 m2
маса празан = 300 kg
маса полетна = 500 kg
КЕМ = 1 х R.E.P [7] 5 цилиндара
КЕМснага = 1 x 45 kW
КЕМснагаКС = 1 х 60 KS
Перформансе
брзина крстарења = 90 km/h
брзина максимална = 110 km/h
радијус кретања = 120 km
долет = 250 km
плафон лета = 4.000 m
брзина пењања = 71 m/min
Корисници
Француска
Турска
Србија
Оперативно коришћење
Авиони РЕП Тип F је чинио окосницу Турских ваздушних снага у току Првог и Другог Балкансог рата. Један турски РЕП су запленили Срби у току Првог балканског рата али је у Србији релативно мало коришћен. Француска војска је наоружала две ескадриле овим авионима који су одиграли пресудну улогу у обавештајном покривању битке на Марни 1914. године. Авион РЕП се задржао на првој линији фронта све до марта месеца 1915. године када га у тој улози мења авион Кодрон.
Коришћење авиона РЕП Type F 1912 у Србији
После објаве рата Турској, на железничкој станици у Нишу 1912 године, у запечаћеном вагону заробљен је један авион Француског произвођача Р.Е.П. (Роберт Еснаулт-Пелтерие) тип F 1912 са мотором Р.Е.П. od 60 KS. Поред авиона у вагону су се налазила три пара крила и две елисе као резервни делови. Све ово је било намењено Турској па је заплењено као ратни плен.
Авион је био металне конструкције пресвучен платном. На репу је имао уцртану Турску заставу. Ово је иначе први авион у Српској војсци, и она га је одмах хтела искористити у ратним операцијама. Авион је пренесен у Београд на тадашњи аеродром на Бањици. Како наши авијатичари послати у Француску на обуку за пилоте, нису још били у Србији, ангажован је Рус A. Агафонов и његов механичар В. Севаљев. Монтирали су авион и војска је тражила да Агафонов изврши један дужи пробни лет на релацији Београд-Ниш-Ћуприја-Смедерево-Београд. На том лету су авијатичари имали проблема са авионом, и то на деоници Ниш-Ћуприја су при слетању имали мањи квар, који су одмах поправили, а на деоници Смедерево–Београд баш на прилазу Београду на висини од 2000 м дошло је до прекида дотока горива у мотор. Авион је у стрмом луку почео да пада, Севаљев је покушао да поправи квар у лету, али није успео и авион се при стрмом спуштању преврнуо. Захваљујући присебности и искуству, летачи су остали не повређени. После овога, авион је демонтиран и транспортован на Бањицу, а мотор је пренесен у хотел Париз у Београду, где су авијатичари становали. Ту је мотор растављен да би га очистили и после пар дана је поново монтиран.
Током 1915. године на аеродрому код Пожаревца, пилот Војислав Новичић је једно време летео на овом авиону пошто је остао без свог Фармана HF.20. Овај авион је слабо коришћен у Српском ваздухопловству, а уништен је при повлачењу ка Албанији 1915.[1][3][6]
Види још
Референце
[1] Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
[2] Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.
[3] Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
[4] http://www.gutenberg.org/files/34815/34815-h/34815-h.htm#Page_100
[5] Шавров, В.Б., История конструкиҋ самолетов в СССР до 1938 г.,Москва 2002., Машиностроение, ISBN 5-217-03112-3
[6] Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
[7] http://www.gutenberg.org/files/34815/34815-h/34815-h.htm#Part_C
Литература
1. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
2. С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
3. Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, ISBN 978-86-913973-1-9
4. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
5. Драган А. Лазић; Развој Југословенсњког ваздухопловства од 1918. до 1939. године, Београд, Војно Дело, лето/2012,
6. Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)
7. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
8. Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-7-3.
9. http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Prvi-vojni-srpski-avioni.html Prvi vojni srpski avioni