авион Лисунов Ли-2

Лисунов Ли-2  / Ли-2  је совјетски двомоторни, вишеседи, нискокрилни авион, рађен по лиценци Даглас DC-3. Иако је лиценца купљена још 1936. године освајање производње је ишло мукотрпно с обзиром да је DC-3 и конструктивно и технолошки био изузетно модеран авион прављен од алуминијумских легура у којима је Совјетски савез оскудевао. На то се још надовезао и Други светски рат када су Совјети морали да дислоцирају своју индустрију тако да је серијска производња овог авиона почела тек 1942. године. Рат је променио и намену овог авиона тако да је уместо путничког ово постао транспортни авион за војне потребе. По завршетку рата 1945. године поново је почела производња путничких и карго авиона. Произведено је укупно 2.930 авиона овог типа.

Пројектовање и развој

После детаљног испитивања авиона Даглас DC-2 1935. године Државна комисија Совјетског Савеза је одлучила да се предложи куповина лиценце модернијег авиона Даглас DC-3, па је 17. јул 1936. потписала уговор са компанијом Даглас о куповини 18 авиона DC-3, лиценцу за производњу овог авиона и обуку совјетских стручњака у фабрикама ове компаније.


авион ПС 84

До почетка новембра 1938. од делова увезених из Сједињених Америчких Држава, први авион је састављен у фабрици. Од септембра до децембра 1939. авион је успешно прошао државне тестове и препоручен је за производњу. Авион је добио ознаку ПС-84 (путнички авион производног завода број 84). У току 1940. године произведено је 10 авиона ПС-84 од домаћег материјала уз адекватно прилагођавање техничке документације.  Пројектна документација авиона DC-3, је преведена на метрички систем мера, узимајући у обзир коришћење совјетских материјала и опреме. У авион је уграђен совјетски мотор М-62 А. Д. Швецова снаге 1000 КС, што је било најближе моторима који су испоручени са авионима DC-3 Совјетском савезу (Wright R-1820 Cyclon 9).

Од средине 1940 је почео активно коришћења авиона ПС-84. Аерофлот има 12 авиона ПС-84 и исто толико DC-3. ПС-84 лети на домаћим линијама (углавном дуголинијским, као што је Москва - Иркутск ).

Од септембра 1942. године, након евакуације завода Но 84 у Ташкент, почела да производња војне верзије ПС-84, који је добио ознаку Ли-2 према имену главног инжењера завода Б. С. Лисунова.

Технички опис


Кокпит авиона Лисунов Ли-2

Ли-2 је нискокрилни путнички авион металне конструкције чија се конструкција крила и трупа узета од авиона DC-3. Труп авиона је готово кружног попречног пресека монокок конструкције. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог а затим путничка кабина или товарни простор код транспорних авиона. Код путничких авиона унутрашњост путничке кабине је изолована од буке и вибрација. Са обе стране трупа налазили су се правоугаони прозори са десне стране их је било седам а са леве шест. Са леве стране трупа су се налазила врата.

У репу авиона су се налазили санитарни простор и чајна кухиња. Испод пода кабине се налазио пртљажни простор. У транспортним авионима са унутрашње стране трупа су биле постављене расклапајуће клупе на које су седели падобранци. Ове клупе када се превозио терет су се обарале. Дуж бочних сраница постојали су држачи и челична ужад за које су падобранци качили гуртне за отварање падобрана при скоку.

За погон авиона су коришћени два клипна радијална ваздухом хлађена мотора са девет цилиндара Швецов АШ-62ИР снаге 1.000 KS сваки. На вратилу мотора се налазила трокрака метална елиса са променљивим кораком пречника 3,51 m.


авион Лисунов Ли-2 путничка кабина

Крила авиона Ли-2 су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је трапезаст а нападна ивица је закошена у односу на труп авиона према репу. Технолошки су крила подељена у три дела. Први део је заједнички са трупом - центроплан, тај део крила је правоугаоног облика на којима су са предње стране причвшћени мотори и две крајње конзоле са елеронима. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештени резервоари са горивом. Крила су опремљена системом против залеђивања. На средини крила су се налазили рефлектори који су олакшавали слетање по мраку а на крајевима крила су се налазила позициона светла. 

Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене импрегнираним платном.

Стајни трап му је трицикл, предњи точкови су увлачећи у носаче мотора, а задњи само усмеравајући се налази на репу авиона.

Варијанте

 ПС-84 - Путнчки авион, опремљен са 14-28 места. Нешто мањи распон, лакши и са слабијим мотором у односу на ДЦ-3. Теретна врата су пребачена на десну страну трупа.

 Ли-2  - Војни транспортни авион са одбрамбеним наоружањем (овако означен од 17. септембра 1942).

 Ли-2Д - Транспорта верзија (1942), са појачаним подом, наоружањем, плус теретна врата (нешто мања од Ц-47) на левој страни.

 Ли-2П - Основни путнички модел са 15 до 24 путника (1945).

 Ли-2Т - Основни транспортни модел (1945)

 Ли-2ПГ - Путничко-карго верзија, развијен за Аерофлот.

 Ли-2Р - Извиђачка верзија, опремљена са избоченим прозорима иза кокпита.

 Ли-2ВВ - Бомбардер верзија (1942)

 Ли-2Б - Авион направљен за лет на великим висинама ЛИ-2, опремљени турбо моторима.

 Ли-3 -  Југословенски верзија опремљена америчка Pratt & Whitney R-1830 мотора (слично ДЦ-3)

 Ли-2Т(СБ) -  Пољска верзија авиона за обуку пилота бомбардера

Техничке карактеристике


Цртеж авиона Лисунов Ли-2

Опште

име                   = Лисунов Ли-2 / Ли-3

намена              = путнички, транспортни

посада              =5 до 6

број путника      =14 до 28

порекло             =СССР

произвођач        =No84 (Москва) Ташкент

први лет            =3.09.1939.

почетак производње  =1939 до 1953

уведен у употребу     =1942.

повучен из употребе  =1970.

статус                   =неактиван

први корисник       =Аерофлот и ВВ СССР

број примерака      =2.930

Димензије

дужина                  = 19,66 m

размах крила         = 28,81 m

висина                   = 5,16 m

површина крила     = 91,70 m2

Маса

маса празан            = 7.700 kg

маса полетна          = 10.500 kg


Мотор Швецов АШ-62 авиона Лисунов Ли-2

Погон

КЕМ                       = 2 х Швецов АШ-62ИР

КЕМ снага              = 735 kW

КЕМ снагаКС          = 1.000 KS

Перформансе

брзина максимална   = 320 km/h

долет                        = 2.560 km

плафон лета             = 7.350 m

брзина пењања         = m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан.

Земље које су користиле Авион Лисунов Ли-2 / Ли-3


авион Ли-2 бочни митраљез

 Бугарска

 Чехословачка

 Кина

 Мађарска

 Лаос

 Мадагаскар

 Монголиа

 Северна Кореа

 Северни Вијетнам

 Пољска

 Румунија

 Совјетски Савез


авион Ли-2 купола са митраљезом

 Сирија

 Југославија

Оперативно коришћење

У пероду од 1942-1945 године у фабрици авиона у Ташкенту је произведено 2258 авиона Ли-2. Најзаначајнија улога Ли-2 је била транспортна, користио се за превоз људи, материјала за партизане у непријатељској позадини, за обављање падобранског десанта и санитетске потребе. Поред транспортних функција ови авиони су се користили и као ноћни бомбардери (максимално оптерећење су четири бомбе типа ФАБ-500). Да бисте заштитили од ловаца у отвору у пртљажном простору инсталиран је митраљез. Понекад се пуцало и кроз задњи прозор пртљажног простора (7,62 мм митраљези брзине 1.800 метака у минути). Постојали су и модели са митраљезом у куполи на крову трупа авиона (митраљез Березин УБ кал. 12,7 мм  ). У оружаним снагама, без изузетка, авион Ли-2 се звао "Даглас".

Од 1946. је почео производњу опција путничких, Ли-2П и транспорт, Ли-2Т. Њихова производња је изведена као у Ташкенту фабрици авиона и фабрику авиона у Комсомолск-на-Амур (до 1950. године ).


авион Ли-2Б за лет на великим висинама

Од 1950. године фабрика авиона у Ташкенту сарађује са ОКБ Антонов у циљу завршетка авиона за лет на великим висинама. Сарадња резултирала у моделу Ли-2Б. Производња авиона Ли-2 је окончана 1 априла 1953. године у корист новог типа авиона Ил-14 .

После Другог светског рата авиони овог типа се користи за превоз путника и терета на локалним путевима СССР. Њихова постепена деактивација и отпис почела је у другој половини 1950. године и замена новим авионима ИЛ-12 и ИЛ-14 .

10 октобра 1973. године због квара у система горива авиона Ли-2  (рег. СССР-71209), авион се срушио у близини Дашогуз аеродрома. Том приликом је погинуло пет људи. После овог инцидента, експлоатација авиона Ли-2 у цивилном ваздухопловству Совјетском Савезу је прекинут. Последњи авион који је летео код војске повучен је из употребе у СССР-у крајем 1970-их година.

Поред Совјетског Савеза овај авион се користио углавном у социјалистичким земљама као војни транспортни авион или путнички за кратке и средње линије.

Авион Лисунов Ли-2 / Ли-3 у Југославији


авион Лисунов Li-2 (JUSTA)

Једанаест авиона Лисунов Ли-2 је Југославенска армија добила као војну помоћ од Совјетског Савеза 1945. године. и чинили су основни део транспортне авијације у нас. Постепено је 10 од ових авиона обновљено у периоду од 1953 до 1961. године тиме што су у њих уграђени амерички мотори Pratt & Whitney R-1830 који су иначе били уграђени у авионе Даглас C-47 и тиме авионе Ли-2 довели на стандард C-47. После модификације нови тип авиона је добио ознаку Лисунов Ли-3, а у служби у ЈРВ и ПВО био је од 1953. до 1970. године када су замењени транспортним авионима Ан-26.

Поред ЈАТ-а 1947 године у Југославији је основана још једна авио компанија ЈУСТА (Југословенско-совјетско акционарско друштво за цивилно ваздухопловство) које је поседовало 10 путничких авиона Ли-2 и два теретна авиона Ли-2Т. Овим авионима су одржаване како домаће тако и међународне линије. После резолуције ИБ-а и прекида свих веза између Југославије и СССР-а, августа месеца 1949. године ЈУСТА је ликвидирана а авиони Ли-2 враћени у Совјетски Савез.

Види још

Литература

  1. Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
  3. Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
  4. Шавров, В. Б.  История конструкциий самолетов в СССР 1938 - 1950 гг.. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-03103-4.
  5. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  6. Крунић, Чедомир; Југословенско-совјетско акционарско друштво за цивилно ваздухопловство, Београд, 2000. МЈВ Лет - Flight 2. ISSN:145-684X

Спољашње везе

  1. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=18099.0
  2. http://www.airwar.ru/enc/cww2/li2.html
  3. http://www.douglasdc3.com/li2/li2.htm
  4. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_li2_en.php
  5. http://mig3.sovietwarplanes.com/li-2/li-2camo/li2-camo.htm
  6. http://www.airvectors.net/avc47_2.html
  7. http://www.austrianaviation.net/fileadmin/html/featurelisunov.htm
  8. http://www.aviastar.org/air/russia/li-2.php
  9. http://www.letecke-muzeum.cz/restaurovani-historicke-letecke-techniky/lisunov-li-2-c-23443002/
  10. http://www.globalsecurity.org/military/world/russia/li-2.htm
  11. http://www.muzeumlotnictwa.pl/zbiory_sz.php?ido=25&w=a
  12. http://www.bredow-web.de/ILA_2008/alte_Flugzeuge/Lissunow_Li-2_-_Lisunov_Li-2/lissunow_li-2_-_lisunov_li-2.html
  13. http://vakul.ru/istoriya-aviacii/sovetskaya-aviaciya-vo-vremya-vtoroj-mirovoj-vojny/transportnye-samolety/transportnyj-samolet-ps-84-li-2/