Икарус 211 / Ikarus 211 је југословенски једномоторни, двоседи, нискокрилни авион са отвореном кабином, који се користио као авион за почетну обуку пилота након Другог светског рата. Авион је био мешовите конструкције. Пројектовали су га инжењери Слободан Зрнић и Светозар Поповић а произвела га је фабрика Икарус из Земуна. Прототип је полетео 15.10.1947. у ЈРВ је служио до 1951. када је предат Ваздухопловном савез Југославије где је служио за обуку спортских пилота.
Пројектовање и развој
Један од највећих проблема ЈРВ непосредно по завршетку Другог светског рата био је недовољан број школованих пилота. Да би се добио довољан број пилота било је неопходно организовати њихово школовање у земљи. Због тога је одлучено да се развију домаћи школски авиони за основну и прелазну обуку.
Да би се разрешиле све ове дилеме студијско одељење при Команди РВ је средином 1946. године формирало посебну радну групу (која је касније ушла у састав ВТИ) за разраду тактичко-техничких услова за целу породицу нових авиона. За пројектовање ових авиона Команда РВ је расписала 1946. године интерни конкурс на коме су, поред наших конструкторских група имали право да учествују и конструктори из Бугарске. Oдлучено је да се пројектују авиони следећих категорија: туристичко-спортски авион за потребе ВСЈ (са мотором од 44,2 кW), авион за основну обуку војних пилота (са мотором од најпре 107 kW а касније од 118 kW), авион за прелазну обуку за једномоторне ловачке авионе (са мотором снаге 330 kW при земљи) и прелазно-борбени двомоторни авион са два мотора од по 330 kW за преобуку пилота за бомбардерску авијацију. Као резултат конкурса за категорију авиона за основну обуку војних пилота појавила су се три авиона: Аеро 2Б, 211 и ЛАЗ-7.
После свестраног испитивања победио је авион Аеро 2Б који су пројектовали инжињери Борис Цијан и Ђорђе Петровић. Начелни пројекат авиона 211 је, како је већ наведено, израђен у оквиру конкурса ТКВ2 бр.1940/46. Пројекат је израдила Конструкторска група бр.1 ГДВИ, на челу са конструкторима инжињером Слободаном Зрнићем и Светозаром Поповићем. Прототип је направило предузеће Икарус из Земуна. Први лет је обављен 15. октобра 1947. године. При испитивању авион је налетео 8 часова и 10 минута. Даљи развој представља авион типа Икарус 231, који је у ствари варијанта авиона Икарус 211 са затвореном кабином и намењен је за курирску службу.
Авион није ушао у серијску производњу, јер је конкурсна комисија Команде Ратног ваздухопловства (КРВ) донела одлуку да се за потребе Југословенског Ратног Ваздухопловства усвоји и пусти у серијску израду авион Аеро-2, као најбољи за основну обуку у пилотажи.
Технички опис
Авион 211 је био једно моторни, двоседи, конзолни, нискокрилац. Труп, крило и репне површине су биле мешовите конструкције.
Труп: Носећа структура авиона је била класична решеткаста конструкција од заварених челичних цеви, предњи део трупа, капотажа мотора је била од алуминијумског лима а остали део трупа авиона је обложен импрегнираним платном. У трупу су биле смештене две отворене кабине (кокпита без поклопца) са дуплим командама и потребном инструментима. Кабине су биле у тандем распореду постављене једна иза друге. Ивица кабине је била тапацирана кожом а испред сваког кокпита је био постављен ветробран од плексигласа који је штитио пилоте од ветра.
Погонска група се састојала од линијског, ваздухом хлађеног мотора Валтер Минор 6-III (Wалтер Minor 6-III) који је имао снагу при полетању од 160 КС (118 кW) при 2500 о/мин. Користио је бензин од 78 октана. Пошто су код ових мотора цилиндри били окренути на доле и нису заклањали поглед пилоту. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали посади у кабини. Са предње стране капотаже мотора налазио се отвор за улаз хладног ваздуха за хлађење мотора а на крају капотеже према кабини налазе се са обе стране трупа авиона "шкрге" за излазак загрејаног ваздуха из моторног простора.
Крило: Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима, обложена вишеслојном дрвеном лепенком. Покретни делови крила су били везани за другу рамењачу, конструкција им је била метална а облога од импрегнираног платна. Нападна ивица крила је била управна на осу авиона.
Репне површине: Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном.
Стајни трап: Стајни трап овог авиона је био класичан фиксан са две независне ноге са точковима на којима су се налазиле нископритисне гуме. У ногама су се налазили амортизери помоћу опруга. На репу авиона се налазила еластична челична дрљача.
Техничке карактеристике
Опште
име =Икарус 211
намена =школски авион - почетна обука
посада =2
број путника =0
порекло =ФНР Југославија
произвођач =Икарус Земун
први лет =15. октобра 1947.
почетак производње =прототип
уведен у употребу =1948. ЈРВ
повучен из употребе =1951. предат ВСЈ
статус =неактиван
први корисник =ЈРВ
број примерака =1
Димензије
дужина = 8,87 m
размах крила = 10,30 m
висина = 3,48 m
површина крила = 16,50 m2
Маса
маса празан = 685 kg
маса полетна = 989 kg
Погон
КЕМ = 1 х Валтер Минор 6-III (Wалтер Minor 6-III)
КЕМ снага = 118 kW
КЕМ снагаКС = 160 KS
Перформансе
брзина максимална = 218 km/h
долет = 802 km
плафон лета = 4800 m
брзина пењања = 173 m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион
ФНР Југославија
Оперативно коришћење
Авион у Југославији
Приликом испитивања у ВОЦ-у авион је показао следеће карактеристике: Седиште је било непомично и сувише високо, те је пилот био јаче изложен струји ваздуха. Вожење на земљи и одржавање правца је било нормално а кочење отежано. У полетању авион је имао тендецију кретања у десно што се лако паралисало командом за правац. У лету авион је на свим командама био мекан, али нормално остељив. У заокретима, како благим тако и оштрим, авион је лепо лежао. При губитку брзине авион се сваљивао на крило и обарао на главу, али при повећавању брзине сам се исправљао. У свим акробацијама авион се понашао нормално и није захтевао никакво изузетно командовање. Авион је слетао правилно и лако је одржавао правац, али је имао јаче изражени обртни моменат елисе при одузимању или додавању гаса што се лако компензирало командом правца.
Следеће, 1948. године авион је уведен у наоружање ЈРВ и тамо службовао до 1951. године. Када је предат Ваздухопловном савезу Југославије (ВСЈ)-у, имао је још 100 часова налета. У ВСЈ авион се користио у Аеро клубовима за обуку и тренажу спортских пилота.
Види још
- Слободан Ј. Зрнић
- Светозар Поповић
- Ваздухопловнотехнички институт (1946. – 1992.)
- Утва 212
- Икарус 231
- Икарус Аеро 2
- Физир ФН
- Де Хевиланд DH.60 Мот
- Јаковљев УТ-2
- Поликарпов По 2
Литература
- Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
- Жутић. Н. и Бошковић. Л., Икарус - Икарбус: 1923 - 1998,(Монографија 75 година Икаруса), Икарбус, Београд, 1999.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
Спољашње везе
- https://www.mycity-military.com/Avioni/Avion-za-pocetno-skolovanje-pilota-tipa-211.html
- http://www.airwar.ru/enc/other/211.html
- http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,12189.msg90771/topicseen.html#msg90771
- http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero06/c21.htm