Авион Хокер Харикен

Хокер Харикен / Hoker Hariken (енг. Hawker Hurricane) је енглески једномоторни, једноседи, једнокрилни нискокрилац, који се користио као ловац, ловац-бомбардер и извиђач уочи, за време и после Другог светског рата. Производила га је енглеска фирма Хокер еркрафт (енг. Hawker Aircraft) од 1936. до 1943. године, а пројектовао га је Сидни Кам (енг.Sudneu Camm) са групом сарадника. Укупно је произведено 14.223 примерка. Поред матичне фирме Хокер за време рата авион се производио још у неколико енглеских фабрика као и фабрика у Канади. По лиценци се овај авион производио и у нашим фабрикама Змај из Земуна и Рогожарски из Београда. 

Пројектовање и развој


Авион Хокер Харикен у лету

Тактичко техничким условима РАФ је још 1930. године специфицирао захтеве за нови ловац: брзину од 402 km/h и наоружање од четири митраљеза. Ипак, током наредних година бомбардери су се тако нагло развијали да већ 1933. тражене перформансе нису биле довољне.

Конструкторска екипа фабрике авиона Хокер под руководством Сиднија Кама (енг.Sudneu Camm) одлучила је због тога да створи једнокрилни авион са увлачећим стајним трапом. Уз то, за тај авион је био предвиђен нови мотор Ролс Ројс ПВ 12 који је могао да развија 60 % већу снагу од мотора Кестрел В који се до тада користио. Овај једнокрилни ловац пресретач је користио свега четири митраљеза, а сада је одлучено да се уместо Викерса одаберу амерички митраљези Колт који би се производили у Енглеској по лиценци, као Браунинг калибра 7,7 mm.

Пројект овог авиона је министарство одбило уз захтев да му се угради шест до осам браунинга. Према тој новој спецификацији до јануара 1935. изграђена је макета новог авиона коју је министарство прихватило и наручило прототип. До августа авион је већ био направљен и то са првим мотором PV 12 који је назван Мерлин C. Прототип је први пут полетео 6. новембра 1935. године с тим што овај авион није био наоружан.


Конструкција трупа авиона Хокер Харикен

Без обзира на то што је постојао проблем са моторима, Хокерови директори нису чекали коначну одлуку и кренуло се у израду радионичких цртежа и припрему алата и материјала за 1000 авиона. Трећег јуна 1936. наручено је првих 600 авиона, а министарство ваздухопловства је одабрало и званично име новог авиона — "Харикен". У међувемену прототип је темељно испробан а августа месеца је уграђено осам митраљеза Браунинг. Са постојећим мотор постизала се највећа брзина од 512 km/h на висини од 4.725 m. Када је, коначно, почетком 1937. стигао нови мотор Mерлин II промењен је носни део авиона, што је донекле успорило серијску производњу. Ипак, први серијски Харикен је полетео 12. октобра 1937. Првобитна конструкција Харикена је и у то време већ била застарела (мешовита конструкција метал-дрво-платно) тако да су у току производње која је трајала од 1936. до 1943. стално вршене модификације у циљу побољшања авиона и технологије производње.

У јуну 1940. године, прототип Mk II је имао мотор Мерлин XX са супер пуњачем. Први произведени авиони, са осам митраљеза, су означени Mk IIA и Mk IIB са 12 митраљеза; Мк IIC је имао четири топа калибра 20mm. Уводење топовског наоружања авиона, током 1941. увелико је повећала ефикасност њихових напада. Током 1942. године Харикен заостаје за ловцима своје класе па долази до његове пренамене у ловац бомбардер. Редукује му се митраљеско наоружање на два митраљеза а наоружава се противоклопним топовима калибра 40mm, ракетама 127mm и бомбама.

Технички опис


Конструкција трупа и крила авиона Хокер Харикен

Авион Хокер Харикен је једнокрили, нискокрилни, једноседи, једномоторни авион потпуно металне конструкције са увлачећим стајним трапом. Труп му је елиптичног попречног пресека.

Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским дванаестоцилиндричним мотором V распореда, Rollce Royce Merlin. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на бочне стране авиона. На вратилу мотора је испочетка била причвршћена двокрака дрвена елиса, а каснији модели су имали трокраке, вучне, елисе, променљивог корака де Хавиланд или Ротол. Канадске верзије овог авиона су имале моторе Пакард (мотори Мерлим рађени по лиценци). Са уградњом снажнијих мотора јавио се проблем њиховог хлађења па је хладњак за уље у облику саћа монтиран испод мотора са улазом за хладан ваздух испод мотора. Хладњаци за расхлану течност су монтирани испод трупа авиона.

Носећа структура трупа авиона је била решеткаста метална конструкција направљена од танкозидих челичних цеви високе чврстоће. Носач мотора је био такође од челичних цеви. Челичне цеви су биле спајане шупљим закивцима. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако. Главни резервоари за гориво су се налазили испред кабине пилота и у крилима авиона, и били су самозаптивни. 


Облоге трупа авиона Хокер Харикен

У трупу се налазила кабина са  једним седиштем. Кабина је била издигнута у односу на осу авиона и затворена покривена непробојним стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона а авион је имао због рога грбав профил. Пилот је са свих страна био заштићен блиндираном облогом. Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање. Поклопац кабине се отварао уназад (шибер поклопац).

Труп авиона је био обложен: мотор и предњи део алуминијумским лимом, средњи део (кабина) је била обложен дрвеном лепенком а труп авиона иза кабине и реп су били обложени импрегнираним платном. Врло интересантна је била конструкција трупа која је имала челичну металну конструкцију на којој је била дрвена надградња за коју се причвршчавало импрегнирано платно. Захваљујући оваквој конструкцији трупа Харикен је био веома отпоран на стрељачку ватру јер су зрна углавном пролазила кроз труп бушила платно и пролазила кроз авион не експлодирајући при том. Било је невероватно са кавим се оштећењима овај аавион довлачио до својих база. Поправке ових авиона су биле знатно лакше, једноставније и брже и одвијале су се у аеродромским условима. За разлику од Харикена оштећења Спитфајера који је имао труп монокок типа су била знатно тежа и веома тешка за поправку чак и у фабричким условима.


Кокпит авиона Хокер Харикен

Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена испочетка импрегнираним платном а касније серије са дуралуминијумским лимом. У току експлоатације на свим авионима извршена је замена платнене оплате крила алуминијумским лимом без повлачења авиона у фабрике јер су специјализоване екипе обилазиле матичне аеродроме и тај посао обављале на лицу места у року од три сата. Оса крила је била управна на осу авиона. Крила су се веома лако могла скинути и заменити другим што је било веома практично при одржавању ваздухоплова.

Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су биле направљене као металне конструкције пресвучене платном. Велики и заобљени вертикални стабилизатор са кормилом правца омогућавао је овом авиону велику маневарску моћ па је у том погледу био бољи авион у односу на своје противнике и конкуренте.

Алуминијумска облога трупа и крила авиона је за носећу структуру авиона била закивана закивцима са упуштеном главом тако да је спољна површина авиона била глатка. 

Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени хидрауличним кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили у крила авиона и то прво једна нога а затим друга. У случају отказа хидрауличног система за спуштање ногу стајног органа, он се могао извући уз помоћ механичког система из кабине пилота. У односу на Спитфајера и Месршмита Харикен је имао знатно већи размах између точкова што му је омогућавало већу стабилност при слетању и полетању као и коришћење знатно лошијих терена за слетање.

Варијанте авиона Хокер Харикен

  • Mk I - Серијски произвођен модел са мотором RR Merlin III снаге 1.030 KS, наоружан са 8 митраљеза.
  • Mk II - Серијски произвођен модел са мотором RR Merlin XX снаге 1.280 KS, подваријанте су: Mk IIA; Mk IIB; Mk IIC и Mk IID, разлика је у                             наоружању авиона.
  • Mk IV - Модел авиона са универзалним крилом (крило са носачима за све врсте наоружања) тако да се врло лако мења намена авиона.
  • See Hariken - Модел направљен на бази Mk II прилагођен за употребу са носача авиона.

Техничке карактеристике


Авион Хокер Харикен

Опште

име                   = Хокер Харикен Mk.1

намена              = ловац, ловац-бомбардер 

посада              = 1 члан

број путника      = 0

порекло             = Велика Британија

произвођач        = Hawker Aircraft

први лет            =  6.11.1935.

почетак производње  = 1937. до 1944.

уведен у употребу     = 1937.

повучен из употребе  = 1952. 

статус                   = неактиван

први корисник       =  РАФ

број примерака      = 14.223 

Димензије

дужина                  = 9,57 m

размах крила         = 12,19 m

висина                   =  4,00 m

површина крила     =  23,93 m2

Маса

маса празан           = 2.260 kg


Мотор RR Merlin инсталиран на авионu Хокер Харикен

маса полетна          = 2,924 kg

Погон

КЕМ                       = 1 х  Rollce Royce Merlin II

КЕМ снага              = 775 kW

КЕМ снагаКС          = 1054 KS

Перформансе

брзина максимална   = 511 km/h

долет                        = 740 km

плафон лета             = 10.970 m

брзина пењања         =  768 m/min 


Мотор DB 601 инсталиран на авионu ЛБТ 1 (Yu Hariken)

Наоружање

Авион ловац је био наоружан са:

8 x митраљеза Colt-Browing калибра 7,7 mm у крилима са 500 метака по митраљезу. (први модели)

8 или 12 x митраљеза Colt-Browing калибра 7,7 mm у крилима са 500 метака по митраљезу (каснији модели)

4 х топ Hispano калибра 20 mm, топови су били у крилима (каснији модели)

Авион ловац-бомбардер је био наоружан са:

8 х невођених ракета 127 mm, подвешаних испод крила

2 х топ 40 mm испод крила

2 х 113 kg или 1 х 227 kg слободно падајуће бомбе подвешаних испод крила

Земље које су користиле Авион Хокер Харикен


Авион Хокер Харикен Схема

Оперативно коришћење


Производња авиона Харикен у Британији 1942. год.

Прототип је полетео 06. новембра 1935. године, а серијска производња је почела у октобру 1937. На челу пројектантског тима налазио се Сидни Кам (енг.Sudneu Camm). Мада у сенци Спитфајера, овај авион је био један од носилаца битке за Британију, у току II Светског рата.

До септембра 1944.године, када је престала његова производња, укупно је испоручено 14.223 примерака свих верзија Харикена. Харикен се у Великој Британији производио поред у матичној фирми Hawker која није имала капацитете да задовољи све потребе, још у фабрикама Gloster и Austin Motors, док се у Канади производио у Canadian Car and Foundry Co. у којој је произведено 1.451 примерак. Последњи модел из породице је био Харикен Мк.IV. Од модела IID се разликовао постојањем оклопне заштите виталних делова авиона, затим са јачим наоружањем (могао је носити две бомбе тежине од по 227кг) а имао је и мотор Мерлин 24 или Мерлин 27. Свега је било произведено 524 авиона овог типа. Харикени свих модификација ако су били намењени за дејства у пустињском окружењу, допунски су били опремљени са ваздушним филтером - такозвана тропска варијанта. Харкени су интензивно коришћени у Северној Африци, а крајем 1942. и у Индокини. 

Коришћење у Другом светском рату

Прво борбено крштење авион Харикен је доживео у Француској где су ови авиони штитили Британски експедициони корпус. Иако Харикени у току битке за Француску нису били много активни овде је Харикен оборио један Дорније До 17 и то је била прва ваздушна победа једног Харикена. У Финској за време Зимског рата је учествовало 12 Харикена који су водили свакодневно ваздушне битке 6 недеља.

У битци за Норвешку, маја 1940, 18 Харикена је укрцана на носач авиона и пребачена у Нарвик, на аеродром Бардуфос. Тамо је обавила свега око 200 борбених летова уз оборених десетину непријатељских авиона. Од 3. до 7. јуна, када је наређена евакуација британских снага из Норвешке,  Харикени су штитили укрцавање британских јединица, а онда су пилоти слетели на носач авиона Глоријус иако тако нешто никада нису увежбавали.

За време повлачења Британског експедиционог корпуса из Француске код Денкерка на ове авионе је пао највећи терет ваздушних борби. У тим борбама изгубљено је трећина Харикена и четвртина пилота то су били тешки губитца али нису били безкорисни, наиме у тим биткама су уочени сви недостатци и квалитет овог авиона, дошло је до промене тактике а пилоти су стекли велико искуство које је било од велике користи у наредној Битци за Британију.

У Битци за Британију Харикен је био најбројнији ловац и уједно ловац који је оборио више непријатељских авиона него сви остали ловци заједно. Иако је био лошији од Месершмита Bf 109E уз примену одговарајуће тактике и искуства стечена у битци за Француску ови авиони су се у Битци за Британију показали веома добро. Ту су дошле до изражаја све предности, класична конструкција и брзе поправке, брза пребазиравања авиона на травнате аеродроме на које Спитфајери нису могли да слећу, лака преобука пилота са других авиона на Харикене и велика ватрена моћ. Харикени су се веома добро показали у борби против немачких бомбардера нарочито против Ју 87 и ловаца Bf 110. Када је интензитет немачких напади на Енглеску опао, групе Харикена су почеле да изнад западне Европе обављају три задатка: дневне нападе дуж обале Ламанша, ноћне нападе на немачке аеродроме у окупираној Француској и ноћно пресретање изнад Британије.

По Закону о зајму и најму Британци су испоручили почев од августа 1941. године укупно 2.931 Харикена свих верзија Совјетском Савезу, ови авиони су са успехом коришћени на Источном фронту, све док совјетска индустрија није произвела боље авионе у довољним количинама.

Да би заштитили конвоје од немачких четворомоторних авиона FW 200 Кондор, развијен је Си Харикен који је био оспособљен за полетање и слетање на носаче авиона. На почетку рата ови авиони су катапултирани са трговачких бродова а у каснијим фазама рата, коришћени су носачи авиона типа МАЦ. Током рата се на 15 британских носача авиона налазило преко 600 Си Харикена.

Харикен је, осим током битке за Британију, највише признања стекао у борбама у Средоземљу. Када су Италијани почетком 1940. почели да продиру преко границе у Египат, Британци су тамо располагали свега једним Харикеном, а онда се положај поправио, иако су ти авиони слати и као појачање на грчко-италијански фронт. Новембра 1941. на Блиском истоку налазио се 581 Харикен, што се и те како осетило на египатско-либијском ратишту и они су били главна британска ловачка заштита.

На Далеком истоку Харикени су току другог светског рата коришћени у биткама за Сингапур, Јаву, Бурми, Цејлону, Аустралији и Индији.


Производња Харикена у Змају

Авион Хокер Харикен у Југославији

Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије најпре је набавило у Енглеској 1938. године 12 Харикена Мк I, од којих су два испоручена до краја године, а остали у пролеће 1939. Покретао их је мотор Rollce Royce Merlin II снаге 1044 KS. Следеће године набављено је из Велике Британије још 12 авиона, а истовремено је отпочела и испорука авиона израђених по лиценци у Змају. Ови авиони имали су моторе Rollce Royce Merlin III снаге 1044 КС. До капитулације Југославије, Змај је испоручио целу серију од 24 авиона. Због недостатка мотора каснила је серија од 24 авиона рађену у Рогожарском у јесен 1940. почели су на једном авиону енглеске производње радови на уградњи мотора Daimler Benz DB 601Aa снаге 1175 KS, који се уграђивао у авионе Месершмит Bf 109 E. Почетком марта 1941. године, полетео је јединствени Харикен под ознаком ЛВТ 1 (Ловац Ваздухопловно Технички) који је уместо Rollce Royce мотора имао Daimler Benz DB 601 са  чиме су осетно поправљене Харикенове перформансе.

Пред Априлски рат 1941. године, у наоружању BBKJ укупно је било 35 Харикена. У саставу II ловачког пука, 163. ловачка ескадрила са 8 авиона и  167. ловачка ескадрила са 7 авиона овог типа. У IV ловачком пуку било је у 105. ловачкој ескадрили 7 авиона,

Авион Хокер Харикен Mk.I у Земуну април 1941.

у 106. ловачкој ескадрили 6 авиона и у 108. ловачкој ескадрили 7 авиона. Авион ЛВТ1 (Харикен са Даимлер Бенцовим мотором ДБ 601) који се налазио у Опитној групи такође је узео учешће у ратним операцијама у Априлском рату. У ВВКЈ ови авиони су били означени Евиденционим бројевима од 2301 – 2348.

У току Априлског рата Немци су запленили 6 Харикена Мк.I и продали их Румунији, а Италијани су запленили један авион и детаљно га испитивали.

Почетком септембра 1943 године, наши ваздухопловци који су после Априлског рата били на страни савезника, почели су да се окупљају у 94 сквадрону РАФ-а. Убрзо је целокупан Б флајт овог сквадрона био попуњен искључиво припадницима Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ).

Сквадрон је иначе оперисао у сатаву 212 групе и био је на задацима заштите савезничких бродова у том делу Медитерана.


Опремње авиона Харикен Mk.IIc убојним средствима

Коришћени су управо Harikeni Mk IIc, али они, као застарели, нису били погодни за офанзивне акције па је њихово коришћење трајало до фебруара месеца 1944. године, када је почело пренаоружавање сквадрона са авионима Spitfajer Mk IXc и Hariken Mk IV RP.

Пилоти 352 и 351 сквадрона РАФ-а (касније 1. и 2. ескадрила Народно Ослободилачке Војске Југославије (НОВЈ)) су почели своју обуку на овом типу авона да би затим прешли на Spitfajere Mk IXc и Harikene Mk IV RP.

РАФ-ов 351. сквадрон  (2. ескадрила НОВЈ), формиран је 1. јула 1944. године и опремљен је са 16 Harikena Mk IV RP. Исте године 14. октобра је сквадрон извршио свој први борбени лет и специјализовао се за нападе на бродове уз обалу Јадранског мора. Укупно је извршено 227 борбених задатака и 993 борбена лета. Погинула су 3 и заробљен је 1 пилот, изгубљена су 4 авиона.

После рата у Југословенском Ратном Ваздухопловству (ЈРВ), 2. ескадрила НОВЈ је једно време била у саставу 1. ловачком пуку заједно са 1. ескадрилом НОВЈ. Харикени су летели још неко време, углавном у саставу извиђачког пука и коришћени су за тактичке извиђачке задатке а и као извиђачи временских прилика за летење, а затим су расходовани и њихови делови (пре свега мотори Мерлин) су коришћени за одржавање Спитфајера који су били у оперативном стању. Харикени спадају у ред најпознатијих ловачких авиона света и учествовали су готово на свим фронтовима у Другом светском рату.

Сачувани примерак 


Авион Хокер Харикен Mk.IV RP

У Музеју Ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду налази се један примерак авиона Хокер Харикен (Hawker Hurricane Mk.IV RP) LD-975-Q, фабрички број 20925, број мотора 50487 (у ЈРВ означен са ев.бројем 9539) произведен је 1943. године.

Коришћен у саставу II ескадриле НОВЈ (351. сквадрона БАФ-а) формиране у Бенини у Северној Африци и коришћен је у завршним операцијама за ослобођење земље. После рата задржан је у наоружању ЈРВ-а све до 18.08.1952. године, када су сви преостали авиони овог типа повучени из употребе. Расходован je 1952. године и предат Војном музеју на Каламегдану. Од 1961. године овај авион се налази у збирци Музеја Југословенског Ратног Ваздухопловства. Рестаурација овог авиона је извршена у ремонтним радионицама ЈАТ-а (Југословенски Аеро Транспорт).

 

Види још

Литература

      1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
      2. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
      3. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
      4. Божо Лазаревић, Ваздухопловство у нардно ослободилачком рату 1941 - 1945., ВИЗ Београд, 1972.
      5. Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1
      6. Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
      7. Пејчић, Предраг, Прва и Друга ескадрила НОВЈ (352 Yugoslav Squadron - 351 Yugoslav Squadron), Београд, ВИНЦ и Команда РВ и ПВО,1991.

Спољашње везе

    1. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=38
    2. http://www.airwar.ru/enc/fww2/hurr1.html
    3. http://www.aviation-history.com/hawker/hurrcane.html
    4. http://www.muzejrv.mod.gov.rs/pages_files/parter_files/partexpo/hariken_files/hariken.html
    5. http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=sr&id=14
    6. http://www.fighter-planes.com/info/hurricane.htm
    7. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=125
    8. http://www.chuckhawks.com/hawker_hurricane.htm
    9. http://www.raf.mod.uk/bbmf/theaircraft/hurricanepz865.cfm
    10. http://airandspace.si.edu/collections/artifact.cfm?object=nasm_A19700066000
    11. http://www.warbirdalley.com/hurry.htm
    12. http://www.battleofbritain1940.net/0010.html
    13. http://www.hurricanedisplay.co.uk/history/
    14. http://www.fiddlersgreen.net/models/aircraft/Hawker-Hurricane.html
    15. http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,12806.0.html