Транспортна једрилица DFS 230

DFS 230 (ваздухопловна једрилица)  је немачка транспортна ваздухопловна једрилица мешовите конструкције, труп је направљен од челичне решеткасте конструкције обложен платном а крило је било дрвене конструкције. Једрилица је пројектована за превоз људи и материјала и користила се пре у току и након Другог светског рата. Највећи корисник ове једрилице је био немачка Луфтвафе а користили су је и савезници када их се докопају.

Пројектовање и развој

DFS 230 је била немачка транспортна једрилице коју је развио Немачки институт за једриличарство ДФС (DFS - Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug) 1933. године. Главни пројектант је био Ханс Јацобс (Hans Jacobs). Једрилица је била намењена за десантне операције и транспорт материјала. Прототип ове једрилице је полетео 1937. године а производња је почела 1939. године.

Поред пилота, у DFS-230 једрилици било је простора за девет војника који су седели близу један другом на уској клупи која се налазила у средини трупа. То је била јуришна једрилица, опремљена са кочионим падобраном тако да је могла директно и бешумно да слети на 20 метара од свог циља. Уместо 9 комплетно опремљених војника могла је да понесе терет од око 1.200 кг. Коришћење једрилица у ваздушном десанту има предности у односу на падобрански десант је што је расипање војника далеко мање, постиже се већи фактор изненађења јер је долет једрилица бешуман а војници у једрилицама могу бити потпуније опремљени као и теже наоружани. 

Технички опис


Крило и труп једрилице DFS 230

Једрилица DFS 230 је била висококрилац мешовите конструкције направљена од дрвета метала и импрегнираног платна.

Труп једрилице је био направљен од комбинације материјала, носећа конструкција је направљена као решеткаста конструкција од заварених танкозидих челичних цеви високе чврстоће а оплата је од импрегнираног платна. Попречни пресек трупа је био правоугаони. У трупу су се налазила покривена кабина са фиксним ветробраном и поклопцем од плексигласа који се отварао на страну. Поклопац је уједно био и врата за улаз пилота у кабину. Постојале су две верзије ових једрилица, са једним седиштем у кабини или са два седишта. Једрилице са два седишта су обично имале удвојене команде а пилоти су седели један поред другог. У транспортном делу једрилице целом дужином трупа налазила се клупа на којој је седело 9 потпуно опремљених војника. На трупу су се налазила двоја врата предња су служила за улаз и излаз људи а друга врата су била за унос терета. Са обе стране трупа се налазило по 6 правоугаоних прозора.

Крила: Носећа конструкција крила је била од дрвета са две рамењаче. Нападне ивице крила су биле обложене дрвеном лепенком, изузев контролних површина и део крила од половине ка излазним ивицама које су биле обложене импрегнираним платном. Носећа конструкција покретних делова крила је била такође дрвена и била је причвршћена за другу рамењачу. Облик крила је био једнокраки трапез са заобљеним крајевима крила, а оса крила је била управна на труп једрилице. Крила су била са доње стране подупрта упорницом направљеном од легуре алуминијума. Управљачким површинама се управљало помоћу сајли које су биле провучене кроз дрвену конструкцију крила. На горњој површини крила су постојале аеродинамичке кочнице.

Репне површине: Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине као носећу конструкцију имају дрвену конструкцију а облогу од импрегнираног платна.

Стајни трап: Једрилица је испод кљуна и трупа имала једну еластичну санку која је клизила преко тла за време слетања. За кретање по земљи и узлетање користи колица са два точка, коју након узлетања пилот одбаци. Као трећу ослону тачку једрилица је имала испод репа елстичну дрљачу.

Једрилица се за авион обично качи са 40 метара дугачким ужетом или 1,5 метара дугим карданским вратилом. Карданско вратило се користило при ноћним летовима. Ову једрилицу су обично вукли авиони: Ју-52 (који би могао шлепа две потпуно оптерећене једрилице), Хе-111, Ју-87, Хе 126, Бф 110 или Бф 109. Била је наоружана митраљезом MG 34 или MG 15 калибра 7,92 mm за властиту одбрану.


Једрилица DFS 230 са падобраном

Варијанте

  • DFS 230 А-1 - Почетна производна верзија
  • DFS 230 А-2 - А-1 са дуплим командама
  • DFS 230 B-1 - додато кочење падобраном, наоружан (митраљез MG 34)
  • DFS 230 B-2 - B-1 са дуплим командама
  • DFS 230 C-1 - каснија производна верзија; B-1 са кочења ракетама смештених у кљуну једрилице
  • DFS 230 D-1 - C-1 са побољшаним ракетним кочењем, један прототип (DFS 230 В-6)
  • DFS 230 F-1 - Већа верзија са капацитетом за 15 војника, један прототип (DFS 230 В-7)

Транспортна једрилица DFS 230 цртеж

Техничке карактеристике

Опште

име                   =DFS 230

намена              =Транспортна ваздухопловна једрилица

посада              =1

капацитет          =9 војника или 1.240 kg терета

порекло             =Немачка - Трећи рајх

произвођач        =DFS

први лет            =1937.

почетак производње  = 1939.

уведен у употребу     = 1940.

повучен из употребе  = 1945.

статус                   =неактиван

први корисник       =Луфтвафе


Транспортна једрилица DFS 230 - кокпит

број примерака      = 1.603

Димензије

дужина                  = 11,30 m

размах крила         = 21,10 m

висина                   =  2,80 m

површина крила     = 38,10 m2

Маса

маса празан            = 770 kg

маса полетна          = 2.040 kg

Перформансе

брзина максимална   = 160 km/h

долет                        = km


Транспортна једрилица DFS 230 - унутрашњост

плафон лета             = m

брзина пењања         = m/min 

Наоружање

Једрилица је била наоружана:  1 х митраљез MG 34 или MG 15 калибра 7,92 mm.

Земље које су користиле Авион

Трећи рајх

Румунија

Италија

Југославија (после рата)

Оперативно коришћење


Транспортна једрилица DFS 230 - посада

Производња

Серијска производња једрилица DFS 230 је почела 1939. године у фабрици играчака Robert Hartwig из Зонеберга. До 30.06.1940. испоручено је 109 једрилица. Поред ове фабрике производњом једрилица DFS 230 у Немачкој су се бавиле следеће фабрике: Erla Maschinenwerk из Лајпцига, Gothaer Waggonfabrik (GWF) из Готе, Bücker из Рангсдорфа у окупираној Чешкој ове једрилице су се производиле у Böhmisch-Mährische Maschinenfabrik (BMM) из Прага и Мраз-у из Чоцена. Једрилице DFS 230 су се производиле од 1939. до 30. 11. 1944. године а укупно је произведено 1.603 комада. У наредној табели је дат приказ производње по произвођачима и типовима једрилица. 

Варијанта HartigErlaGWFBükerBMMMrazукупно
A 622 32         654
B 2 214 138 23 170 391   936
C 1           13 13
укупно: 836 170 23 170 391 13 1.603

 

 

 

 

 

 

Коришћење  у Другом светском рату


Једрилица DFS 230 на Grand Sasso

Једрилица DFS 230 је први пут употребљена у Другом светском рату 10. маја 1940. године приликом заузимања белгијског утврђења Ебен-Емаел. У зору је на утврђење слетело девет једрилица са немачким падобранцима и успели да изненаде браниоце утврђења, који су се предали дан касније.

Најмасовније коришћење ових једрилица се догодило годину дана касније приликом инвазије на грчко острво Крит. Приликом ове инвазије једрилице DFS 230 су претрпеле тако велике губитке да се операције ове величине до краја рата нису поновиле.

Једрилице DFS 230 су се током рата у Северној Африци и на Источном фронту користиле за снабдевање храном и муницијом јединица у окружењу. Спектакуларна акција у којој су коришћене DFS 230 се одиграла 12. септембра 1943. године, када је ослобађан диктатор Бенито Мусолини из хотела Кампо Императоре на Гран Сассо у Абрузо, где је учествовало 10 ових једрилица. У циљу скраћења раздаљине слетања, постојала је верзија DFS 230, C-1 која је за кочење користила ракете монтиране у кљуну једрилице.


Костур једрилица DFS 230 у Веркорс-у

У току 1943. године за време искрцавања савезника на Сицилију и Италију једрилице DFS 230 су масовно коришћене за снабдевање немачких трупа на бојишту.

Слично акцији спашавања Мусолинија изведен је напад на центар француског покрета отпора који се налазио на висоравани Веркорс у планинској области у близини Гренобла 21. јула 1944. године. У овој операцији СС-овци су убили 639 припадника француског покрета отпора 201 цивила а кад су освојили болницу у пећини у Светом Мартину убили су 19 рањеника, два лекара и једног свештаника а две сестре отерали у концентрациони логор. 

Последње употребе ових једрилица у Другом светском рату се одиграла у коначној битци за Будимпешту фебруара месеца 1945. и Вроцлава пролећа 1945. када се једрилицама DFS 230 вршило снабдевање трупа у окружењу.

Коришћење у Југославији


Jедрилица DFS 230 у Дрвару 25.05.1944.

Због све снажнијих дејстава савезничке авијације на простору југоситока Европе, немачко ваздухопловство је крајем 1943 и почетком 1944. године била принуђена да изврши прегруписавање својих ваздухопловних јединица. У склопу тог прегруписавања вршен је премештај и транспортних јединица Луфтвафе, тако је крајем 1943. године једрилице DFS 230 биле распоређене на аеродрому у Земуну и Самош у Банату а фебруара месеца 1944. године на аеродром Церкље и Крушевац. На аеродром Церкље је пребазирано четири ескадриле једрилица DFS 230 са авионима  Ju-87, Hs-126 и Avia који су служили за вучу једрилица. Од тада па надаље на простору Југославије је било лоцирано од 20 до 50 ових једрилица. Тај број се како се рат ближио крају смањивао јер су се повећавали губици а обнављање није било могуће јер је производња опадала.

Једрилице DFS 230 су коришћене на подручју Југославије углавном за транспорт, највећа борбена употреба ових летилица је била Десант на Дрвар (операција "Rosselsprung" - "Коњићев скок"). Овом операцијом немачка војска је хтела да ухвати маршала Тита, уништи врховни штаб партизанских одреда Југославије, и главнину партизанских одреда који су били лоцирани у Дрвару. Операција је планирана по узору на акцију ослобађања Мусолинија са Гран Саса.


Десант на Дрвар 25.05.1944.

Дрварска операција је после детаљних припрема почела 25. маја 1944. године на Титов рођендан а у њој је учествовало 19 ескадрила борбене авијације, 4 ескадриле транспортне авијације, 4 ескадриле за вучу једрилица, 5 ескадрила једрилица  DFS 230, укупно 32 ескадриле са око 295 авиона и 45 једрилица. Борбена дејства су почела у 6.35 сати и трајала до 7.00 ватреним дејством авијације у непосредној припреми десанта. Циљ је био да се браниоцима нанесу што већи губици и неутралишу ватрена дејства у време слетања једрилица и падобранаца, најосетљивијој фази ваздушног десанта.

У 7.00 сати су почели да искачу падобранци и престала су ватрена дејства по објектима у Дрвару али су почела бомбардовања штука, које су откачиле једрилице по непосредној околини Дрвара. За све то време ловачка авијација је штитила десант од евентуалне појаве савезничких ловаца. Око 7.10 је почело слетање једрилица које је трајало око 10 минута, на њих је отварана снажна ватра и том приликом је оборено 3 једрилице. Већина једрилица је слетела на предвиђена места сем једне која слетела далеко ван предвиђеног места и била уништена са комплетном посадом. До 9.00 сати Дрвар је потпуно освојен а напад усмерен ка пећини ван Дрвара у којој се налазио Врховни штаб.

Противнапад Треће личке бригаде, која је око 11 сати пре подне стигла из Трубара, присилио је Немце на дефанзиву и омогућио извлачење Тита, чланова штаба и чланова разних установа.


Оборена DFS 230 у Дрвару 25.05.1944.

Трећа личка бригада сабила је десантне снаге на мали простор на Шобића главици и принудила их на упорну одбрану.

У 11.30 је уследио снажан ваздушни напад немачког ваздухопловства, као припрема за спуштање другог таласа падобранског десанта. Поред ојачања десантних снага другим таласом падобранаца, авијација је дотурила муницију и храну са две једрилице и бацањем из неколико транспортних авиона у току поподнева и вечери. Пред зору 26. маја напад Треће личке бригаде је обустављен, а током дана у град је ушла немачка борбена група из Срба и спојила се са остацима 500. СС батаљона.

Наредни дани протекли су у неизвесним и изненадним сусретним борбама немачких нападних група са бригадама у пратњи Врховног штаба. Тито са члановима штаба евакуисан је авионом 3. јуна са Гламочког поља у Италију, а немачка операција окончана је неуспехом 6. јуна. 


Борбе у Дрвару 25.05.1944.

Немачки губици су били 789 убијених, 929 рањених и 57 несталих. Немци су губитке партизана проценили на 6.240 мртвих заједно са заробљенима, укључујући и много цивилних жртава.

Војнички гледано, Дрварска операција је била неуспех. Немачке снаге су заузеле слободну територију, али није испуњен постављени циљ — уништење централних штабова и установа НОП-а, које је требало да резултује значајним слабљењем НОВЈ. Десантне групе у Дрвару имале су скоро 80% жртава (мртвих, рањених и несталих), а остале борбене групе имале су такође знатне губитке.

Значајнији од тактичких били су стратешки резултати. Немачка армија није успела да се извуче из рата у Југославији — напротив, он се у наредном периоду интензивирао, и онемогућио немачке снаге са Југоистока (Групу армија Ф) да одиграју улогу у ратном расплету у Европи.

У завршним операцијама за ослобођење Југославије од Луфтвафе је заробљена једна једрилица DFS 230 која се користила у ЈРВ. Последњи пут ова једрилица је виђена у филму "Десант на Дрвар" Хадила Хаџића који је снимљен 1963. године.

Сачувани пимерци


Једрилица DFS 230 у Музеју Берлин-Гатов

Једна комплетирана једрилица DFS 230 се налази у Музеју ваздухопловства у Берлину (Luftwaffenmuseum Berlin-Gatow), друга се рестаурира од оригиналних делова у Белгији и налази се у тврђави Ебен-Емаел.

Од осталих једрилица су сачувани само метални костури и они се налазе један у Грчкој, три у Француској, један у Немачкој, један у Норвешкој, два у Босни и Херцеговини и један у Србији.

Види још

Литература

  1. Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. p. 179. ISBN 3-7637-5465-2.
  2. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  3. В. Микић; Немачка авијација у Југославији 1941—1945., ВИИВЈ, Таргет, Београд, 1998.
  4. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  5. М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.

Спољашње везе

  1. http://www.defensemedianetwork.com/stories/classics-dfs-230-assault-glider/
  2. http://www.airwar.ru/enc/glider/dfs230.html
  3. http://ww2db.com/aircraft_spec.php?aircraft_model_id=351
  4. http://www.fiddlersgreen.net/models/aircraft/DFS-230-glider.html
  5. http://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=1190
  6. https://www.rcgroups.com/forums/showthread.php?1136629-DFS-230-Attack-Glider
  7. http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/dfs230-gallery.html
  8. http://www.aviastar.org/air/germany/dfs-230.php
  9. http://www.luftarchiv.de/index.htm?/flugzeuge/dfs/dfs230.htm
  10. http://axis.classicwings.com/Luftwaffe/dfs/dfs.htm - (sačuvani primerci DFS 230)
  11. http://www.euro-t-guide.com/See_Coun/France/F_SE/F_See_Resistance_Vercors_1-1.htm
  12. https://www.mycity-military.com/Vojne-i-policijske-jedinice/Akcije-i-operacije-specijalnih-jedinica_2.html
  13. http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,15517.0.html
  14. http://docslide.net/documents/slavko-odic-desant-na-drvar.html