Боинг 707 / Boeing 707 је био први амерички млазни путнички авион. Боинг 707 се убраја у прву генерацију млазних путничких авиона, поред де Хевилендове Комете, Каравеле СЕ-210, Тупољева 104, Дагласа DC-8 и Конвејера 880. Био је намењен интерконтиненталним летовима. Иако није био први млазњак који је ушао у саобраћај Боинг 707 је био први који је постаo комерцијално успешан и са становишта произвођача и са становишта корисника (авио компанија). У Југославији је коришћено 9 ових авиона у ЈАТ-у 8 у периоду од 1970. до 1988. године и један у РВ и ПВО од 1991. до 1997. године.
Пројектовање и развој
Мада је Боинг имао искуства у примени млазних мотора код великих авиона бомбардера B-47 (1947.) и B-52 (1952.) у примени млазне технологије у градњи путничких авиона заостајао је за другим произвођачима. Пре Боинговог малзног путничког авиона небом су летели: де Хевилендов Комет, Авро Канада C-102, Каравелa СЕ-210, Тупољев 104, Даглас DC-8 и Конвејер 880 млазни путнички авиони. То је било због недостатка искуства, кратког века трајања млазних мотора, висок ниво одржавања и прекомерне потрошње горива. Други проблем је био дужина полетно слетних стаза потребних за такав авион. Стога се Боинг непосредно после рата фокусирао у области путничког ваздухопловства на развој постојећих авиона, и развоју путничког авиона дугог домета Боинг 377 Стратокрузера.
У исто време 1949. године у Боингу се разматрају два приступа развоју путничког млазног авиона, један је адаптација бомбардера Боинг B-47 у путничку верзију са продуженим трупом за максимално 27 путника, а друга је развој на бази Стратокрузера путничког авиона на млазни погон Боинг 367-40, који би се могао радити као танкер, транспортни и путнички авион. Убрзо се одустало од конверзије бомбардера у путнички авион као неперспективан пројект а пројектне активности су усмерене на пројект Боинг 367-40.
Концепт Боинг 367-40 коначно претвара у остварени пројект Боинг 367-80, који је имао мало тога заједничког са оригиналним 367. Попречни пресек трупа је и даље био у виду броја 8, али се то споља није видело јер је скривено спољашњим аеродинамичним плаштом. Стрела крила је имала угао 35°, што је постао стандард код комерцијалних авиона. Трошкови развоја су износили 16 милиона долара што је било 50% од укупне продаје Боинга USAF-u (Ратно ваздухопловство САД) у 1954. години. Боинг је са авионом 367-80 (или Dash-80) учествовао у надметању за нови танкер који је расписао USAF. Испитивање авиона је почело 14. маја 1954. године, а први лет је обављен 15. јула 1954. године. Упркос војној намени, прототип авиона је цивилно регистрован као N70700.
Дана 5. октобра 1954. године, USAF је поручио 29 авиона Боинг 367-80 опремљених као танкери под ознаком KC-135. Боингу је USAF одобрио 13. јула 1955. године, да понуди тржишту овај авион као цивилни и тако је настао Боинг B-707.
Сада је настао мукотрпан посао прилагођавања авиона тржишту. Прво, је на захтев авио компанија а и на основу тога што је главни конкурент Даглас DC-8 имао 6 седишта у реду извршено повећање пречника трупа на 3,76 метара. У то време је откривен феномен "Концентрације напона" који је довео до неколико падова првог путничког авиона Комет. Због тога се Боинг фокусирао на тестирање посебно на структурна оптерећења компоненти ваздухоплова. У циљу смањења дужине полетања уграђени су снажнији мотори и захваљујући променама у конструкцији крила постигнута је боља пловидбеност авиона а такође је знатно побољшана његова способност да споро лети. Све ово је било јако скупо и дуго трајало али се на дужи рок исплатило. Труп авиона Боинг B-707 је надживео сам авион, данас се он користи на авиона B-737 што значи да се непрекидно производи и користи већ 60 година. B-707 је победиo свог главног конкурента Даглас DC-8 и постао лидер у својој класи авиона. Искуства стечена у пројектовању и тестирању овог авиона су била драгоцена и исплатила су се при пројектовању осталих авиона породице Боинг.
Први лет B-707 је обављен 20. децембра 1957. године. а 18. септембра 1958. године су америчке ваздухопловне власти одобриле коришћење овог авиона.
Пошто стабилност лета у почетку није била задовољавајућа, у октобру 1958. године, сви нови и скоро сви већ испоручени авиони B-707-100, -200 су опремљени продуженим вертикалним стабилизаторима и додана вертикална плоча испод крме.
Технички опис
Труп авиона Боинг 707 је направљен потпуно од метала, полу-монокок конструкције према принципима сигурносне градње. Попречни пресек трупа је овалног облика. Оквири који се користе за труп имају различите радијусе: Горњи оквири су већи од доњих, тако да је труп, гледајући попречни пресек, издужен. Конструкција трупа онемогућава ширење пукотина које би се формирале у спољашњој оплати и на тај начин спречи потпуни распад структуре авиона.
Путничка кабина је дугачка 33,99 метара и има места за смештај највише 215 путника. У једном реду има шест седишта са централним пролазом. У стандардној понуди у кабини се налазе четири чајне кухиње и пет тоалета. На левој страни се налазе двоја врата за улаз и излаз путника димензија 183 × 86 cm. На десној страни су двojа врата нешто мањих димензија, а за случај опасности постоје у области крила по двоја врата са сваке стране за хитни излаз. На три мотора се налазе турбопуњачи који одржавају притисак и климу у кабини. Простор за путнике, као и за терета су под притиском. Кабински прозори су правоугаоног облика и има их 90. Осим тога, постоје мали округли прозори на вратима и шест ветробрана у кокпиту авиона.
Испод путничке кабине се налазе два складишна простора за терет напред и иза крила. Предњи простор је 23.65 m³ са димензијама отвора за пуњење 127 × 122 cm, задњи простор је запремине 24,50 м³ са два отвора за пуњење димензија 124 × 122 cm и 89 × 76 cm.
У време појаве Боинга 707 посада се састојала од четири члана: капетан, копилот, инжењер лета и навигатор. Од друге половине 1960 навигатор је постао сувишан јер су га заменили електронски навигациони системи. Друге основне компоненте авионике су комуникациони системи, аутопилот са везивањем за Инструмент Ландинг Систем, радар и радарски висинометром. Ова основна опрема могла се проширити у складу са захтевима купаца.
Авион Боинг 707 има стреласта крила са углом стреле која износи око 35° потпуно су метална израђена према сигурносним принципима. Диедар крила је 7°, а угао подешавање 2°. На предњој страни крила налазе се Круегер предкрилца која када се извуку у положај од око 9,5° за око две трећине прошири водеће ивице крила. Поред тога, на предњој страни сваког крила налазе се два пилона мотора, у којој постоје и компресори за климатизацију и притисак у кабини. На задњој страни крила постављена су закрилца и елерони. Крила су кутијастог типа па су у те празнине (кутије) смештена три резервоара за гориво. У зависности од верзије Боеинг 707-300, запремина ових резервоара варира 88.947-94.083 литара. Сви резервоари су повезане линијама горива. У хитним случајевима је могуће да се изврши максимално претакање 2.000 литара горива по минуту.
У авион Боинг 707 су уграђивани различити мотори у зависности од типа авиона. Мотори су били углавном производње Прат&Витни, Ролс Ројс и ЦФМ Интернационал. Потисци уграђиваних мотора су се кретали у границама од 55 до 80 kN сваки.
Реп авиона је класичан, састоји се од једног великог вертикалног стабилизатора (око 10 m2) у кога је на врху уграђена антена и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима.
Стајни тап авиона Боеинг 707 је система трицикл, састоји се од носне ноге стајног трапа са два точка и две главне ноге стајног трапа, која свака има по четири точка. Главни точак је опремљен кочионим системом Годјеар са Хидро Аир системом против-клизања. У лету носна нога се увлачи у труп авиона а главне ноге у крила.
Варијанте
Авион Боинг 707 је био добар авион дуговечан и дуго се производио. У току свог века непрестално је усавршаван и ишао у сусрет захтевима купаца тако да је направљено доста типова и подтипова овог авиона. Иако је превасходно пројектован као путнички авион нашао је примену и у војсци тако да се овде побројавају основни типови ових авиона разврстани на цивилне и војне варијанте.
Цивилне варијанте
- 707-100 - Први серијки произведен Боинг 707. Пројектован за средње релације на националним линијама унутар САД-а. Капацитет му је максимално 179 путника а погонила су га 4 х P&W JT3C-6 мотора.
- 707-138 - Варијанта Боинг 707-100 са краћим трупом за три метра и повећаним долетом за 15%, посебно направљен за аустралијски Кантас.
- 707-100B - Авион са побољшаним мотором P&W JT3D-1 турбофан снажнији, тиши, са мањом потрошњом горива. Сваки мотор производи потисак од 75,6 kN.
- 707-200 - Авион специјално направљен за екстремне услове рада тј. за аеродроме са изузетно топлом климом и на великим надморским висинама. користио је моторе P&W JT4A сваки са 70,2 kN потиска.
- 707-300 - Авион пројектован за велике раздаљине, због чега је добио надимак Интерконтинентал. Труп му је био продужен за 2,5 метара и имао је места за 189 путника. Имао је моторе P&W JT4A-3 са потиском 70,8 kN, а долет му је повећан за око 3.000 km.
- 707-300B - Побољшана структура авиона, уграђен мотор P&W JT3D-3 турбофан са потиском од 80 kN.
- 707-300C - Комбиновани путничко-теретни авион, имао је појачане моторе P&W JT3D-7 сваки са 84,4 kN потиска и повећана врата за унос терета у авион.
- 707-400 - То је варијанта Боинга 707-300 са британским моторима Rolls-Royse Conway Mk 508 турбофан и потиском од 77,8 kN сваки. Рађен је по поруџбини BOAC-a.
- 707-020 (720) - Авион развијен за кратке и средње линије, редизајнирано крило које је омогућило скраћење полетно слетног пута.
- 707-020B (720B) - Побољшан модел 720 уградњом P&W JT3D-1 турбофан мотора са потиском 75,6 kN сваки.
Војне варијанте
- C-135 - је транспортни авион из кога су кроз конверзије настали многи типови авиона већ према захтеву корисника.
- C-137 - су авиони који су се користили за превоз ВИП особа међу којима и председници држава (USAF 1).
- С-18A - су адаптиране путничке верзије Боинга 707 за потребе обуке посаде.
- ЕC-18B/C/D - Боинг ЕC-18B је такозвани Advanced Range Instrumentation Aircraft (ARIA) користи се за посматрање летилица и ракета. Боинг ЕC-18C је ранa ознака Боингa Е-8. ЕC-18D је посебан авион за тестирање крстарећих пројектила.
- TC-18E, TC-18F- су авиони који служе за обуку особља AWACS-a.
- EC-137D - је назив за прототипове AWACS-a.
- E-3 Sentry - су авиони AWACS програма.
- Е-6 Mercury - је командни и комуникациони центар морнарице САД-а.
- Е-8 Joint STARS - авион који се користи за извиђање космоса.
Техничке карактеристике
Опште
име =Боинг 707/Boeing 707
намена =путнички / транспортни / извиђач
посада =3
број путника =189
порекло =САД
произвођач =Boeing Commercial Airplanes
први лет =15.07.1954.
почетак производње =1958 до 1978
уведен у употребу =октобар 1958.
повучен из употребе =
статус =активан
први корисник =TWA, PanAm, Continental Airlines
број примерака =1010
Димензије
дужина =46,61 m
размах крила =43,40 m
висина =12,81 m
површина крила =283,00 m2
Маса
маса празан =67.495 kg
маса полетна =151.381 kg
Погон
ТММ =4 x Pratt & Whiny JT3D-3B
ТММ потисак =4 х 80,1 kN
Перформансе
брзина максимална =1009 km/h
путна брзина =973 km/h
долет =9.260 km
плафон лета =12.802 m
брзина пењања = m/min
Наоружање
Авион није био наоружан.
Земље које су користиле Авион Боинг 707
Оперативно коришћење
Након што је први Боинг 707 (Reg.N709PA) испоручен, 15. августа 1958. године Пан Ам је почео са пробама за лет преко Атлантика, иако прва верзија Боеинг 707 није пројектована за такве удаљености. Први заказан лет је обављен 26. октобра 1958. од Њујорка са слетањем у Њуфаундленду до Париза.
За аустралијски Квантас је развијена дуголинијска верзија Боеинг 707-138, која је усвојена 24. јула 1959. године. Даља побољшања у перформансама постизана су коришћењем ефикаснијих мотора. Генерално, долет је повећан са иницијалних 5.000 километара на скоро 8.500 километара.
Производња путничког авиона Боинг 707 је трајала до 1978. а укупно је произведено 917 авиона. Војне варијанте Боинг 707 производили су се до 1991. године. Процењује се да је укупно произведено 1010 ових авиона.
Путничке верзије авиона Боинг 707 је престао да се користи 2013. године што значи да је прегурао радни век од преко 55 година. Војне верзије овог авиона се још користе.
Боинг 707 (VC-137C) као председнички авион су користили председници САД-а од Кенедија до Клинтона. Поред америчких, овај авион су као председничке авионе користили и други државници.
Авион Боинг 707 у Југославији
У Југославији се Боинг 707 почео користити релативно касно у односу на његову увођење у оперативну употребу у ваздушном саобраћају у свету (1958. год.). Наиме ЈАТ (Југословенски Аеротранспорт) је свој први боинг 707 серије 320 са појачаним моторима набавио тек почетком 1970. Тада је почео са организовањем интензивног интерконтиненталног чартер саобраћаја као припреме за отварање редовних интерконтиненталних линија. У периоду пре тога ЈАТ је обављао спорадично интерконтинентални чартер саобраћај користећи авионе из своје флоте (Даглас DC-6 и Иљушин Ил-18) и изнамљујући авионе других компанија. Тако су 1969. године организовани чартер летови за Канаду изнајмљеним авионима Конвер Коронада 880.
За увођење редовнијег чартер или линијског превоза ЈАТ је морао да купи или на дуже време изнајми адекватан авион а то је у то време био B-707. Да би се организационо припремио за ове послове ЈАТ 1969. године формира чартер компанију (ООУР) "Ер Југославију" (Air Yugoslavia). Прва два боинга B-707 (YU-AGE и YU-AGG), ЈАТ је изнајмио од компаније PIA (Pakistan International Airlines) 18.05.1970. године, а већ 10.06.1970. отворио линију за Аустралију а 19.06.1970. линију за Канаду. У току исте године организовано је и неколико летова за САД. Следећа два авиона истог типа ЈАТ купује од компаније NWA (Northwest Airlines), које укључује у саобраћај априла месеца 1974. године, а од пакистанаца откупљује изнајмљене авионе 1975. године. Овим авионима је ЈАТ одржавао бројне чартер и редовне интерконтиненталне линије све до доласка нових DC-10 (1978.).
Авиони DC-10 су постепено потискивали боинге B-707 са интерконтиненталних линија па су они коришћени на евромедитеранским линијама. Последњих неколико година пре искључења, ове авионе је ЈАТ користио као карго за превоз терета. У периоду од 1970. па до новембра 1986. када је донета одлука да се из економских разлога из флоте ЈАТ-а искључе авиони B-707, кроз флоту ЈАТ-а је прошло 8 авиона овог типа.
Један авион Боинг Б-707 се налазио у поседу РВ и ПВО Југословенске народне армије у периоду од 1991. до 1997. године. Авион је био власништво угандске компаније Uganda Airlines и ухваћен је у шверцу оружја за хрватске сепаратисте. Како се то одиграло: Антон Кикаш, хрватски емигрант из Торонта је у пролеће 1991. покренуо акцију скупљања добротворних прилога за одбрану Хрватске, са намером да за те паре купи оружје. Новац је пребацио у Јужну Африку и тамо купио 600 пушака Р-4 (јужноафричка верзија израелске пушке Галил), милион и по комада муниције 5,56 X 45 mm НАТО и 1500 тромблонских граната. Августа месеца 1991. године изнајмио авион Боинг 707 (карго верзија) угандских ознака и посаде, и заједно је са товаром и документацијом (декларација тракторски делови) летео за Хрватску како би то оружје предао хрватским сепаратистима кршећи ембарго УН-а. План лета тог авиона предвиђао је слетање на љубљански аеродром Брник из смера Аустрије, избегавајући југословенски ваздушни простор. Међутим, уместо да настави преко северне Италије у Аустрију, авион је скренут преко Јадрана ка аеродрому у Загребу, под изговором да је у Љубљани лоше време. Над Јадраном су га сачекали југословенски ловци и допратили до Загреба, где су на аеродрому Плесо чекали припадници 63. падобранске бригаде ЈНА. Антон Кикаш је ухапшен, а авион и товар заплењени.
Заплењени авион Б-707 је додељен ЈНА на коришћење и добио је војну ознаку 73 601 (популарно су га звали "Кикаш" према власнику заплењеног оружја), а одиграо је значајну улогу у југословенским збивањима од 1991. до 97. године. Учествовао је у транспорту опреме и јединица ЈНА са блокираних аеродрома у Хрватској и БиХ, а најзначајнија улогу је одиграо у ваздушном мосту између Сарајева и Београда када је око 40.000 цивила углавном Срба и Јевреја транпортовано из Сарајева уочи избијања сукоба у грађанском рату у Босни и Херцеговини. Авионом је управљала посада ЈАТ-а под командом капетана Стеве Попов која је мобилисана као резервни састав ЈНА.
Види још
- Боинг 727
- Боинг 737
- Даглас DC-6
- Иљушин Ил-18
- Макдонел Даглас DC-10
- Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ
Литература
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
- Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
- Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
- Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
- D.Simons, T.Withigton, Die Geschichte Der Fliegerei-vom ersten Doppeldecker bis zum modernen Airbus, Parragon Books Ltd, ISBN 978-1-4054-8950-8
- Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
Спољашње везе
- http://www.boeing.com/history/products/707.page
- http://www.airwar.ru/enc/aliner/b707.html
- http://www.bbc.com/culture/story/20141020-the-plane-that-changed-air-travel
- http://www.airliners.net/aircraft-data/boeing-707/87
- http://www.aviation-history.com/boeing/707.html
- http://www.aviation-friends-cologne.de/tag/boeing-707.html
- https://www.wired.com/2010/07/0715boeing-707-test-flight/
- http://www.airlinercafe.com/page.php?id=72
- http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_707_en.php
- http://www.rbogash.com/Boeing/707-is-60.html
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15115.0
- http://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Jugoslovenski-Aerotransport-JAT.html
- http://rzjets.net/operators/?show=689
- https://www.airserbia.com/sr-RS/korporativni/nasa-prica
- http://www.cavok.com.br/blog/especial-um-707-guerrilheiro-ex-varig/
- http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13688121.html
- http://www.srbijadanas.com/clanak/sahranjen-steva-popov-pilot-koji-je-spasao-preko-40000-ljudi-06-06-2015