Златко Рендулић (Јастребарско, 29.09.1920. — Београд 24. април 2021.) је пилот, инжењер, доктор техничких наука, пензионисани генерал пуковник ЈНА, професор у Центру за стратешке студије Генерал штаба ЈНА. Живи и ради у Београду, иако у десетој деценији свог живота бави се писањем из области ваздухопловства и космонаутике.
Биографија
Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. године уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943 кад одлази у партизане. По доласку у партизане полсат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилоота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Ил 2. По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „галеб” у Ваздухопловнотехничком институту, затим начелника аеродинамике и коначно Директор Института. Био је одговоран за пројекте авиона Г-2 галеб, Ј-21 јастреб и Ј-20 крагуј. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловно техничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА. Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генерал штаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. године. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде.
Реализовани пројекти
 |
 |
 |
| G-2 галеб | J-21 јастреб | J-20 крагуј |
За време рада у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову изведени су авиони: G-2 галеб, J-21 јастреб и J-20 крагуј, сматра се да је З. Рендулић најзаслужнији за успешан развој и квалитет ових авиона. На међународним ваздухопловним изложбама, ови авиони су добили високе оцене, што је касније потврђено кроз њихову експолоатацију као и у релативно значајном извозом.
Признања
- члан Међународне астронаутичке академије
- бројна одликовања
Галерија
 |
 |
 |
 |
| 1940. год. на аеродрому Боронгај | 1944. г. у пилотској школи РАФ-а | 1950. год. пилот и инжењер ВОЦ-а | З.Рендулић III доба |
Наставна делатност
Предавач Аеродинамике на југословенским војним школама и дугогодишњи предавач у Центру за стратегијске студије Генерал штаба ЈНА. Сматра се највећим доприносом Зларка Рендулића што је „победио“ конзервативну струју у ЈНА која је заступала тезу „...потребан је послушан а не паметан официр....“ Г. З. Рендулић је заслужан што је са професорима Машинског и Електротехничког факултета у Београду формирао Вишу војно ваздухопловну техничку академију у Жаркову 1966. године[1] у којој су школовани високо образовани стручњаци за потребе ратног ваздухопловства. Из овог кадра, поред техничких официра инжењера који су радили у оперативним јединицама РВ и ремонтним заводима, регрутовани су научно стручни кадрови који су се у Ваздухопловно техничком институту касније бавили пројектовањем и модернизацијом наших ваздухоплова.
Библиографија
1. Златко Рендулић, Теорија летења, Команда РБ и ПВО, Земун, 1945.,
2. Златко Рендулић, Суперсонични аеротунел прекидног деловања, Машински факултет, Београд 1957.,
3. Златко Рендулић, Проблеми летења са великим брзинама, Библиотека Ваздухопловни гласник, Земун, 1958.,
4. Златко Рендулић, Ракетна техника и ваздухопловство, Мала ваздухопловна библиотека бр.1, Земун, 1961.,
5. Златко Рендулић, Испитивање авиона у лету, ВТИ, Београд, 1961.,
6. Златко Рендулић, Механика лета, Команда РВ и ПВО, Земун, 1962.,
7. Златко Рендулић, Прилог оптимализацији програма лета авиона и пројектила у атмосфери: докторска дисертација, Машински факултет Београд, 1964, стр. 104
8. Златко Рендулић, Ваздухопловна техника данас и њене персперктиве, Ваздухопловни гласник, Београд 1969, стр.208
9. Златко Рендулић, Ваздухопловне доктрине: гледишта и техника, Војноиздавачки завод, Београд 1974, стр.482
10. Златко Рендулић, Научно-технички прогрес и наоружање, Војноиздавачки завод, Београд 1980, стр. 334 Златко Рендулић, Аеродинамика, ССНО Београд, 1984, стр. 536
11. Златко Рендулић, Механика лета, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1987, стр. 647
12. Златко Рендулић, Свемирска оружја и рат звезда, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1988, стр. 183
13. Златко Рендулић, Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, "Лола" институт, Београд, 1996, стр.149
14. Владимир Милошевић, Златко Рендулић, Битка за Британију, Удружење за неговање ваздухопловних традиција, Београд 1997, стр.63
15. Златко Рендулић, Преобразба САД-а у империјалну силу, Јесенски и Турк, Загреб, 2003, стр. 148, ISBN 978-95-32221-24-4
16. Златко Рендулић, Генерал авнојске Југославије: сјећања, Голден маркетинг, Техничка књига, Загреб, 2004, стр. 398, ISBN 978-95-32122-21-3
17. Златко Рендулић, Зоран Рендулић, Правци развоја борбених авиона, Јет Манга, Загреб, 2006, стр. 294, ISBN 978-95-39983-84-8
18. Златко Рендулић, Енигма живота у космосу, Теовид, Београд, 2010., стр. 226, ISBN 978-86-83395-28-6
19. Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., стр.262, ISBN 978-86-83395-36-1
Види још
Референце
[1] Весовић, М; Д.Поповић (1973.). Машински факултет у Београду о развитку наставе и науке - у раздобљу 1945-1973., YU-Београд: Машински факултет,
Литература
- Војна енциклопедија (књига осма). Београд, 1974. година
- Мира Шведић, Јастребов лет, Одбрана бр.73, 15.01.2013, Београд, стр.6-15
- Branislav Nikolić, Na sopstvenim krilima, Štamparija Topalović, Valjevo,2009., ISBN 978-86-912401-0-3
- Бранислав Јовановић, 1. децембар 1918. - Сећања, ауторско издање, Лума Принт Земун, ISBN 978-86-908577-2
- Нинчић, Георгије (2011.), Мој живот - Аутобиографија, В. Нинчић, New Image, d.o.o., Земун, ISBN 978-86-914461-0-9