Драгољуб Бешлин (Ново Милошево 1910. - Земун 1996.) је био познати српски и југославенски конструктор авиона. Рођен је у мјесту Ново Милошево, код Кикинде, 20. марта 1910. године (у литератури се спомиње и као Драгутин Бешлин). Пријатељи и колеге су га звали „Лала“, одакле потичу и узроци за замјене његовог правог имена.
Биографија
Основну школу учио је у родном месту, а нижу гимназију у Кикинди. Од 1926. до 1930. похађао је Средњу техничку школу у Београду и постао дипломирани техничар машинске струке. Још у школи се заинтересовао за ваздухопловство, па је 1931, током одслужења војног рока завршио Пилотску школу Поморског ваздухопловства (ПВ) у Дивуљама, где је положио и испит за резервног официра.
Од 1932. радио је као техничар у Фабрици авиона Краљево (ФАК, позната и као Заводи „Бреге“ у Краљеву), а током 1934. био je на пракси у Аеропланској радионици у Мостару, после чега је полагао испит за активног нижег војно-техничког чиновника (нвтч) IV класе, што је било у рангу официра. До 1937. наставио је рад у Ваздухопловно-техничком заводу (ВТЗ) у Краљеву, када је премештен у Команду ваздухопловства (КВ) у Земуну и додељен војној контроли у фабрици „Змај“. Ради упознавања са израдом тада модерних ловаца Хокер Харикен(HawkerHurricaneMk.I), за које је држава откупила лиценцу и поверила производњу фабрикама „Змај“ и „Рогожарски“,Бешлин је током 1939. три месеца боравио у Енглеској (фабрика „Хокер“ у Кингстону). За комесара фабрике авиона „Албатрос“ у Сремској Митровици одређен је 22. јула 1940. године. За време окупације склонио се у родно Милешево и Бечеј, где је радио у водној задрузи.
Још током боравка у Краљеву, Бешлин је уз помоћ литературе и свесрдну подршку инжењера Зрнића и Бракуса, успешно савладао основна знања из аеродинамике и конструкције летелица, која је касније стално усавршавао. У то време заинтересовао се и за решавање проблема преоптерећења пилота при вађењу из стрмог понирања, па је дошаона идеју о конструисању авиона са пилотом у лежећем положају. Идеју је претворио у пројекат авиона Б-1 (Бешлин 1) који није остварен. Истовремено, ван радног времена je са групом својих колега техничара, пројектовао лаки туристички авион са два мотора и три седишта Б-3, као и школски двосед Б-4 који су рађени у Краљеву и Крагујевцу, али до рата нису били потпуно довршени због недостатка мотора.
Пре Другог свјетског рата је такође радио на пројекту авиона Б-5 код којег је пилот био у лежећем положају, да лакше издржи оптерећења при извлачењу из обрушавања. Прототип тог оригиналног авиона који је израђен у „Икарусу“, полетео је 10. септембра 1940 и успешно је испитан у лету. Достигнуто је безбедно оптерећење пилота при вађењу из стрмог понирања 7,9 g, што је потврђивало исправност основне идеје конструктора. То је истовремено био и први остварени и испитани модерни авион у свету са пилотом у лежећем ставу. Крајем 1940, у пројектовању је био и ловац-бомбардер Б-6 са пилотом у лежећем ставу и са два мотора Аргус(ArgusAs-410A)од по 450 КС.
Послије рата ради на усавршеној верзији под ознаком Пионир 232 - испитиван је 1948. године. Током блокаде Југославије од стране СССР, ради на експерименталним авионима малих димензија.
То су били:
- двомоторни авион 451 са пилотом у лежећем ставу и наоружањем,
- двомоторни млазни авион 451М,
- двомоторни млазни авион 452 са стреластим крило,
- млазни двомоторни авион 51М Зоља и
- борбени трансонични авион Б-12.
Пројектујући млазне авионе такозваних „редукованих димензија“, конструкторска група Бешлина прокрчила је путеве у овој новој области ваздухопловне технике и увела Југославију међу првих десет земаља које су успешно пројектовале свој млазни авион.
Уз то је конструисао и једрилицу без репа са стреластим крилом 453.
По одласку у пензију је наставио пројектански рад на грађевинским машинама. Пројектовао је ровокопач, који је показао одличне карактеристике у пракси.
Умро је 20.02.1996. године у Земуну.
Задужио је ваздухопловну историју и традицију Србије, по томе што је са својим радом премостио послератно време, што је очувало традицију, ентузијазам, окупљање кадрова и интерес младих генерација за ваздухопловство. Стално је истраживао ново и тражио могућа решења у веома тешким политичким и еконоским условима, у којима се налазила земља.
Посебно је значајан његов рад, што је пројектовао први југословенски и српски авион са лежећим положајем пилота, први авион са млазним мотором и први са стреластим крилом и стајним органим типа трицикл.
Галерија
{gallery}galerije/galerija_beslin{/gallery}
{gallery}galerije/galerija_beslin_avioni{/gallery}
нп. Фотографије је Сава добио на слободну употребу од Музеја ваздухопловства 2009. године
Видео снимак
Литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, страна 591 и 592.
- Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012.). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Димитријевић, Бојан; (2012.), Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992.Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010.). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Janić Čedomir, (1989.), Savremeni Ikari - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva Poglavlje Od Aera do Super Galeba st.126-135, Beograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-8-0
- Zlatko Rendulić, Avioni domaće konstrukcije poslije Drugog svjetkog rata, Lola-Institut, Beograd 1996.
- Лазар Мачкић, Сећање на Драгољуба Бешлина, Прилози за монографију Новог Милошева, Ново Милошево 2003, с. 59-78
- Đokić mr Nebojša i Miladinović Predrag, Eksperimentalni avioni 232 Pionir i 451, Aero br. 57, april 2004, с. 34-35;
- http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=30
- http://www.paluba.info/smf/avioni-i-helikopteri/soko-g-2-galeb-(n-60)-12020/