- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 77
Милета С. Протић (Товаришево, Бачка Паланка 21. јуни 1913. — Жепче, 19. децембар 1944.) био је поморски официр Ратне морнарице Краљевине Југословије, завршио је пилотску школу и био пилот хидроавиона. Био је у групи југословенских официра који су се након капитулације војске Краљевине Југославије прикључили савезницима у борби против заједничког непријатеља. Летео је за РАФ све док није формирана Прве ваздухопловне ескадриле НОВЈ. Прикључује се овој јединици и после завршене обуке у Либији постаје командир ове јединице. Погинуо је на ратном задатку у Жепчи Босна као војни пилот, мајор НОВЈ, командир Прве ваздухопловне ескадриле НОВЈ.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 72
Иван Шоштарић (Јарослав, Пољска 31. децембар 1911. — Београд 8. септембар 1989.) је био машински и ваздухопловни инжењер, пилот, конструктор авиона и једрилица, технички директор „Утве“, шеф техничке службе Ваздухопловног Савеза Југославије. Завршио је Немачку Вишу техничку школу у Прагу на којој је дипломирао 1934. а затим је продужио специјализацију на ваздухопловном одсеку Чешке Више техничке школе, такође у Прагу, која је трајала још три семестра. После повратка у земљу инж. Иван Шоштарић је радио у Војном ваздухопловству у фабрикама авиона Змај, Утва и Икарусу, Ваздухопловном Савезу Југославије и ВТЦ у Вршцу. Целог свог радног века бавио се конструкцијом авиона и једрилица.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 72
Борис Ј. Цијан (Горица 11. фебруара 1909. — Београд 14. августа 1993.) је био моделар, једриличар, пилот-ловац, машински инжењер, конструктор једрилица и авиона, редовни професор на факултету. Завршио је Машински факултет у Прагу (јуна 1934.), После повратка у земљу завршава Школу ваздухопловних резервних официра (ШВРО) у Новом Саду, а октобра 1935 је постао референт за ваздухопловно једриличарство у Цивилном одељењу Команде ваздухопловства. Октобра 1938. завршио је Ловачку пилотску школу (ПШ) на аеродрому у Земуну, па је као већ оформљени летач и инжењер постао пробни пилот ВОГ у којој је био задужен за пријем ловаца. Рат проводи у заробљеништву из кога бежи и прикључује се НОП-у. После рата се демобилише и ради као конструктор летилица.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 69
Ђорђе Т. Петковић - Брале (Будимпешта, Мађарска 21. септембар 1907. — Београд 1. децембар 1981.) је био машински инжењер и конструктор авиона. Завршио је Машински факултет у Београду (јуна 1932.), а аеронаутику је специјализирао на Сорбони и l'Institut Aérotechnique de Saint-Cyr-l'École у Паризу (1935. године). После повратка у земљу инж. Ђорђе Т. Петковић - Брале је радио у фабрикама авиона Икарус и Рогожарски. После рата је био шеф Конструкционог бироа у Икарусу и Утви а био је и начелник одсека у ВТИ-у. Целог свог радног века бавио се конструкцијом авиона.
- Детаљи
- Аутор: Душан
- Категорија: Биографије
- Погодака: 79
Душан Д. Лучић (Трнава код Опленца 9. марта 1901. — Београд 6. септембар 1972.) је био машински и ваздухопловни инжењер, војни пилот, начелник Tехничког одељења КВВ (Команде Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије), универзитетски наставник, преводилац, полиглота и издавач. Завршио је Машински факултет у Гану Белгија 1925. и Вишу школу за аеронаутику и машинске конструкције ESACM у Паризу (1927. године). После повратка у земљу инж. Душан Д. Лучић се запослио у Команди Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (КВВ), помоћник начелника Техничког одељења Команде војног ваздухопловства (КВВ) постао је 1935, а после погибије пук. Станојевића у августу 1939, дошао је на чело Техничке службе КВВ. У том периоду објавио је и већи број стручних књига и радова у Ваздухопловном Гласнику и другим техничким часописима. Рат проводи у заробљеништву а после рата се поново укључује у рад ваздухопловства и ваздухопловне индустрије.