Фоке-вулф Fw 190


авион Фоке-вулф Fw 190A

Фоке-вулф Fw 190 / Focke-Wulf Fw 190  је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке Луфтвафе и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током Другог светског рата. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од 1941. до 1945. године, све до капитулације Нацистичке Немачке. У Француској је настављена његова производња и после Другог светског рата, произведено је 64 ових авиона који су носили ознаку NC 900, и коришћен и су у послератном француском ратном ваздухопловству.

Пројектовање и развој


авион Фоке-вулф Fw 190A у лету

У јесен 1937. Министарство ваздухопловства Трећег Рајха (RLM) је затражило од неколико немачких пројектаната идејне пројекте за нови ловац који би се производио и користио паралелно са Месершмитом Bf 109, основним немачким ловцeм. Упркос чињеници да је Bf 109 високо ефикасан авион, RLM му је хтео створити конкурента, не би ли потстакао бржи развој домаћих ловаца, имајући у виду како се брзо развоју непријатељски ловци. 

Пројектант др. инж. Курт Танк из Фоке Вулфа је одговорио великим бројем планова; већина концепата је замишљен са линијским, течношћу хлађеним моторем што је била преовлађујућа концепција у европској авиоградњи ловачких авиона. Међутим, пажњу Министарства је привукао пројект са радијалним ваздухом хлађеним, 14-цилиндарским BMW 139 (дупла звезда) мотором, снаге 1.550 KS. У то време, се у Европи сматрало да звездасти (радијални) мотор због великог пречника мотора ствара превелики отпор ваздуха и да су линијски мотори због тога повољнији за авионе великих брзина. К.Танк је пратио развој радијалних мотора и видео успех радиалог мотора Pratt & Whitney Wasp, кога са успехом користи америчка морнарица за своје ловце. Још већи успех је постигао јапански ловац Mitsubishi А6М1 и А6М2 (Mitsubishi "Zero"), који је сматран једним од најуспешнијих ловаца Другог светског рата. Смањењем пречника капотаже мотора на најмању могућу меру, њеном обликовању да ствара најмањи могући аеродинамички отпор и димензионисањем улазног отвора тако да буде само онолико колико је потребно да пропусти довољну количину ваздуха за оптимално хлађење мотора а да притом аеродинамички отпор буде што мањи. Дистрибуција ваздуха унутар моторног простора је препуштена вентилатору чији је задатак био да усмери ваздушну струју тако да сви цилиндри мотора добију довољну количину хладног ваздуха за хлађење цилиндара мотора.

Поред тога примена радијалног мотора не би негативно утицала на производњу Bf 109 који је користио моторе Даимлер Бенца серије DB 600 него би користио производ фабрике BMW која је могла да задовољи потребе производње новог ловца.

Технички опис


Кокпит авиона Фоке-вулф Fw 190

Авион Фоке-вулф Fw 190 је једнокрили, нискокрилни, једноседи једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је кружног попречног пресека кљун авиона до пилотске кабине а онда прелази у неправилни правоугони који се сужава и смањује према репу авиона. Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним радијалним четрнајстоцилиндричним мотором (дупла звезда 2 х 7 цилиндара), BMW 801 снаге од 1.700 KS. Издувне цеви из цилиндара мотора су биле иза мотора изведенене кроз капотажу мотора на бокове и трбух авиона. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака, вучна, метална елиса, променљивог корака производ VDM-a, пречника 3,3 m. Мотор је био обложен облогом од алуминијумског лима чуји је пречник био незнатно већи од пречника мотора како би ваздушну струју усмеравао да опструјава око цилиндара мотора и на тај начин уз помоћ вентилатора који се налазио иза елисе а испред мотора и клапни иза мотора које су се по потреби отварале и затварале у зависности од режима рада мотора, обезбеђивали оптимално халађење мотора.

У току развоја авиона Fw 190 развијао се и мотор BMW 801 који је са почетном снагом од 1.560 па преко 1.700, 2.000 догурао до 2.400 KS. поред овог мотора у авион Fw 190 су се уграђивали или експериментисало са следећим моторима: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; Jumo 213 и Jumo 222. Још 1942. године паралелно са уградњом мотора BMW 801 развијан је пројект авиона Fw 190 са млазним мотором чија је максимална брзина на 9.000 m требало да буде 824 km/h, међутим тај пројект није реализован.


Кабина авиона Фоке-вулф Fw 190

Носећа конструкција авиона је била монокок, сет рамова направљених од дуралуминијума међусобно су повезани уздужним укрућењима а алуминијумска облога је била закивцима причвршћена за уздужна укрућења и попречне рамове. Носачи мотора су били челичне конструкција које су се међусобно разликовали у зависности од типа мотора које се уграђивао у конкретан авион. Иза мотора се налазио противпожарни зид иза кога су се налазили резервоари за гориво и уље за хлађење мотора. Укупна запремина резервоара код овог авиона је износила 639 литара. Резервоари су се налазили у трупу авиона распоређени испред, испод и иза пилотске кабине. Поред ових резервоара авион је могао бити опремљен са једним или два спољна резервоара (укупне запремиме 300 литара) овешана о труп или крила авиона. У простору између мотора и пилотске кабине била су обично смештена два митраљеза MG 131 калибра 13 mm која су била синхронизована са елисом и магацини за муницију.

У труп авиона је била смештена затворена пилотска кабина са свим потребним инструментима и уређајима за управљање авионом. Кабина је имала ветробран направљен од челичног рама и три дела од непробојног стакла и провидан поклопац облика капље (најмањи аеродинамички отпор) који се отварао повлачењем уназад омогућавао је пилоту лепу прегледност из кабине и лако улажење и излажење из кабине. Отежано отварање поклопца кабине у случајевима хитног напуштања авиона у случају опасности, а када је авион у пуној брзини, решено је тако што су у поклопац уграђене експлозивне патроне које одбацују поклопац и омогућавају пилоту да напусти авион. Пилотово седиште је оклопљено тако да је био сачуван од митраљеске муниције и гелера граната. Модели авион Fw 190 (висински ловци) имали су херметички затворену кабину под притиском тако да пилоти нису морали да носе маску са кисеоником у току лета на великим висинама.


Пресек авиона Фоке-вулф Fw 190A-3

Авион је био опремљен и додатном опремом као што је: радио комуникациони уређај, резервоари и инсталације за кисеоник, систем за заштиту од прегревања, оптичким нишаном, електричним системом за окидање митраљеза и топова са бројачем утрошене муниције, фото митраљез, пакет прве помоћи и сигнални (ракетни) пиштољ.

Управљање авионом се врши из кабине пилота уз помоћ управљачког механизма, кормилом правца се управља комбинованим полужно-кабловским системом, кормилом дубине се управља полужним системом, еленори се покрећу полужно-кабловским системом, а флапсови се покрећу електромеханичким системом помоћу електромотора. Стабилизација помоћу трим система се врши електро механичким путем помоћу електромотора.

Крила авиона Фоке-вулф Fw 190 су имала трапезаст облик са благим заобљеним крајевима, а оса крила је управна у односу на труп авиона. Технолошки су крила подељена у три дела (секције). Први део је главни и служи за повезивање крила са трупом авиона, затим средња секција и крајње секције са завршетком крила. У крила су смештени, стајни трап и простор за смештај точкова за време лета, топови и магацини за муницију, инсталације и уређаји за команде лета. Конструкција крила је монокок потпуно металне конструкције кутијастог типа са две рамењаче. За другу рамењачу су била причвршћена закрилца (флапсови) и еленори. Еленори су били металне конструкције пресвучени импрегнираним платном. На крајевима крила су се налазила позициона светла.


Стајни трап авиона Фоке-вулф Fw 190

Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене импрегнираним платном.

Стајни трап му је класичан имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су били опремљени хидрауличним кочницама. Предње ноге стајног трапа су се увлачиле у току лета у удубљења у крилима према средини трупа авиона помоћу електричних мотора, а задњи точак, само усмеравајући, који се у току лета делимично увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. У предњим ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери за ублажавање удара при слетању авиона. Размак између точкова је био доста велик што је омогућавало стабилно слетање авиона.

Варијанте

Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији:

  • Fw 190 V - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине.
  • Fw 190 A - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова.
  • Fw 190 B - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима.
  • Fw 190 C - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем.
  • Fw 190 D - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4                                 модела су били у фази пројекта.
  • Fw 190 F - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито                                     наоружање.
  • Fw 190 G - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа.
  • Fw 190 S - школски авион, двосед намењен обуци пилота.
  • NC 900    - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона.

 

Техничке карактеристике


авион Фоке-вулф Fw 190A-3 цртеж

Опште

име                   =Фоке-вулф Fw 190

намена              =ловац, ловац-бомбардер

посада              =1

број путника      =0

порекло             =Трећи рајх

произвођач        =Focke-Wulf A.G.

први лет            =1. јун 1939.

почетак производње  =1941.

уведен у употребу     =1941.

повучен из употребе  =1949.

статус                   =неактиван

први корисник       =Луфтвафе

број примерака      =19.500

Димензије

дужина                  =8,84 m

размах крила         =10,50 m

висина                   =4,00 m

површина крила     =18,30 m2

Маса

маса празан            =3.200 kg

маса полетна          =4.417 kg

Погон

КЕМ                       =1 х БМВ 801C звездасти

КЕМ снага              =1 х 1.250 kW

КЕМ снагаКС          =1 х 1.700 KS

Перформансе


Мотор BMW 801 авион Фоке-вулф Fw 190A

брзина максимална   =653 km/h

долет                        =800 km

плафон лета             =11.410 m

брзина пењања         =780 m/min 

Наоружање

Авион је био наоружан:

2 x MG 131 митраљез калибра 13 mm са по 450 метака сваки,

2 x MG 151 топ калибра 20 mm у корену крила са 250 граната сваки,

2 x MG 151 топ калибра 20 mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки,

1 х Revi 16B оптички нишан

1 до 4 носача бимби или спољни резервоар

1 x  2 ракете BR калибра 210 mm овешане испод крила у лансирним цевима

Земље које су користиле Авион

  Чехословачка

  Француска

  Нацистичка Немачка


Мотор JUMO 213 E1 авиона Фоке-вулф Fw 190 D

  Мађарска

  Јапан

  Шпанија

  Румунија

  Турска

  Велика Британија

  САД

  Југославија

Оперативно коришћење

Авион Фоке-Вулф Fw-190 се током своје употребе подједнако успешно користио као ловац, ловац-бомбардер, јуришник (подршка копненим трупама) и аеро фото извиђач.

Производња авиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика. Захваљујући високом нивоу стандардизације и унификације у већини ових фабрика су се производили подсклопови авиона а монтажа се обављала у две Focke-Wulf-ове фабрике. На овај начин се добијала висока серијност производње и скраћивао и појефтињавао производни циклус. У производњи овог авиона су учествовале следеће фабрике авиона: Focke-Wulf Flugzeugbau AG, Cottbus; Focke-Wulf Flugzeugbau AG, Aslau (Osła); AGO Flugzeugwerke GmbH, Oschersleben; Arado Flugzeugwerke GmbH, Tutow; Gerhard-Fieseler-Werke GmbH, Kassel; Weser-Flugzeugbau GmbH, Berlin-Tempelhof; Norddeutsche Dornier-Werke GmbH, Wismar; Heinkel-Werke GmbH, Oranienburg; Mitteldeutsche Metallwerke GmbH, Erfurt; Leichtbau GmbH, Budweis (České Budějovice), и фабике авионских мотора BMW, Junkers Motorenbau-Jumo и Daimler-Benz. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели.

Производња Fw 190 1941.1942.1943.1944.1945.Укупно 41.-45.
Ловци 226  1.850  2.171  7.488  1.630  13.365 
Ловци-бомбардери   68  1.183  4.279  1.104  6.634
Укупно: 226  1.918  3.354  11.767  2.734  19.999 

Авион Фоке-Вулф Fw-190 је први пут коришћен у борбама изнад Француске и Велике Британије током 1941. и 1942. године. На нижим и средњим висинама се показао као супериорнији у односу на своје противнике Спитфајере све до појаве авиона Спитфајер IX. У току 1942. године Немци су почели да користе нову тактику у нападима на Јужну Енглеску "удари и бежи", авиони Fw-190 су наоружани бомбама у ниском лету изнад Ламанша да их немогу открити радари стизали до обала Енглеске бомбардовали циљеве и захваљујући својој брзини успевали да умакну РАФ-овим ловцима. На основу ове тактике су развијени Fw-190 јуришни бомбардери и ловци-бомбардери  Fw-190F и Fw-190G.

На источном фронту се показао као веома успешан авион у почетној фази рата тада су немачки пилоти асови са авионима Фоке-Вулф Fw-190 имали и преко 200 ваздушних победа. Поред тога што је коришћен као ловац овај авион се на источном фронту успешно користио и као јуришник за непосредну подршку копненим јединицама. Појавом већег броја нових совјетских ловаца и њихова примена у току 1943. године почела је да бледи улога Fw-190 на источном фронту.

На северно афричком ратишту овај авион се користи од новембра 1942. до априла 1943. године и без обзира на отежане услове висока температура, прашина и неприпремљени аеродроми, Фоке-Вулф Fw-190 авион са ваздушним хлађењем се са успехом носио са савезничким (британско америчким) авионима.


авион Фоке-вулф Fw 190 D 9

Најзаначајнију улогу овај авион је одиграо у "одбрани Рајха" где је овај авион коришћен као дневни и ноћни ловац а задатак му је био одбрана немачког ваздушног простора од америчких и британских тешких бомбардера. Ови бомбардери су летели на висинама знатно већим од оних на којима је Фоке-Вулф Fw-190A имао најбоље карактеристике, стога се овај авион користио у први мах као ноћни ловац било да је нападао на бомбардере осветљене рефлекторима са земље или осветљене пожарима које су на земљи они проузроковали својим бомбардовањем. Друга тактика је била да су Fw-190 летели у групама са двомоторним ловцима разарачима који су били опремљени радарима а који су наводили Fw-190 на циљеве. За заштиту од дневног бомбардовања Фоке-Вулф је направио ловац Fw-190 D-9 кога су савезници популарно назвали "носоња" а немачки пилоти "Дора девет", који је имао линијски течношћу хлађени мотор Јумо 213 и много боље карактеристике на великим висинама од авиона серије А. Овај авион је постао оперативан 1943. године и био у оперативној употреби до краја рата и могао се равноправно носити са савезничким ловцима спитфајером XIV, темпестом, тандерболтом и мустангом. Овај авион је 1. јануара 1945. године учествовао у спектакуларној акцији Луфтвафе "Bodenplatte" бомбардовања савезничких аеродрома у Белгији, Француској и Холандији. Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци Месершмит Me 262 зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању.

Авион у Југославији

Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године, када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе. 

Присустве великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападимa је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190.

Сачувани примерци авиона

Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу.

Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1 наоружан са 2 х MG 131 + 2 x MG 151  + 4 нсача бомби) се налази у депоу Музеја ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја.

Види још

Литература

  1. Nowarra, Heinz J. (1993). „Focke-Wulf FW 190”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2. Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. стр. 72—95. ISBN 978-3-7637-5464-9.
  2. Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen; Aviatic Verlag, (März 2002), ISBN-13: 978-3925505720
  3. D.(Luft) T.2190 A-8; Fw 190 A-8 Aircraft Handbook, July 1944.
  4. Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  5. В. Микић; Немачка авијација у Југославији 1941—1945., ВИИВЈ, Таргет, Београд, 1998.
  6. Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  7. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9
  8. Јанић, Чедомир. Годишњак српског ваздухопловства за 2007. Београд: Аерокомуникације. 2007. ISSN 1820-9122
  9. Златко Рендулић, Ловачка авијација 1914 - 1945. Теовид, Београд, 2014., ISBN 978-86-83395-36-1
  10. М.Griehl, J.Dressel, Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1935-1945, Podzun-Pallas-Verlag, Friedberg 1990. ISBN 3-7909-0398-1.
  11. Грујић,З; Авијација Србије и Југославије 1901 - 1994, НИУ "Војска", Београд, 1997., ISBN 86-335-0019-1
  12. Илустрована историја ваздухопловства - Ратна крила, Крвожедна птица, В.Караџић и Службени лист СФРЈ, Београд, 1987, ISBN 86-307-0085-8
  13. Filley, B., Fw 190 A, F and G in action, Aircraft No 170, Squadron/signal publications, Carrollton TX USA, ISBN 0-89747-404-X

Спољашње везе

  1. http://www.deutscheluftwaffe.de/Flugzeuge/cockpitprofile/web/new%20site/frames2/Deutsche%20Cockpits.htm
  2. http://www.militaryfactory.com/articles/top-ten-fighters/top-10-fighters-fw190.asp
  3. http://www.airwar.ru/enc/fww2/fw190a0-1.html
  4. http://acepilots.com/german/fw190.html
  5. http://www.aviation-history.com/focke-wulf/fw190.html
  6. https://www.britannica.com/technology/Fw-190
  7. https://airandspace.si.edu/collection-objects/focke-wulf-fw-190-f-8r1
  8. http://www.meiermotors.com/index.php/projekte/focke-wulf-fw190-a8-hangar10?showall=&start=1
  9. http://www.warbirdalley.com/fw190.htm
  10. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19222.0
  11. http://forum.valka.cz/search/do/0?search=Focke+Wulf+Fw+190
  12. http://www.warintheskies.com/aircraft/germany.html