Даглас DC-9


авион Даглас DC-9

Даглас DC-9 / Douglas DC-9 је двомоторни путнички авион на малзни погон кратког и средњег домета, производ америчке компаније Даглас, касније Макдонел Даглас и Боинг. Између 1965. и 2006. године, произведено је више од 2400 примерака, у неколико варијанти. Војна верзија овог авиона се звала C-9 транспорт.

Пројектовање и развој

Основна конфигурација авиона Даглас DC-9 је слична Каравели а то су два турбомлазна мотора смештена на репу авиона. Реп авиона је у облику великог слова Т што целом авиону даје препознатљиву контуру. У авиону су два реда седишта распореда 2 + 3. У зависности од модела може да превезе од 90 до 172 путника. Одликује се релативно кратком пистом (у односу на конкуренте) потребном за полетање и слетање. Због својих особина нашао је велику примену код кратких и средњих линија.

Даглас је у свом програму имао четворомоторни интерконтинентални млазни авион DC-8 који је био конкурент чувеном Боингу 707, па је 1963. године почео да ради на пројекту авиона за краће линије како би заокружио понуду ваздухопловним компанијама. За разлику од Боинга који је на основу Боинга 707, користећи од њега све што се може, углавном труп и агрегате, направио авион Боинг 727, Даглас је конструисао потпуно нов авион за средњи и кратколинијски саобраћај. Авион је полетео први пут 25. фебруара 1965. године. Крајем исте године Делта са овим авионом већ почиње летове на редовним линијама. Авион Даглас DC-9 је доживео леп комерцијалан успех, од 1965. до 1982. године произведено је 976 примерака и трасирао је добар пут за све авионе истог типа, који су следили иза њега. Тако укупан број произведених авиона свих варијанти овог типа износи преко 2.400 примерака. Устаљен је на трећем месту по броју произведених авиона истог типа, испод Боинга 737 и Ербаса 320.

Технички опис


Кокпит авиона Даглас DC-9

Даглас DC-9 је нискокрилни путнички авион металне конструкције са два турбо млазна мотора смештена на задњем делу трупа иза путничке кабине. Труп авиона је кружног попречног пресека монокок конструкције. На почетку трупа се налазила кабина пилота са два седишта једно поред другог, иза пилотске кабине налази се простор за навигатора и стјуардесу (чајна кухиња и остава за храну и пиће), па затим путничка кабина.

Код путничких авиона унутрашњост путничке кабине је изолована од буке и вибрација. Седишта у авиону су распоређена у две колоне са пролазом између њих, у десној колони у реду има три седишта а у левој по два. Са сваке стране трупа налазe се прозори чији број зависи од типа авиона. Имао је троје врата за улаз и излаз из авиона, двоја су се налазила на почетку трупа са леве и десне стране а трећа у репу авиона која се отварала на доле и уједно служила као рампа за излаз или улаз путника, тако да авиону за истовар путника на аеродромима нијсу биле потребне покретне степенице. Предња врата су опремљен властитим степеницама за излазак путника из авиона.

Путничка варијанта је поред врата за улаз и излаз имала још четири излаза на трупу авиона за случај опасности и хитног напуштања авиона. Ови принудни излази су били у пределу крила и налазили су се два са лева и два са десне стране трупа авиона.


Путничка кабина авиона Даглас DC-9

Крила авиона DC-9 су са две рамењаче кутијастог типа. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. Облик крила је стреласт тј. оса крила је коса у односу на труп авиона. Покретни делови крила (закрилца и елерони) су направљени као алуминијумска конструкција обложена лауминијумским лимом. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештени резервоари са горивом. Крила су опремљена системом против залеђивања. 

Реп авиона се састоји од једног вертикалног стабилизатора и кормила правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине који су постављени на врх вертикалног стабилизатора тако да формира слово "Т" па је по томе овај авион препознатљив. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом.

Стајни трап му је трицикл, предња нога са удвојеним точковима се увлачи у кљун авиона а главне ноге стајног трапа са удвојеним точковима се увлаче у крила. Стајни трап са предњом ногом омогућава бољу прегледност пилоту у фази полетања.

Варијанте

* Даглас DC-9- модели: DC-9-10, DC-9-15, DC-9-20, DC-9-30, DC-9-40, DC-9-50, поред ових цивилних војна верзија носи ознаку C-9,

* Макдонел Даглас MD-80 (са моделима -81/-82/-83/-88/-87),

* Макдонел Даглас MD-90

* Макдонел Даглас MD-95 - је Боинг прекрстио у Боинг 717-200.


авион Даглас DC-9 цртеж

Техничке карактеристике

Опште

име                   = Даглас DC-9

намена              = путнички / транспортни

посада              = 2 до 3

број путника      = 80 до 135

порекло             =САД

произвођач        =Мекдонел Даглас

први лет            =25. 02. 1965.

почетак производње  =1965.

уведен у употребу     =8. 12. 1965.

повучен из употребе  =

статус                   = активан

први корисник       = Делта Ерлајнс

број примерака      = 2.400

  DC-9-15DC-9-20DC-9-30DC-9-40DC-9-50
посада 2
Бр.путника 109 127 128 139
дужина 31,82 m 36,37 m 38,28 m 40,72 m
размах 27,25 m 28,47 m
висина 8,38 m 8,53 m
повр. крила 86,77 m² 92,97 m²
Aspect ratio 8,55:1 8,71:1
маса празног 22.235 kg 23.880 kg 25.940 kg 26.612 kg 28.068 kg
маса пуног 41.100 kg 44.500 kg 49.090 kg 51.700 kg 54.900 kg
погон (2x) P&W JT8D-5 or −7 P&W JT8D-11 P&W JT8D-7,−9, -11, -15 / -17 P&W JT8D-9, -11, -15 /-17 P&W JT8D-15 / -17
потисак 54,5 to 62,3 kN 64,5 kN  62,3 to 71,2 kN  64,5 to 71,2 kN  69 to 71,2 kN
брзина крстарења  907 km/h 915 km/h 907 km/h 898 km/h
долет 2.946 km 2.974 km 3.095 km 2.880 km 3.326 km
колич. горива 14.000 l 13.930 l 19.070 l

Наоружање

Авион није био наоружан.

Земље које су користиле Авион

Оперативно коришћење

Укупно је произведено преко 2.400 примерака ових авиона свих верзија. Авион Даглас DC-9 представља један од најдуже коришћених авиона захваљујући својој поузданости, сигурности и економичности, а користи га преко 90 авио-компанија у свету. Војне верзије C-9 авиона се користе за превоз трупа, затим као санитетски авиони и ВИП авиони за превоз високих војних и цивилних функционера.

Авион у Југославији


JAT-ov авион Даглас DC-9

Највећа југословенска авио-компанија ЈАТ је у току 1969. године изнајмила два авиона Даглас DC-9 за повећање капацитета својих евро-медитеранских линија. Већ следеће године 1970. пристиже 5 примерака DC-9-30, 1971. године укључује у саобраћај још 3 новонабављена авиона DC-9-30, а 1973. године је набављено још 6 авиона DC-9-30. Тиме се укупан број ових авиона попео на 14 комада. У периоду 70.-тих и 80.-тих година 20. века овај авион је био окосница флоте ЈАТ-а. Прва четири авиона DC-9-30 ЈАТ је продао 1986. и 87. године, а пети авион овог типа је продао 2003. године. Остали авиони су после дугогодишњег ефикасног рада повучени из употребе.


Адријин авион Даглас DC-9

ЈАТ-ов авион Даглас DC-9 регистарски број YU-AHT је 26. јануара 1972. године, због подметнуте бомбе, експлодирао изнад Чехословачке летећи на линији Стохолм-Београд ЈАТ лет 367. Погинуло је 27 путника и чланова посаде. После пада са висине од око 10.000 m, преживела је једино стјуардеса Весна Вуловић, што је својеврсан феномен у аналима светског ваздухопловства.

Друга југословенска авио-компанија Инекс Адрија Авиопромет је у току 1969. године набавила у два наврата (1 па 3 примерака) авиона Даглас DC-9 а 1984. године четири авиона Макдонел Даглас MD-81/82. Трећа авио-компанија Пан Адрија имала је у свом власништву један авион Даглас DC-9-30.

Види још

Литература

  1. Јанић, Чедомир; Симишић, Јово. Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
  2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан. Кратака историја ваздухопловства у Србији . Београд: Аерокомуникације. 2011. ISBN 978-86-913973-1-9
  3. Јанић, Чедомир. ''Век авијације - [илустрована хронологија]''. Беочин: Ефект 1. 2003.(COBISS).
  4. Marck Bernard; Histoire de L Aviation, Flammarion, Paris, 1997., ISBN 2-08-010038-6
  5. Donald, David (1999). „McDonnell Douglas DC-9 and MD-80”. The Encyclopedia of Civil Aircraft. San Diego: Thunder Bay Press. стр. 609—613. ISBN 978-15-7145-183-5.
  6. Donald, David (1997). „McDonnell Douglas DC-9”. The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. стр. 611—612. ISBN 978-18-9410-224-7.
  7. Chant, Christopher; Taylor, Michael J.H (2006). „Douglas DC-9 and McDonnell Douglas (now Boeing) MD-80/90 Series”.The World's Greatest Aircraft. Edison, NJ: Chartwell Books. стр. 228. ISBN 978-07-8582-010-9.
  8. D.Simons, T.Withigton, Die Geschichte Der Fliegerei-vom ersten Doppeldecker bis zum modernen Airbus, Parragon Books Ltd, ISBN 978-1-4054-8950-8

Спољашње везе

  1. http://www.boeing.com/history/products/dc-9.page
  2. http://www.airwar.ru/enc/aliner/dc9-30.html
  3. http://www.airliners.net/aircraft-data/mcdonnell-douglas-dc-9-102030/276
  4. http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_dc9_en.php
  5. http://www.md-80.com/douglas-dc-9-serie-10-bis-serie-50/
  6. http://www.airlines-inform.com/commercial-aircraft/Douglas-DC-9.html
  7. https://www.airserbia.com/sr-RS/korporativni/nasa-prica