F-4 фантом II

F-4 фантом II 
F-4E-81st-tfs.jpg
Опште
Намена вишенамениски авион
Посада 2 члана,
пилот и радарски оператор
Земља порекла САД
Произвођач Макдонел Даглас
Први лет 1958.
Први корисник Америчко ратно ваздухопловство
Димензије
Дужина 19,20 m
Размах крила 11,71 m
Висина 5,03 m
Површина крила 49,24 m²
Маса
Празан 13.757 kg
Макс. тежина при узлетању 28.030 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × Џенерал електрик J79-GE-17А
Потисак ТММ 2 х 52,96/79,38 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.410 km/h
Тактички радијус кретања 958 km
Долет 4.180 km
Плафон лета 18.000 m
Брзина пењања 15200 m/min
 

F-4 фантом II (енг. F-4 Phantom II) је амерички вишенаменски двомоторни, двоседи авион треће генерације, приоритетно ловачки. Развила га је америчка фирма „Макдонел Даглас“ за потребе Америчке морнарице и ратног ваздухопловства САД. У оперативну употребу је уведен 1960. године, када је постао значајан ослонац током седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века. Постепено је почело његово повлачење из оперативне употребе након увођења модернијих авиона F-15 игл и F/A-18 хорнет. Иако је вишенаменски, као бомбардер и извиђач је учествовао у многим сукобима. Најпознатија ратишта у којима је учествовао били су вијетнамско и арапско-израелско, 1973. године. Последњи сукоб у којем је учествовао био је Заливски рат 1991. године, на извиђачким задацима, након чега је коначно повучен из оперативне употребе 1996. Преостали авиони су коришћени као мете у ваздушном простору за вежбање гађања циљева у лету. Укупно је произведено 5.195 примерака ових авиона. Неке елементе су производиле кооперантске фирме у СР Немачкој, а по лиценци га је производила јапанска фирма „Мицубиши“, под ознаком F-4EJ. F-4 фантом II је био у наоружању у 11 ратних ваздухопловстава других земаља света.

Развој

Фирма „Макдонел аеркрафт“ (енг. McDonnell aircraft) је 1953. године започела развој наследника свог авиона F-3X демон. Развијено је неколико пројеката укључујући и верзију коју је требало да погони мотор „рајт Ј672“ или „Џенерал електрик Ј79“. Верзије са овим моторима су имале максималну брзину која одговара Маховом броју 1,97. На основу остварених резултата, фирма је предложила морнарици нови концепт авиона. Нови авион је требало да има и заменљив носни конус различито опремљен. По потреби мисије, могао би се поставити са радаром, камером или са топовима.

Морнарица је била заинтересована за ову верзију авиона, али је постојала одређена дилема пошто су тренутно поседовали авионе Граман XF9F-9 и Вот XF8U-1, који су задовољавали њихове главне потребе.

„Макдонел“ је у тој ситуацији рекопројектовао свој авион у ловца-бомбардера за дејство у свим временским условима. Добио је захтев 18. октобра 1954. године, да развије прототип YAH-1. Представници морнарице су се ипак придружили и поставили своје нове захтеве, 26. маја 1955. Будући да је у том тренутку за јуришне задатке постојао А-4 скајхок, а за непосредну борбу у ваздушном простору F-8 крусадер, нови авион је предефинисан за одбрану флоте, уградњом друге кабине за другог члана посаде који управља радаром и оружјем.

Прототип XF4H-1

Прототип XF4H-1 је пројектован да носи четири ракете „AAM-N-6 спероу III“, са полуактивним радарским вођењем. Уграђена су му два мотора „J79-GE-8“, у пределу доњег дела трупа, како би се у трупу обезбедио већи простор за гориво.

Цртеж авиона F-4у три пројекције

F4H-1 фантом II

Испитивањима у аеротунелима су откривене одређене карактеристике попречно-смерне нестабилности, па је повећан диједар терминезонским деловима крила за додатних 5 [°], а хоризонтални стабилизатор је постављен на негативни диједар од - 23 [°]. Мотори се напајају ваздухом преко два бочна усисника, променљивог попречног пресека. На улазима у усиснике су уграђене покретне плоче за подешавање количине улазног ваздуха, у функцији Маховог броја (промена површине попречног пресека). Генерално, авион Фантом поседује импресивне карактеристике и могућности, посебно му је доминантан снажни радар „AN/APQ-50“.

После знатних измена, прототип новог авиона је први пут полетео 27. маја 1958. године. Пилот је био Роберт Литл (енг. Robert Little). Авиону је одређен званични назив F4H-1 фантом II. Почео је да се уводи у оперативну употребу 1960. године, а почетна ознака прве верзије F4X-1 је промењена у F-4A, у септембру 1962.

Производња

Током почетка производње, радар је унапређен у већи и снажнији „AN/APQ-72“, што је изазвало повећање носног дела трупа и репројекат пилотске кабине како би други члан посаде имао више простора. F-4B је добио предност у такмичењу за масовног ловца Америчког ратног ваздухопловства, у конкуренцији са авионом F-106 делта-дарт, у јануару 1962. године. То је био први амерички ловац треће генерације. Ратно ваздухопловство је позајмило два морнаричка авиона и привремено их означило са F-110А спектра како би их прилагодили својим потребама. За разлику од морнарице која је фаворизивала пресретачку улогу, Ратно ваздухопловство је F-4 искључиво желело у намени ловца-бомбардера, што се на крају остварило варијантом F-4C. Овај авион је први пут полетео 27. маја 1963. године, постигавши већу брзину која одговара Маховом броју изнад вредности 2 (М>2)

Производња F-4B фантома II у САД је прекинута 1979. године, када је бројка произведених авиона достигла 5.195 примерака (138 авиона је произведено у Јапану) што га чини другим најпроизвођенијим и извоженим америчким авионом. Од 5.195 авиона, 2.874 су испоручена копненом, 1.264 морнаричком ваздухопловству, а преостали број је испоручен иностраним купцима. Последњи произведени авиони су отишли у Турску. Током 2001. године, када је још било око 1.100 ових авиона у оперативној употреби у свету.

XF4H-1 први лет

Варијанте Фантома

F4 фантом II је развијен у бројне варијанте, као и сви остали скупи и успели пројекти борбених авиона у свету.

XF4H-1

Произведена су два прототипа за морнарицу Сједињених Држава, његов први лет је био 1958. године.

F4H-1F (F-4A)

Ловачки авион за америчку морнарицу са два мотора „Ј79-ГЕ-2“, потиском са допунским сагоревањем од по 2 х 71,6 [kN], назван је Фантом II 1959. годинe. Репројектован је у варијанту F-4A, 1962. и произведено је 45 примерака.

F4H-1 (F-4B)

TF-4A

Мали број F-4A су преправљени у ТF-4A, за обуку (тренерe).

F4H-1 (F-4B)

Ловачки авион F-4H за дејство у свим временским условима, намењен је за оперативну употребу америчке морнарице и морнаричког корпуса. Поседује и могућности дејства ваздух - тло. У њега су интегрисана два мотора „Ј79-ГЕ-8А“или „J79-GE-8B“ са потиском од 2 75,4 [kN]. Основни авион је репројектован у варијанту F-4B, 1962. године. Произведено је 649 примерака.

DF-4B

F-4B је преправљен у беспилотни авион за мету у ваздушном простору.

EF-4B

Један F-4B је преправљен у тренажни авион за електронско ратовање (ECM).

QF-4

NF-4B

Један је F-4B репројектован и преправљен за испитивање у лету.

QF-4B

F-4B је преправљен у беспилотну надзвучну мету у сврху вежбања гађања у ваздушном простору. Преправљено је 25 примерака.

F4H-1P (RF-4B)

Тактичка извиђачка верзија F-4B за морначки корпус Сједињених Држава, носни део трупа је продужен за 1,4 [m], уграђен му је мањи радар „АН/АПК-99“. Три су простора за камере и обично се у њих постављају косо/вертикално камера KS-87 у простору 1, KA-87 камера ниске резолуције у простору 2 и панорамска камера KA-55A или KA-91 у простору 3. Авион такође носи извиђачки SLAR AN/APQ-102, инфрацрвени извиђачки систем AN/AAD-4 иALQ-126 ECM. Камере KS-72 или KS-85 су на ротирајућим носачима а могле су се усмеравати и у току лета, што је напредак у односу на раније RF-4C, чије камере су се подешавале само на земљи. Реализован је 1975. године, у оквиру пројекта SURE (напор за надоградњу сензора и реновирање), први лет прототипа је направљен 12. марта 1965. Укупно је произведено 46 примерака, од којих су у Вијетнаму изгубљена четири. Повучени су из оперативне употребе 1990. године.

F-110A спектре (F-4C)

F-4C је тактички ловац-бомбардер за потребе ваздухопловства Сједињених Држава. Носи широки спектар оружја укључујући „AIM-4 фалкон“, „AGM-12 булпуп“ и нуклеарно оружје. Шире су му гуме на точковима главних ногу, што је изазвало карактеристична испупчења на крилима. 

Мотори су „Ј79-ГЕ-15“ са могућношћу контејнерске уградње.

F-4C

Уграђен му је радар „АН/АПК-100“. Поседује команде лета и у задњој кабини. Авион је током првог лета, 27. маја 1963, постигао брзину двоструко већу од брзине звука. Произведена су 583 примерка.

EF-4C вилд висел IV

F-4C је преправљен у авион Вилд висел ECM. Опремљен је системом за упозорење о лансираним ракетама „AN/APR-25 RHAWS“, „AN/APR-26“, пријемником ER-142 ECM и AN/ALQ-119 и спољним контејнером са ECM. Наоружан је са противрадарским пројектилима „AGM-45“ и касетним бомбама. Није био у могућности да носи пројектилску арматуру AGM-78 за стандард ракета „ARM“. Укупно је преправљено у овај стандард 36 примерака. Већина преживелих су враћени на стандард F-4C.

RF-4C

RF-4C

Тактичка извиђачка варијанта за извиђање по сваком времену, са уграђеним је радаром „AN/APQ-99“ (касније са „AN/APQ-172“). RF-4C је опремљен слично као и RF-4B, али са ширим избором фото-опреме, укључујући и централну платформу за гигантску камеру HIAC-1 LOROP (која дуж путање лета приказује фотографије), снима објекте високе резолуције на удаљености и од 160 [km]. На многим авионима је уведена модификација простора за камеру уградњом простране испупчене капље.

Иако му је било предвиђено стандардно наоружање, задржана му је могућност ношења нуклеарног оружја на средњем носачу испод трупа. Допунски су модернизовани да би носили пројектил ваздух – ваздух „AIM-9 сајдвиндер“, за оперативну употребу Ваздухопловне националне гарде у Алабами и Невади.

RF-4C је намењен за оперативну употребу у америчким ваздухопловним снагама, а произведено је укупно 503 примерака.

F-4D

Модернизовани RF-4C Ваздухопловне националне гарде у Алабами и Невади имали су у Заливском рату значајну улогу у борбеним операцијама. Два су оборили пилоти СССР-а.

Подваријанта, под ознаком RF-4C(H), предложена је као ноћни ловачки авион, који користи инфрацрвену опрему која снима и надоле, уместо камере. На крају, ни један авион није реализован у овом стандарду.

YRF-110A (YRF-4C)

Два прототипа су произведена у варијанти извиђача YRF-4C.

F-4D

F-4D je F-4C са ажурираном опремом, у оквиру које је уграђен и радар „AN/APQ-109“. Први лет је направљен у јуну 1965. године. Произведено је 825 примерака авиона у овој варијанти.

F-4E

EF-4D вилд висел IV

F-4D је преправљен у авион Вилд висел ECM. За разлику од EF-4C и EF-4D, имао је могућност употребе веће противрадарске ракете „AGM-78“, уместо стандардне „ARM“. Само су два авиона преправљена.

F-4E

USAF верзија са уграђеним топом „М61 вулкан” у издуженом носном делу трупа авиона RF-4C, са радаром „AN/APQ-120“ смањеног попречног пресека због потребног простора за уградњу топа и моторима „J79-GE-17“, са потиском од 79,379 [kN]. Опремљени су унапређеним маневарским преткрилцима за побољшање маневрисања на рачун максималне брзине у оквиру програма „агилних орлова". У току производње, авиону је додата ракета „АГМ-65 маверик“, моћни мотори „J79-GE-17C“ или „J79-GE-17E“, без дима. Први лет је извршен 1. августа 1965. године. Та најпопуларнија варијанта Фантома је произведена у 1.370 примерака.

F-4E курнас 2000

F-4E терминатор 2020

Модернизовани израелски F-4E, са радаром „АН / АПГ-76“ и пројектилом „АГМ-142“.

F-4E икарус 2000

Ратно ваздухопловство је модернизовало F-4E, са радаром„AN/APG-65 GY“, пројектилом за дејство по циљевима на тлу „AIM-120“ и напредним оружјем „A/G“.

F-4E терминатор 2020

Најновија варијанта настала од F-4E је Терминатор, за турско ваздухопловство, које је реализовала Израелска ваздухопловна индустрија. Разликују се од свога предка F-4E, у неколико кључних области. Постављене су мале настрешнице (стрејкови) изнад уводника ваздуха у циљу побољшања агилности, нова додатна опрема за бољу интегрицију модерног оружја.

Ажуриран је део носеће структуре авиона и око 20 [km] ожичења, као и већина хидрауличних и пнеуматских цеви у систему инсталација (смањена је укупна маса за 750 [kg]).

Најрадикалније су се промене десиле у оквиру авионске опреме. Сви су авиони ажурирани увођењем напредних система за период до 2020. године, укључујући стандардне вишенаменске приказиваче (дисплеје - MFD) и бројне друге нове технологије, као што су нови HUD и HOTAS систем,17 нови вишенаменски EL/M-2032 ISAR високе резолуције, SAR/GMTI (вишенаменски индикатор погодака), радар за контролу ватре (развијен за израелски Лави), IAIC рачунар мисије, нова навигациона опрема укључујући GPS/INS повезана режимом мапирања, двострука магистрла података MIL-STD-553B, управљачки авионски пакет, централни рачунар ваздушних података, нови UHF и IFF пакети, авионски видео рикордер (AVTR), систем за активне електронске контрамере (ECM), ваздух – тло EL/L-8222, напредни интерно уграђен систем самозаштите (који је посебно пројектован за авионе високих перформанси (F-16 C) AN/ALQ-178V3, пасивни систем пријемника радарског упозорења SPEWS и RWR.

Осим тога, интегрисане су две ракете „AGM-142“, нишански систем против циљева на тлу са авиона F-35 лајтинг II, као и способност да лансира пројектиле „AGM-65D/G маверик“, „AGM-88 HARM“, „GBU-8 HOBOS“, „GBU-10/12 павевај II LGB“, класичне и касетне бомбе за мисије ваздух - земља, задржавајући могућност лансирања пројектила средњег домета ваздух -ваздух „AIM-7 спероу“ и ракете ваздух - ваздух за блиску борбу „AIM-9 сајдвиндер“.

Упоредни подаци за три варијанте Фантома
ПодациF-4K (FG.1)F-4M (FGR.2)F-4J (UK)
Први лет 27. јуни 1966. 17. фебруар 1967. 10. аугуст 1984.
Дужина 17,55 m 17,75 m
Висина 4,90 m 5,11 m 5,03 m
Размах 11,71 m
Мотори 2 x RR спеј 203 2 x RR спеј 202/204 2 x J79-GE-10B
Max Махов број 1,9 2,1
Укупна производња 52 118 15

 

QF-4EМ

Даљински управљана мета у ваздушном простору.

F-4EJ

Авион F-4EJ је двосед, намењен за противваздухопловну одбрану у свим метео условима дању и ноћу. У почетку није постојала могућност напада на циљеве на земљи. Произвођен је по лиценци у Јапану, у фирми „Мицибуши“ за јапанске ваздухопловне одбрамбене снаге. Произведено је 140 примерака (138 у „Мицибушију“).

F-4EJ кеј

Надограђена варијанта F-4EJ са побољшаном авионском опремом, укључујући пулсирајући доплер радар „AN/APG-66J“, као и могућност напада циљева на тлу, укључујући и противбродску ракету „ASM-1“.

EF-4EJ

Мали број F-4EJ је преправљен у тренажне авионе за активне електронске контрамере (ECM).

F-4E(S)

Израелски F-4E је модификован за извиђање при лету великом брзином као јефтинија алтернатива амбициозном F-4X. Опремљен је новим носачем са даљинским фотоапаратом HIAC-1 LOROP удаљеном жижом на 168 [cm], као и вертикалном камером KS-87. Ваздухоплов има лажне радоме обојене на носном делу трупа да би личио на стандардни F-4E. Писани трагови о судбини и оперативној употреби ових авиона су непознати.

RF-4E

RF-4E

Извозна скромнија извиђачка варијанта је RF-4E. Већина купаца је накнадно тражила опремање за ношење оружја. Неколико авиона немачког ваздухопловства модификовано је за мисије прикупљања комуникација међу људима, путем пресретања сигнала. Произведено је 149 примерака.

RF-4EJ

Модификацијом јапанског F-4EJ уграђен је топ M61 вулкан, у носни део трупа авиона, за разлику од RF-4E. По овом стандарду је преправљено 15 примерака авиона.

YF-4E

Један од првобитних прототипова YRF-4C преправљен је у YF-4E. Овај авион је коришћен у развоју ловачког авиона F-4E, као и у истраживачким програмима у оквиру пројеката Технологија прецизног управљања авионима (PACT) и Управљање конфигурацијом летелица (CCV).

F-4F

F-4F

F-4E је намењен за немачке ваздухопловне снаге, са поједностављеном опремом, без ношења ракете средњег домета „спероу“. Произведено је 175 примерака.

F-4F ICE

Надограђен је F-4F са радаром „AN/APG-65“ и ракетама „AIM-120 AMRAAM“.

TF-4F

Немачки авион тренер, са пилотом инструктором у задњој кабини и одговарајућим командама лета.

F-4G

F-4G

F-4G је верзија за америчку ратну морнарицу. Опремљени су 12 примерака F-4B дигиталним комуникационим системом AN/ASW-21 за пренос података за аутоматско слетање, један је оборен непријатељском земаљском ватром, а 11 преосталих (преживелих) су враћени у првобитни стандард F-4B.

F-4G вилд висел V

За потребе Ратног ваздухопловства САД, F-4E је преправљен у авион за ваздухопловну одбрану ометајући непријатеља (SEAD). Уграђен је радар „AN/APQ-120“, а уместо топа је уграђена опрема за откривање „APR-38 RAW“ а касније „AN/APR-47“, неколико ECM уређаја укључујући ометаче ALQ-87, ALQ-101, ALQ-119, ALQ-130. Обезбеђена му је могућност ношења пројектила „AGM-45 шрек“ (амерички противрадарски пројектил), „AGM-78 стандард“ и „AGM-88“ противрадарске ракете. Широко коришћени током Заливског рата. На почетку је преправљено 116 авиона F-4E у овај стандард, а касније још 18, укупно 134 примерка.

F-4J

QF-4G

Даљински управљана мета у ваздушном простору.

F-4J

Побољшана варијанта F-4B за Америчку морнарицу и морнарички корпус, са акцентом на побољшање борбених способности ваздух - ваздух. Интегрисани су мотори „J79-GE-10“ са потиском од 79,374 [kN], пулсирајући доплер радар са погледом и дејством надоле „AN/APG-59“, у комбинацији са системом „AN/AWG-10“ за управљањем ватре, повећан је пречник точкова главних ногу стајног трапа, што резултира испупчењем на доњаци крила, слично као на F-4C. Модификована су му крилца, при слетању стајни трап и његови поклопци су подешени да повећају аеродинамички отпор и максимално смањују брзину слетања, седишта пилота су нула – нула. Проширене су му могућности напада на циљеве на тлу, без сензора IRST уграђеним под носни део трупа.

Први лет је изведен у мају 1966. године. Произведена су 522 примерка.

F-4J(UK)

F-4J(UK)

Означених је 15 авиона са F-4J, којима је максимално смањен ниво емитовања. Њих је британско копнено вазвухопловство (RAF) купило од Америчке морнарице 1984. године и они су измењени у стандард F-4S са британском опремом.

Коришћен је до 1991. године, само за британску противваздухопловну одбрану.

DF-4J

Један F-4J је преправљен у авион управљану мету у лету, при вежбању гађања у ваздушном простору.

EF-4J

Два F-4J су претворена у тренажне авионе за ECM.

F-4K

YF-4J

Три F-4B су коришћени за прототипски развој YF-4J, који су били основа у развоју серијског F-4J.

F-4K

F-4J је прерађен за британску морнарицу, по њиховим захтевима,са перспективом замене старијих авиона. Коришћен је интерно под именом Фантом FG.1 (ловац-бомбардер). Опремљен је моћнијим британским турбомлазним двопроточним моторима „RR спеј 202“, што је изнудило реконструкцију трупа, али је обезбеђена већа снага и полетање са мањих бродова носача од коришћеног „Блекбурна“. Отказивањем градње планираног брода носача авиона, од испоручених авиона из 1968. године, 20 је примерака преусмерено на копнено ваздухопловство (RAF). Произведено је укупно 50 примерака ових авиона. Сви преостали и ови морнарички авиони су повучени до 1978. године и преусмерени у RAF.

YF-4K

Два прототипа, коришћена су у развоју F-4K.

F-4M

F-4L

Под овом ознаком су биле идеје и више предлога за напредну варијанту, укључујући и опције уградње турбомлазних двопроточних мотора „RR спеј“ и ракета „AIM-54 феникс“.

F-4M

Тактички ловац способан да извршава и задатке напада на циљеве на земљи и извиђања. Развијен је од варијанте F-4K за британско копнено ваздухопловство, ознака му је UK фантом FGR.2, наручен је након отказивања надзвучног авиона Хоук сидлеј P.1154, V/STOL. Са турбомлазним двопроточним моторима „RR спеј“ произведено је 116 примерака. Са њима су замењени авиони Камбера, Хоук хантер и Јагуар у задацима напада на циљеве на земљи, а и Електрик лајтнинг у задацима противваздухопловне одбране.

YF-4M

Два прототипа коришћена су у развоју сериског F-4M.

F-4N

F-4N

F-4N је настао модернизацијом F-4B, истих је аеродинамичких побољшања као и F-4J, мотори са смањеним трагом дима. Први лет је направљен 4. јуна 1972, године. Преправљено је 228 примерака.

QF-4N

F-4N преправљен у даљински управљану мету, која лети надзвучном брзином, у ваздушном простору.

F-4S

Настао је модернизацијом F-4J, са бездимним моторима, ојачаним оквирима структуре, побољшаним преткрилцима, за боље маневарске карактеристике. Први лет је направио у јулу 1977. године.

F-4S, експонат у музеју

Преправљено је 302 примерка.

QF-4S

Стандард F-4S прерађен је у суперсоничну мету у ваздушном простору.

F-4E/TM шимшек

Најновија модерна доступна варијанта F-4E. Реализована је у ASELSAN (Војној електронској индустрији Турске) за турске ваздухопловне снаге.

Оперативна употреба

Авиони F-4D у ваздушном простору
изнад Вијетнама

Америчка морнарица и морнарички корпус су први почели да користе авионе типа F-4 фантом, 30. децембра 1960. године. Прве јединице су опремљене, борбено потпуно спремним варијантама F4X-1, од 8. јула 1961. године. Фантоми су били припремљени за оперативну употребу на носачима авиона у октобру 1961. године, а употреба је почела у периоду између 1962—1963. До инцидента у Тонкиншком заливу 13 од укупно 31 морнаричке ескадриле биле су опремљене овим авионима, а прве борбене летове су извели 5. августа 1964. године, са носача авиона, у ваздушном простору изнад Вијетнама. Прва фантомова ваздухопловна победа је остварена 9. априла 1965. године, када је F-4B са пилотом Теренсом Марфијем (енг. Terence Murphy) оборио северновијетнамски МиГ-17. Он је такође затим оборен, али грешком од Фантома, са своје стране. Претпоставља се ракетом „спероу“.

Средином маја 1972. године, поручник Ренди Дјук Канингем (Randy Duke Cunningham) и Вилијам П. Дрискол (енг. William P. Driscoll) са авионом F-4J фантом оборили су три авиона МиГ-17. Постали су први асови. У њиховом петом добијеном двобоју верује се да су оборили северновијетнамског аса поручника Туна, али то није потврђено. Приликом повратка са мисије, погодила их је и тешко оштетила ракета земља-ваздух, након чега су се катапултирали тек када су дошли изнад океана, како не би били заробљени на копну.

Средином маја 1972. године, поручник Ренди Дјук Канингем (Randy Duke Cunningham) и Вилијам П. Дрискол (енг. William P. Driscoll) са авионом F-4J фантом оборили су три авиона МиГ-17. Постали су први асови. У њиховом петом добијеном двобоју верује се да су оборили северновијетнамског аса поручника Туна, али то није потврђено. Приликом повратка са мисије, погодила их је и тешко оштетила ракета земља-ваздух, након чега су се катапултирали тек када су дошли изнад океана, како не би били заробљени на копну.

F-4 Фантом II USAF-а,  уништен је
18. фебруара 1968. године, током
непријатељског напада на Тан Сон Нхут.

Током рата, припадници Америчке морнарице су учествовали са Фантомима у 84 борбене мисије (варијанте F-4B, F-4J и F-4N). Морнарица је пријавила 40 победа у тим борбама ваздух – ваздух, уз своје губитке од 73 Фантома. Оборели су: 22 примерка авиона МиГ-17, 14 МиГ-21, два авиона Ан-2 и два авиона МиГ-19. Осам је оборено ракетама „спероу“, 32 ракетама „AIM-9 сајдвиндер“. Губици Фантома: седам од непријатељских авиона, 13 од ракета земља – ваздух „SAM“, а остала 53 су изгубљена у разним удесима.

Морнарички корпус је примио своје прве F-4B у јуну 1962. године, а додељени су ваздухопловној бази Да Нанг на североисточној обали Јужног Вијетнама, 10. маја 1965. године. Први задаци су им били пружање противваздухопловне одбране. Започели су мисије блиске ваздухопловне подршке, а убрзо су добили и полуприпремљен аеродром. Морнарички корпус је уништио три непријатељска авиона, а изгубио је 75 својих, углавном од ПВ артиљерије и четири примерка у удесима.

Када је почело опремање Морнаричког корпуса авионима F/A-18 хорнет, F-4 је наставио оперативну употребу у ескадрилама за борбена дејства у активним и резервним јединицама током шездесетих, седамдесетих, осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века.

Иако је Америчко копнено ратно ваздухопловство на почетку невољно прихватило морнарички авион F-4 фантом, касније је исти постао најмасовнији у њиховом наоружању. Први Фантоми Америчког копненог ваздухопловства (USAF) у Вијетнаму су били F-4C у 555. тактичкој ловачкој ескадрили, пристигли су у децембру 1964. године. Први МиГ-17 је оборен ракетом „сајдвиндер“ 10. јула 1965, авионом F-4C из 45. тактичке борбене ескадриле. F-4C из 480. тактичке борбене ескадриле постигао је прву америчку победу над северновијетнамским авионом МиГ-21, у борби у ваздушном простору, 5. октобра 1966. Фантом из 45. тактичке ескадриле је први амерички авион који је уништио непријатељски противавионски ракетни систем SAM, 5. октобра 1966. Из Осмог тактичког ловачког пука F-4 је први оборени амерички млазни авион, ракетом лансираном са авиона МиГ-21 у ваздушном простору.

Начин и број обарања непријатељских авиона
АвионОружје/тактикаМиГ-17МиГ-19МиГ-21Укупно
F-4C Спероу (AIM-7)  4  0  10  14
Сајдвијндер (AIM-9)  12  0  10  22
топ 20 mm  3  0  1  4
Маневар  2  0  0  2
F-4D Фелкон (AIM-4)  4  0  1  5
Спероу (AIM-7)  4  2  20  26
Сајдвијндер (AIM-9)  0  2  3  5
топ 20 mm  4.5  0  2  6.5
Маневар  0  0  2  2
F-4Е Спероу (AIM-7)  0   2  8  10
Сајдвајндер (AIM-9)  0  0  4  4
Сајдвајндер и топ  0  0  1  1
топ 20 mm  0  1  4  5
Маневар  0  1  0  1
Укупно    33.5  8  66  107.5

Када су Фантоми пристигли у Вијетнам, првенствено су обављали мисије ловца-бомбардера, задатке за превласт у ваздушном простору и уништавања циљева на земљи. Нападали су и циљеве у Лаосу. Због великих губитака авиона F-105 тандерчиф (енг. F-105 Thunderchief), Фантоми су све више морали да обављају улоге бомбардера, да би после новембра 1970. године постали главни бомбардери УСАФ-а у југоисточној Азији.

Према америчким тврдњама:

  • УСАФ је изгубио 528 примерака F-4 и RF-4
    • Ловаца и ловаца–бомбардера 445 примерака, 370 у борби и то 193 примерка у ваздушном простору изнад Северног Вијетнама (33 су оборили Мигови, 30 ПВ ракете, а 307 ПВ артиљерија.
    • Извиђачких RF-4C укупно 83 примерка, 72 у борби.
  • Укупни губици морнарице и Морнаричког корпуса су 233 Фантома.
  • Укупни губици Фантома у Америчким оружаним снагама у југоисточној Азији су 761 примерак.
  • Фантомима је оборено 108 авиона из породице МиГ и то по типовима: МиГ-17, МиГ-19 и МиГ-21, који су учествовали на страни Северног Вијетнама, што је приказано у табели десно.

Поред америчких војних снага, Фантоме је користило још десетак ратних ваздухопловстава других држава. Израел је био највећи корисник „фантома“ ван САД. Први авиони F-4Е и RF-4Е су примљени 1969, а затим 1970. Прва употреба авиона је била у рату исцрпљивања између Египта и Израела, затим у Јом Кипурском рату 1973, а затим у свим сукобима све до 2004.

Корисници

        • САД (РВ, морнарица, маринци)
        • Аустралија 
        • Уједињено Краљевство
        • Грчка
        • Египат
        •  Израел
        •  Иран
        • Јапан
        • Јужна Кореја
        •  Немачка
        • Турска
        •  Шпанија

 
Земље корисници авиона F-4 фантом.

Карактерисике (F-4E)

Опште

      • Посада: 2
      • Дужина: 19,2 m
      • Размах крила: 11,7 m
      • Висина: 5 m
      • Површина крила: 49,2 m2
      • Виткост крила: 2,77
      • Аеропрофили: NACA 0006.4–64 root, NACA 0003-64 tip
      • Маса, празан: 13.757 kg
      • Бруто маса:18.824 kg
      • Max маса у полетању: 28.030 kg
      • Max маса при слетању: 16.706 kg
      • Количина горива: 7.550 lit, унутрашње 12.620 lit, са 1.400 lit, спољни резервоари подкачени испод крила 2.300 lit и резервоар испод трупа.
      • Погон: 2 × Џенерал електрик J79-GE-17A турбомлазна мотора, са базним потиском од 2 × 52,96 kN а са допунским сагоревањем 2 × 79,38 kN
      • -
      • -
      • -

Перформансе

      • Max брзина: 2.370 km/h на висини од 12.000 m
      • Max Махов број: 2,23
      • Брзина крстарења: 940 km/h
      • Борбени радијус: 680 km
      • Долет: 2.699 km
      • Плафон лета: 18.000 m
      • Брзина пењања: 210 m/s
      • Узгон/отпор: 8,58
      • Специфично оперећење крила: 380 kg/m2
      • Потисак/маса: 0,0084 kN/kg, а при мах маси 0,0057 kN/kg
      • Стаза полетања: 1.370 m при маси од 24.410 kg
      • Стаза слетања: 1.120 m при маси од 16.706 kg
      • -
      • -
      • -
      • -

Наоружање

    • Е-модел топа M61A1 вулкан има калибар од 20 mm, са бојевим комплетом од 640 граната
    • Спољна носивост је 8.480 kg бомби, контејнера са опремом и резервоара са горивом:
    • 4× AIM-9 сајдвијндер, на крилним носачима, носио је Израелски F-4E курнас 2000, а Jaпански F-4EJ кеј AAM-3
    • 4× AIM-7 спероу у удубљењима трупа F-4E и немачком F-4F ICE кари , UK Фантоми су носили пројектиле Скајфлеш
    • 6× AGM-65 маверик
    • 4× AGM-62 валеј
    • 4× AGM-45 шрик, AGM-88 HARM, AGM-78 стандард ARM
    • 4× GBU-15
    • 18× Mk.82, GBU-12
    • 5× Mk.84, GBU-14
    • 18× CBU-87, CBU-89, CBU-58
    • Нуклеарно оружје, укључујући и B28EX, B61, B43 и B57

Извори

    • Devine, Jacqueline. "USAF bids farewell to F-4 Phantom"
    • С. Пустиња, ЛОВАЧКИ АВИОНИ, Београд, 2018. године, COBISS.SR-ID 264243212, ISBN 978-86-920833-1-0
    • Swanborough and Bowers 1976.
    • "F-4 Phantoms Phabulous 40th". Boeing.
    • "Phabulous 40th: Phantom "Phirsts"." Boeing.
    • "Phabulous 40th: World Record Holder." Archived 6 July 2009 at the Wayback Machine. Boeing.
    • airvectors.net/avf4_1.html#m5
    • Dorr and Bishop 1996.
    • Dorr and Bishop 1996.
    • Donald Spring 1991.
    • Donald Summer 1991.
    • "Phabulous 40th: First to Last." Archived 13 December 2009 at the Wayback Machine. Boeing.