Микојан МиГ-15


МиГ-15
MiG-15 Hu.jpg
Опште
Намена Ловац 
Посада једносед/двосед
Први лет 30 децембар 1947.
Почетак производње 1948.
Димензије
Дужина 10,86 m
Размах крила 10,08 m
Висина 3,6 m
Површина крила 20,6 m²
Маса
Празан 3.681 kg
Макс. тежина при узлетању 6.045 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Климов ВК-1
Потисак ТММ 26,5 kN
Перформансе
Макс. брзина на H=0 1.075 km/h
Тактички радијус кретања 1.860 km
Долет 1.520–1.900 km
Плафон лета 15.500 m
Брзина пењања 3.000 m/min
 

МиГ-15 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-15) је био совјетски ловачки авион са турбо-млазним мотором, из периода краја четрдесетих и педесетих година двадесетог века. Пројектован је у бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича. Припада првој генерацији ловачких авиона на млазни погон.

Посебно је познат по улози коју је имао током Корејског рата, супротстављајући се авиону америчког порекла F-86 сејбр. На авионима МиГ-15 су летели совјетски, кинески и севернокорејски пилоти. Својим борбеним карактеристикама МиГ-15 је пољуљао мишљења Запада о својој технолошкој супериорности над СССР-ом.

Захтеви

Да би испунио тактичко-техничке захтеве Совјетског ратног ваздухопловства, за ловца високих летних карактеристика, са турбомлазним мотором, пројектни биро је почео са концепцијом једноседа, стреластог крила (постављеним по висини средњег дела трупа - средњокрилац).

Највећи проблем је био недостатак домаћег мотора, потребног потиска. Срећом је британска влада левичара Клемента Атлија (енг. Clement R. Attlee) дозволила Совјетском Савезу да купи потпуно нови млазни мотор RR нин" (енг. Rols-Royce Nene). Совјети нису губили време, копирали су овај мотор под ознаком „климов РД-45".

Први лет прототипа И-310 је изведен 30. децембра 1947. године, а серијска производња је почела 1948. Почетком 1949. године, авиони из прве серије МиГ-15 су уведени у оператвну употребу у Совјетско ратно ваздухопловство (ВВС). Крајем 1949. полетели су прототипови: побољшана верзија МиГ-15бис и тренажни авион двосед МиГ-15УТИ.

Укупно је произведено, у неколико земаља, више од 10.000 примерака авиона МиГ-15, у разним варијантама. Произвођен је по лиценци у Чехословачкој (A-102, S-102, CS-102), Пољској (LIM-1, LIM-2, LIM-3) и Кини (J-2).

Дуго време је МиГ-15УТИ коришћен као основни млазни тренажни авион у земљама Варшавског пакта, пошто МиГ-17 и МиГ-19 нису имали варијанту двоседа. Тек крајем педесетих година прошлог века се појавио МиГ-21 УТИ, који је заменио МиГ-15 УТИ.

МиГ-15 УТИ (двосд)

Концепција и конструкција

Авион МиГ-15 је класичне аеродинамичке концепције са стреластим крилом, са углом стреле од 35 [°]. Авион има одличне карактеристике стабилности и управљивости, на свима режимима лета. Опремљен је једним турбомлазним мотором совјетске производње, „климов ВК-1/РД-45Ф“ од 22,30/27,00 [kN] потиска.

Чеони изглед авиона МиГ-15 

Увлачећи је стајни трап, типа трицикл (носна нога је испод носног дела трупа, а две главне су испод крила). Комплетна структура авиона је металне конструкције. Попречни пресек трупа авиона је кружни, носећа структура му је монокок конструкције, а крило конзолно са две рамењаче. Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора са крмилима су такође металне конструкције, обложени су дуралуминијумском оплатом, исто као и крило. Изразито велики вертикални стабилизатор даје карктеристичан (препознатљив) профил овом авиону.

Хоризонтални стабилизатор је постављен високо на структури вертикалног, тако да га увек опструјава непоремећена ваздушна струја, што му обезбеђује одличну ефикасност у свима режимима и положајима авиона. Хоризонтални стабилизатор је са углом стреле од 55,7 [°] а вертикални 40 [°]. Авион је наоружан са два топа калибра од 23 [mm] НС-23 (80 граната сваки) и једним топом НС 37, калибра 37 [mm] (40 граната). Наоружање је уграђено испод носног дела трупа авиона. 

МиГ-15 Северне Кореје и мотор Климов RD-45

Оперативна употреба

Авиони МиГ-15 су у борбену употребу на корејском ратишту уведени у новембру 1950. године. Главни противници су им били авиони F-86 сејбр. Поред ових авиона, МиГ-15 је на овом ратишту имао сукобе и са другим авионима западне коалиције.

Осам авиона МиГ-15 је пресрело у новембру 1950. године, 15 ловаца P-1Д мустанг, Америчког ратног ваздухопловства. Тада је оборен један мустанг. Касније су Мигови оборили и један F-80 шутинг стар. То је историјски био први случај да је авион са турбомлазним мотором оборио противнички са истим типом погона.

Сукоб авиона Сејбр и МиГ-15 у Корејском рату

Корејски рат је посебно обележен великим борбеним ривалством супротстављених авиона америчког порекла F-86 сејбр и совјетског МиГ-15. У почетку су авионе МиГ-15 летели совјетски, а касније кинески и севернокорејски пилоти.

МиГ-15 и F-86 сејбр у заједничком лету

Увођењем совјетских авиони МиГ-15 у борбу, у ваздушном простору корејског ратишта, осетно је нарушен однос снага на штету западне коалиције. У децембру исте године, хитно су оформљене и уведене у борбу три ескадриле Сејброва, на Далеком истоку. МиГ-15 је био агилнији, с бољим перформансама, посебно у вертикалном маневру. Показао је мањи полупречник заокрета, већу брзину пењања, на свима висинама лета. Поседовао је већу хоризонталну брзину изнад висине лета од 10.670 [m]. Ове карактеристике су потпуно изненадиле америчке војне стручњаке и конструкторе авиона. Супериорност у перформансама је довела до промене размишљања на Западу о совјетској технологији.

МиГ-15 је имао снажно ватрено наоружање. На рачун изостављања заштите кабине масивним оклопом и због других поједностављења, остварена је мања маса и постигнуте су и одличне перформансе. Постизао је већу висину лета (плафон), што је у околностима корејског ратног збивања била одлучујућа тактичка предност.

При лету на авиону МиГ-15 пилоти су се превише оптерећивали у оштром маневру, услед високог нормалног убрзања ng [m/s²], пошто нису имали анти-G одела (n [-] је фактор аеродинамичког оптерећења, a g=9,81 [m/s²] је убрзање земљине теже). Пилоти су летели у класичним пилoтским комбинезонима, а у тим условима су често и губили свест, па и борбу. То је била слабост МиГ-15, а посредна предност авиона F-86 сејбр. Пилот у авиону МиГ-15 није могао својом људском лимитираном границом издржљивости да у потпуности искористи високе маневарске карактеристике авиона, да би остварио његову могућу тактичку предност над противником.

 Боља обученост америчких пилота, радарски нишан на Сејбру, подешеност кабине и целог авиона потребама пилота и савременија опрема (посебно електронска), а пре свега употреба анти - G одела пилота, доносили су Американцима одређену предност.

Без обзира на све, прве варијанте авиона типа Сејбр биле су инфериорне у односу на авионе МиГ-15, у ваздушном простору Северне Кореје. Са увођењем у оперативну употребу F-86F, 1953. године, тек су се тада условно изједначила ова два супротстављена авиона. Према неким искуствима и мишљењима пилота, са малом предношћу Сејбра.

Карактерисике авиона МиГ-15

Карактерисике авиона МиГ-15
ГеометријаМаса kgПерформансеПогон
Дужина 10,10 [m] Празан 3.247 Max. брзина 1.075 [km/h] Мотор Климов ВК-1
Висина 3,7 [m] Стандард  4.917  Так.радијус 1.860 [km]  Потисак  26,5 [kN] 
Размах крила  10,08 [m] Унут. гориво  1.210  Плафон лета 15.500 [m]     
Површина  20,6 [m²]  Спољни терет  500  Долет 1.335 [km]  Потисак/маса  8,2 [N/kg]
Стрела крила   37 [°]     Полетање 230 [km/h]     
Аеропрофил крила  ЦАГИ С-10C/СР-3     Слетање 174 [km/h]     
        Брзина пењања 41,0/16,1 [m/s]     
Наоружање
1 х топ 37 [mm] Н-37, 2 + 2 х топа 23 [mm] НР-23 или НС-23 За ваздухопловну подршку могу:
бомбе и ракете, укупне масе до 500 [kg]

У Југославију је у лето 1953. године слетео (пребегао) први ловачки авион МиГ-15 са евиденцијским бројем 25, Мађарског ратног ваздухопловства. Овај МиГ-15 је приликом слетања оштетио ногу стајног трапа и део крила па је морао бити поправљен. После поправке и прегледа авион је преузео Ваздухопловноопитни центар (ВОЦ). Пилоти ВОЦ-а су га у највећој тајности испитали у лету. На том авиону су летели капетани Влада Водопивец (шест летова у трајању од 2,40 сати) и Тодоровић „Кајле“ (три лета у трајању од 1,56 сати). Доступни подаци показују да је код овог ловца испитано и ватрено наоружање. За овај авион је било велико интересовање, њега је приликом своје посете аеродрому „Батајница“ обишао и врховни командант маршал Тито.

Извори

  • С. Пустиња, ЛОВАЧКИ АВИОНИ, Београд, 2018. године, COBISS.SR-ID 264243212, ISBN 978-86-920833-1-0
  • http://www.airwar.ru/enc/fighter/mig15.html
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
  • Ненад Павловић; МиГ-15 Небеска стрела, Аеромагазин бр. 54, Београд. стр. 36-38.