Јурофајтер тајфун (3. део)

Наоружање

Топ, Маузер BK-27.

Тајфун је опремљен топом Маузер BK-27, калибра од 27 mm, са бојевим комплетом од 145 граната. Топ је тежак 100 kg без граната и инсталиран је у корен десног полукрила. Каденца му се може изабрати између 1.000 и 1.700 граната у минути, док је излазна брзина гранате 1.025 m/s. За 0,5 секунди, може се испалити преко 4 kg масе граната. Муниција се аутоматски доводи у топ, а чауре се одводе у контејнер.

Гранате не смеју бити повезане, али се постављају у спремник, што смањује потребно време за пуњење оружја. Ефективни домет гранате је око 1.600 метара. Гранате су различитих врста, расположивих за више намена. Високо експлозивне гранате се користе за дејство против ракета којима је нападнут авион, и ове ракете се самоуништавају после промашаја циља. Посебан је тип граната против циљева на копну, за противоклопну борбу. Маса једне гранате је око 260 грама.

Авион Тајфун поседује 13 спољних везних тачака за подвешавање борбених средстава и другог терета. Максимална укупна маса подвешених терета, стандардно је до 6.500, а може и до 7.500 kg. Подвесне тачке су распоређене, по четири испод сваког полукрила (8 под крилом) и пет испод трупа (види слику десно). На три подвесне тачке могу се подвесити спољни резервоари горива, два под крило и један под централни део трупа. На ову везну тачку испод центалног дела трупа, подкачиње се једино резервоар горива (није предвиђена алтернатива). На слици десно, оивичени су резервоари горива са жутом бојом. Могу се бирати између два расположива типа: од 1.500 литара, који је намењен за подзвучни лет и ниске маневре, са малим убрзањем n•g, a оптимизиран за надзвучни лет и оштар маневар са великим убрзањем n•g је запремине од 1.000 литара. Британска фирма BAE систем је припремила аеродинамички профилисане резервоаре горива за постављање на задњи део трупа авиона и стапали би се са њим у задебљан профил (као облога). Запремина овог резервоара је 1.500 литара. Са њим се повећава долет авиона за око 25%. Две подтрупне бочне линије поседују по две тачке подвешавања. На њих се у контуру трупа могу подвесити 4 ракете ваздух-ваздух великог домета, са утапањем у контуру без значајнијег повећања отпора и радарског одраза. Две најудаљеније линије на крилу опремају се само са ракетама ваздух-ваздух кратког домета. Могу се користити везне тачке и за подвешавање и другог оружја, под условом да је обезбеђена њихова интеграција, сагласно пропису MIL-STD-1760.

Подвесни терети (црвено),
а топ (зелено).

Поред ракете ваздух-ваздух кратког домета, типа старог Саидвиндера, на располагању су и нове већег домета, са ознакама ASRAAM и IRIS-T. Ракете ASRAAM, имају значајно повећан домет, што је био и основни циљ њиховог развоја. Са том ракетом непријатељски авион може бити уништен у приближавању и пре него што дође до међусобне борбе. Покретљивост ових ракета у блиској борби, упоредива је са Саидвиндером, али то јој је био секундарни пројектни захтев, мада је овде много јачи потисак мотора и низак отпор, што јој је основни разлог за побољшани маневар. Ракета IRIS-T, пројектована је да буде посебно агилна, тако да јој одмах може бити циљ и сопствени авион. То јест, може брзо заћи за реп „свога“ сопственог авиона, са кога је и лансирана. Та способност је позната под називом као потпуно сферна, или сверакурсна ракета.

За борбу на великим растојањима, користи се привремено ракета AIM-120A/B/C AMRAAM, која се успешно показала у борби. У будућности, биће замењена са много моћнијом ракетом MBDA метеор, која је опремљена набојномлазним мотором, заснива се на новој технологији у домену електронике и управљања.

Оружје ваздух-земља сачињавају разне врсте бомби и ракета. Бомбе су побољшане, а у плану развоја је да у будућности буду побољшане и ракете. Планови о надградњи максималног спољњег ношења оружја се не објављују, тј. подлеже тајности. Тајфун ће носити и неке типове крстарећих ракета.

Опције коопераната су усаглашене са карактеристикама заједничког авиона, а и стандардизовано је ношење наоружања по типовима и количини. У доњој табели, приказана су усаглашена решења према могућностима авиона и потребама корисника.

 

Наоружање авиона Јурофајтер тајфун
ОружјеТачке подвешавања 11.svgКорисници
Ракете ваздух-ваздух
AIM-132 ASRAAM
Aim132asraam.jpg
1 1 1 1 -
- 1 1 1 1 Уједињено Краљевство (УК)
AIM-2000 IRIS-T
Aim 2000 iris t.jpg
1 1 1 1 -
- 1 1 1 1

Немачка Шпанија Италија  Аустрија   Саудијска Арабија

AIM-9 Сајдвиндер
Aim9 sajdvajnder.jpg
1 1 1 1 -
- 1 1 1 1

Немачка Шпанија Италија  Аустрија   Саудијска Арабија

AIM-120 AMRAAM
Aim120amraam.jpg
- 1 1 1 2
2 1 1 1 -

Немачка Шпанија Италија 

Саудијска Арабија У К

MBDA Метеор (план)
Mbda meteor.jpg
- 1 1 1 2
2 1 1 1 -

Немачка Шпанија Италија Уједињено Краљевство

Ракете ваздух-земља
Таурус KEPD 350 (план)
Taurus kepd.jpg
- - 1 1 -
- 1 1 - - Немачка
Сторм шедоу (план)
Storm shadow.jpg
- - 1 1 -
- 1 1 - - Уједињено Краљевство
Бримстон (планирано)
Brimstoneraketa.jpg
- 3 3 3 -
- 3 3 3 - Уједињено Краљевство
ALARM (планирано)
ALARM raketa.jpg
- 1 1 1 -
- 1 1 1 - Уједињено Краљевство
Муниција ваздух-земља слободног пада
GBU-16
Gbu-16.jpg
- 1 1 1 -
- 1 1 1 - Уједињено Краљевство
Mark 83 (454 kg)
Mk83бомба.jpg
- 1 1 1 -
- 1 1 1 - Уједињено Краљевство
Павивеј IV
Pavewayivbomba.jpg
- 1 1 1 -
- 1 1 1 - Немачка
GBU-48
- 1 1 1 -
- 1 1 1 - Немачка

‡ – централна подтрупна везна тачка (13), искључиво се користи за ношење горива.

У оквиру приказаних остварених могућности, у претходној табели, типичне оперативне варијанте конфигурација подвешавања, за конкретне наменске задатке, приказане су у следећој табели.

Супериорност у ловачкој намениВишенаменска (поливалентна) наменаЗаштита, подршка
  • 6× ракета ваздух-ваздух, великог домета
  • 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
  • 3× резервоара за гориво, од 1.000 lit
  • 2× крстареће ракете
  • 2× ласерски навођене бомбе / GPS
  • 4× ракете ваздух-ваздух, средњег домета
  • 4× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
  • 1× резервоар за гориво, од 1.000 lit
  • 4× ласерски вођене бомбе / GPS
  • 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
  • 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
  • 1× контејнер за ласерски означивач
  • 2× резервоара за гориво, од 1.000 lit
Непосредна подршка из
ваздушног простора
Неутралисање противваздухопловне
одбране непријатеља
Борба на мору против бродова
  • 18× противтенковске ракете (три у грозду)
  • 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
  • 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
  • 1× резервоар за гориво, од 1.000 lit
  • 2× ласерски вођене бомбе / GPS
  • 2× противрадарске ракете
  • 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
  • 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
  • 1× контејнер за ласерски означивач
  • 2× резервоара за гориво, од 1.000 lit
  • 4× противбродске ракете
  • 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
  • 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
  • 3× резервоара за гориво, од 1.000 lit

Карактеристике

ПараметриВредности/подаци
тип: Вишенаменски авион
Дужина: 15,96 m
Размах крила: 10,95 m
Површина: 50,00 m² (1)
Виткост крила: 2,40

 

Специфично оптерећење крила:

  • минимално (празан авион): 220 kg/m²
  • номинално (нормална полетна маса): 310 kg/m²
  • максимално (максимална полетна маса): 470 kg/m²
Висина авиона: 5,28 m
Маса празног авиона:
  • једносед: 11.000 kg (2)
  • двосед: 11.700 kg
Маса при полетању, нормална вредност 15.500 kg
Максимална маса при полетању: 23.500 kg

Количина горива:

  • једносед 4.996 kg / 6.215 lit (унутрашње)
  • двосед 4.300 kg (унутрашње)
Удео горива у укупној маси: 0,312
Границе фактора аеродинамичког оптерећења: +9/–3
Максимални Махов број:
  • на оптималној висини 2,35
  • на нивоу мора 1,2

Махов број крстарења:

  • без спољних терета 1,5
  • конфигурација ваздух-ваздух 1,2 (3)
Минимална брзина: 203 km/h
Плафон оперативне употребе: 16.765 m (4)
Максимална висина лета: 19.812 m
Максимална брзина пењања: 315 m/s
Борбени радијус: 1.389 km (са спољним резервоарима за гориво)
Долет: 3.790 km
Максимални спољни терет: 7.500 kg
Мотор: два двопроточна турбомлазна мотора Jуроџет EJ200

Потисак:   

  • базни: 2 × 60 kN
  • са допунским сагоревањем: 2 × 90 kN

 

Однос потисак маса авиона:

  • максимални: 1,67
  • номинални: 1,18
  • минимални: 0,78

(1) 51,2 m² површина је са извученим преткрилцима.

(2) Сматра се да је 11.000 kg, иако варира између 10.995 kg и 11.500 kg.

(3) Нема званичних података за овај податак, али је процењено према F/A-18E за случај са 2 × AIM-9 и 2 × AIM-120, где је 1,5. Овде се сматра за случај са AIM-9 и 2 × AIM-120 да је приближно 1,2.

(4) За борбене авионе је долет од 3.790 km невероватан податак.

Варијанте

Јурофајтер се производи у варијантама једноседа и двоседа. Варијанта двоседа се борбено не користи, већ он само служи за обуку и тренажу пилота. Серијска производња авиона Тајфун је програмирана у три „партије“ и оне се одвојено финансирају, са различитим техничким дефинисаним стандардима. У току прототипског развоја коришћено је седам авиона, прототипова (подељених између четири кооперанта). Они су служили за подељене активности развоја варијација опремања и измене конструктивних решења. Коначна намена им је била коначна потврда захтеваног стандарда у лету, у циљу дефинисања и лансирања серијске производње авиона Тајфун.

Примерци за развој (прототипови)

Због назива ових авиона на енглеском, Development aircraft, за прототипове је усвојена скраћеница са почетним словима DA, а дописани број се односи на конкретан ваздухоплов по редоследу. Сваки од њих је имао програмску намену испитивања у лету и у развоју конкретних система.

      • Немачка; DA1, имао је намену испитивања и развоја структуре, летних карактеристика, мотора и софтвера команди лета. Први лет је направљен 27. марта 1994. године. До јуна 1994. године, завршено је девет пробних летова у функцији развојних испитивања софтвера, а потом је спроведено ажурирање система команди лета. Испитивања у лету су настављена 18. септембра 1995. године. Почетком 1996. године, војска је проценила да је завршен тај део програма. Затим је почела конверзија мотора EJ200 серије 03Z, интеграција опреме на магистралу података Stanag 3910 и усавршавање носача за избациво седиште Мартин Бејкер Mk.16A све до новембра 1998. У трећем кварталу 1999. године, пробни летови су настављени, све до 11. септембра 2000. Поново је ажуриран систем команди лета, а верификациони летови су трајали две недеље изнад Северног мора. Авион DA1, 8. априла 2003. године преселио се у Шпанију, као замена за DA6. Последњи његов лет, одржан је 21. децембра 2005. године.
      • Уједињено Краљевство; DA2, имао је намену развоја софтвера команди лета и структуралних побољшања. Произвео га је BAE у Вортону. Први лет са њим је изведен 6. априла 1994. године. Затим је реализовано девет летова у функцији испитивања, до јуна 1994. године, након чега су ажуриране команде лета, у планираној такозваној другој фази. Први лет оперативног пилота РАФ-а изведен је на Тајфуну DA2 9. новембра 1995. године. Демонстриран је лет, на великим нападним угловима и до 25 степени, у мају 1997. године. Затим су настављена оперативна испитивања у бази РАФ-а, између осталог да би се проверила компатибилност са аеродромским склоништем и осталом инфраструктуром. Уследила су испитивања радара. DA2 је први Тајфун који је летео на брзини еквивалента Маховом броју 2, у децембру 1997. године. Први је и примио гориво у ваздуху, у току лета, 14. јануара 1998. Затим, то је авион са стандардним мотором EJ200, новом опремом и избацивим седиштем Мартин Бејкер Mk.16A. Испитивање флатера (flutter) у лету је отпочето августа 1998. године. У другој половини 1999. године опремљен је за испитивање оптерећења, са постављеним више од 500 сензора (мерних давача). На крају, ажуриран је горивни систем, 2001. године. У јануару 2002. године, уследила су испитивања пуштања у рад (стартовања) мотора у лету. Први лет, са новим софтвером команди лета одржан је у фебруару 2005. године, а то верификационо испитивање трајало је до 13. новембра 2006. DA2 је сада у музеју РАФ-а (енг. Royal Air Force Museum London) у Хендону, северном Лондону.
      • Италија; DA3, имао је намену развоја система наоружања. Финализирала га је италијанска фабрика авиона Алениа. Од почетка је опремљен моторима EJ200. Са њим је изведен први лет 1995. године. Надоградња мотора извршена је у верзији EJ200-01C, а у децембру исте године испитано је покретање (стартовање) мотора у лету. Са два резервоара горива од по 1.000 литара, први лет је изведен 5. децембра 1997. године. На пролеће 1998. године, извршена је надоградња са моторима EJ200-03A, са којима је летео у марту 1999. године, на режиму Махов броја од 1,6 са подвешена два резервоара горива од по 1.000 литара. Тада је почело и испитивање наоружања у лету. DA3, достигао је Махов број од 1,6 са три резервоара горива од по 1.000 литара у децембру 1999. године. Почетак испитивања топа и избацивог седишта почело је 31. марта 2000. године, када су почела прва ватрена дејства у лету. Прва употреба топова у лету извршена је у марту 2004. године, а у марту 2005. године, почела су испитивања његовог дејства ваздух-ваздух. До августа 2005. године, почело је на полигону испитивање дејства бомби.
      • Уједињено Краљевство; DA4, имао је намену развоја радара и остале опреме у циљу надоградње на стандард партије 2. Финализиран је у погонима BAE у Вортону и то је био први двосед у целом програму и први Тајфун са комплетном авионском опремом. Први лет је направио 14. марта 1997. године, а први са суперкрстарењем 20. фебруара 1998. Уследила је серија експеримената у Вортону, у току од половине 1998. до 28. априла 1999. године, укључен је и аутопилот са функцијом аутоматског управљања са потиском мотора. Први лет са пилотовом кацигом и са приказивачем на визиру реализован је 17. јуна 1999. године, а касније су почели летови са ракетама Варнер. Затим следи први ноћни лет Тајфуна двоседа. Од 2001. године, почело је осново испитивање и ажурирање свих проверених решења. Спроведена је надоградња напајања са електричном енергијом и авионске опреме и наставак летних испитивања авиона у новембру 2001. године. Прво двоструко доливање горива у лету авиона DA2 и DA4, извршено је у јануару 2002. године. Испитивање интеграције оружја и испитивање његовог лансирања током лета, извршено је 9. априла 2002. године. Тада је са ракетом AMRAAM гађана летећа мета („трут“). Значајан напредак, направљен је када је први пут у ваздуху досипано гориво у двосед, први пут са спољним резервоарима и у току ноћи. Изведен је први најдужи лет Тајфуна у временском трајању од 4 сата и 22 минута. Од 2002. године, почело је испитивање опреме за електронско ратовање и за противелектронску заштиту. У септембру 2004. године, побољшане су и унапређене команде лета.
      • Немачка; DA5, имао је намену паралелног развоја радара и остале опреме, у циљу надоградње на ниво партије 2, као и британски стандард. Финализиран је у оквиру немачке ваздухопловне индустрије, први лет је направио 24. фебруара 1997. године. DA5 је први ловац опремљен радаром ECR-90 CAPTOR. У јуну 1997. године, надограђен је софтвер за радар и за систем за управљање са моторома EJ200-03A. Реализована је прва посета потенцијалним норвешким купцима у јуну 1998. године. Норвешки пробни пилот је летео на Тајфуну DA5, 15. децембра 1998. године. У априлу 1999. године, направљен је први лет са новим софтвером, са дефинисаним стандардом за аутопилота и за аутоматско управљање са потиском мотора. Средином 1999. године, испитивано је истовремено праћење четири циља са радаром. У фебруару 2000. године, извршени су завршни летови испитивања, а у мају 2001. године, завршена је интеграција ракета AMRAAM и AIM-9L. До 29. марта 2001. године, завршено је испитивање радара са различитим експериментима. Надоградња авионске опреме серијског стандарда завршена је у пролеће 2003. године, а први лет је направљен са активном напредном ракетом IRIS-T, у мају 2004.
      • Шпанија; DA6, имао је намену развоја технике пилотирања, процедуре летења и побољшања структуре авиона. У Севиљи је финализиран овај други двосед, са наменом истраживања повећања обима елемената летних могућности, климатизације и вентилације кабине, преноса података са слоја везе и приказивања података на визиру кациге пилота. Први лет је изведен 31. августа 1996. године. Након тога, испитиван је прслук за хлађење пилота у условима повишених температура. Испитиван је и утицај климатских услова хангара, при високим температурама.
      • Италија;  DA7, имао је намену развоја навигације, авионске опреме и интеграције ракета. Финализирала га је италијанска фабрика Аленија, а први лет је извео 27. јануара 1997. године. Прво лансирање ракета кратког домета AIM-9L, извршено је 15. децембра 1997. године, а прво лансирање AIM-120, изведено је 17. децембра 1997. Уследила су прва подвешавања резервоара за гориво од 1.000 литара, 17. јуна 1998. У периоду од априла 2001. године, лансиране су ракете AMRAAM и AIM-9L у јединици оперативног ваздухопловства. Касније су реализована испитивања сензора „пират“. Извршено је испитивање пуњења горива у лету, у јулу 2002. године. У марту 2004. године, испитане су ракете IRIS-T са спољашњих носача испод крила.

Индустријализација производње (предсерија)

IPA је скраћеница од почетних слова од назива на енглеском Instrumented Production Aircraft, за обележавање авиона предсерије, којима је исто дописиван редни број. Исто је наменски развијено седам таквих предсеријских авиона.

    • Уједињено Краљевство; IPA1 је дефинисан стандард за индустријску реализацију сегмента интеграције одбрандбеног система. У Вортону је BAE систем финално произвео авион двосед IPA1. Овај авиона је направио први лет 15. априла 2002. године. То је први дефинисани стандард Тајфуна, који је ушао серијску производњу. На њему је још стандардизована климатизација, горивни систен, млазнице мотора, испитан је инструментални лет и примена боје авиона. Примарно је коришћен за испитивање и стандардизацију одбрамбеног система. У лету је испитана прва верзија бомби Павивеј II, 29. јуна 2006. године, а у јуну 2009. године и Павивеј IV.
    • Италија; IPA2 је предсеријски авион на коме је разрешена индустријска интеграција оружја ваздух-земља. То је први италијански Тајфун двосед. Финално је склопљен у фабрици Аленија. Први лет је направио 5. априла 2002. године. На њему је индустријализовано и коначно испитано наоружање ваздух-земља и фузија сигнала сензора на показивачима у кабини пилота. Такође је 2003. године, на њему испитивано и званично стандардизовано тактичко летење. Извршена је верификција поступка пуњења горива у току ноћног лета, 19. новембар 2004. године. Испитана је употреба убојног средства GBU-16, 2005. године. Сњим је изведен први лет са моторима EJ200 Mk 101, изведен је 14. септембра 2007. године. У току испитивања летео је и на надзвучним брзинама, када су и верификоване маневарске способности Тајфуна. У процесу испитивања нових мотор, прво је само десни замењен са ерзијом Mk 101, а у децембру је замењен и други леви. Тако, је компатибилност мотора испитана и стандардизована, у новембру 2008. године.
    • Немачка; IPA3 је предсеријски авион на коме је извршена индустријска интеграција оружја ваздух-ваздух. Финално га је произвела немачка ваздухопловна индустрија. Овај двосед је направио први лет 8. априла 2002. године. На њему је 2005. године, испитана чврстоћа структуре при ношењу спољних терета. Испитана је бомба Павивеј II, 21. фебруара. Поред тога, вршена су и поједина аеродинамичка испитивања.
    • Шпанија; IPA4 је предсеријски авион, на коме је извршена индустријска интеграција дела оружја ваздух-земља и развој стандарда очувања животне средине. У Шпанији је финализиран авион једносед IPA4, који је полетео 27. фебруара 2004. године. У децембру 2004. године, уследила су летна испитивања ракетног наоружања, на полигону у Шведској, a завршена су 8. марта 2005. године. На ову летелицу уграђен је систем „пират“. У 2006. години, испитиван је овај авион на електромагнетну компатибилност и карактеристике флатера структуре. У 2007. години, извршени су пробни летови при ношењу и употреби ракете MBDA метеор, а 31. марта 2009. године и лансирање ракете AMRAAM, на летећу мету. Средином 2009. године, авион је надограђен на стандард партије 2. Са њим је детаљно испитана и стандардизована технологија вожње авиона по земљи (таксирање).
    • Уједињено Краљевство; IPA5 је предсеријски авион на коме је извршена индустријска интеграција оружја ваздух-земља и ваздух-ваздух. Овај једносед је финално произвео BAE систем у Вортону, први лет је направио 7. јуна 2004. године. На њему је реализована интеграција ракета ваздух-ваздух и укупног оружја ваздух-земља.
    • Уједињено Краљевство; IPA6 је предсеријски авион на коме је реализована конверзија система опреме стандарда партије 2. Полетео је 1. новембра 2007. године, припада партији 1, то је био први Тајфун са потпуним хардвером и софтвером партије 2. У октобру 2007. године, обављена су испитивања мотора. Од 2008. године, извршени су пробни летови са новом кацигом пилота, показивачким системом и системом FLIR.
    • Немачка; IPA7 је предсеријски авион на коме је исто реализована конверзија у стандард партије 2. Полетео је 16. јануара 2008. године, такође потпуним стандардом партије 2. Произведена су још два предсеријска авиона IPA7, за ближе дефинисање и верификацију серијског стандарда. Они су били опремљени мањом количином мерне опреме у лету, те су били приближнији са масом серијском авиону, па и реалним перформансама.
    • Уједињено Краљевство; ISPA1, овај двосед је финално произвео BAE систем у Вортону. Направио је први лет 11. маја 2004. године. Коришћен је за испитивање и индустријску стандардизацију и интеграцију нишанске кациге пилота и ласерских контејнера за ласерско обележавање циљева.
    • Италија; ISPA2, овај једносед је финално произвела италијанска фабрика Аленија. Са њим је први лет изведен 9. јула 2004. године. Пошто постоји само један од ових предсеријских Тајфуна, претпоставља се да је касније ISPA2 трансформисан у серијски стандард.

Серијска производња авиона

Партија 1

Тајфуни партије 1, произвођени су од 2003. годинe. Сматрају се ловци, почетних могућности. Временом је тај стандард постепено усавршаван, а свака надоградња софтвера и хардвера доводи до повећања његове могућности, што је препознатљиво означено новим бројем блока документације, односно новог стандарда. Са увођењем блока 5, ретроактивно су спроведене све претходно надограђене модификације пројекта, на свима авионима, из целог програма производње. То је стратегијски принцип ретроактивне надоградње свих авиона из програма Јурофајтер.

Блок 1

То је стандард авиона са почетним оперативним и основним ПВО способностима. Предузете су мере, код све четири државе кооперанта, да се ова решења надограде на авионима једноседима и двоседима, све до Тајфунастандарда блока 5, у временском периоду до 2012. године.

Блок 2

То је стандард авиона са почетним способностима борбене намене ваздух-ваздух.

Блок 2B
Тајфун  RAF-а

То је стандард авиона са пуном борбеном способности ваздух-ваздух. Добијен је са надоградњом решења блока 2.

Блок 5

То је стандард авиона са пуним оперативним капацитетом, са комбиновањем постојећих пуних борбених способности ваздух-ваздух и додатак са способностима из намене борбе ваздух-земља. До краја 2007. године, почела је њихова испорука у комбинацији сасвим нових авиона стандарда блока 5 и добијених са надограђивањем из блока 2B. Са тиме је испуњена партнерска обавеза према ваздуховним снагама НАТО-а..

Партија 2

Тренутно се производе авиони из партије 2. Уговор о њиховој производњи, потписан је 14. децембра 2004. године, а уједно и о њиховом извозу Аустрији. Јурофјтер корпорација, обавезала се да испоручи наручиоцима 251 примерак авиона из партије 2, комплетно наоружаним. Уједиеном Краљевству испоручиће се 91 Тајфун, Немачкој 79 (укључујући и 15 авиона првобитно уговорено за Аустрију), Италији 47 и Шпанији 34. Испоруке авиона Тајфуна, из партије 2, за сва четири кооперанта почеле су у лето 2008. године, а планирано је да трају све до 2013. Значајне разлике, у односу на стандард партије 1, односе се и на промену и побољшање застареле технологије производње.

Блок 8

Уграђен је хардвер новог стандарда у рачунар задатака и уведени су нови модови радара CAPTOR-M. Углавном је фокусирана пажња на нови рачунар задатака (мисија) који поседује боље перформансе обраде података, са већим капацитетом меморије потребне за интеграцију будуће надоградње савременог наоружања.

Блок 10

Ажуриран је софтвер за векторско мапирање, побољшана је опрена инфра црвеног сензора за режим извиђања и праћења. Интегрисано је ново оружје: AIM-120C-5, AMRAAM, дигитални IRIS-T, GBU-24, ALARM, Павивеј III и IV.

Блок 15

Реализација вишенаменске напредне ефикасности авиона Тајфун на ниво 2 са ракетама ваздух-ваздух MBDA метеор и оружјем ваздух-земља: TAURUS, Сторм шедоу (енг. Storm Shadow) и Сумпорном бомбом.

Партија 3А

Стандард и опремање партије 3 авиона Тајфунајош увек је у разматрању. Усклађују се ставови кроз преговоре који су у току. Због буџетских проблема који произилазе из садашње економске светске кризе и због лакшег тренутног усаглашавања ставова, партија 3 је подељена на два дела: партија 3A и 3B. Авиони партије 3A ће имати отворен интерфејс за будућа унапређења, али ће се испоручити са могућностима око 2,82 од нивоа у односу на стандард партије 2. Партија 3B остаје да сачека повољније економске услове и тек ће бити усаглашавана.

Партија 3B

За партију 3B планирана је и припремљена су решења за надоградњу:

  • Радар са електронским скенирањем, CAPTOR-E.
  • Тродимензионалне млазнице за управљиве са потиском мотора.
  • Софтвер и комплетан систем за управљање са вектором потиска.
  • Савремена кацига развијена у BAE, са визиром који има функцију нишанске главе у сегментима приказивања и управљања са оружјем.
  • Спољни резервоар горива, приљубен уз задњи део трупа авиона (облаже контуру трупа).

Сумарни преглед трансформације стандарда авиона

Јурофајтер тајфун је један од највећих међународних кооперантских програма у светској историји ваздухопловне индустрије. Са већим бројем држава које су укључене у пројекат теже се може договарати пошто се повећава број различитих интереса. Неопходно је доста комромиса да се дође до стабилних договора и решења. У програму Јурофајтер тајфуна, било је одређеног неслагања, кашњења и много политике. У решавању превазилажења тих проблема, лакше је било програм изделити на етапе. Одлучено је да се производња одвија у три партије (транше).

Свака је партија усаглашена између коопераната и обавезујућа је са посебним уговором између партнера и Јурофјтер корпорације, за утврђени број авиона. Ово је омогућило партнерима, кооперантима флексибилност да промени свој број авиона током периода производње, али уз надокнаду Јурофјтер корпорацији, који гарантује фиксну јединичну цену авина свима наручиоцима у тренутку уговарања, на бази броја примерака у почетном договору.

Ова флексибилна могућност је остварена у финансијској подели три партије производње, али је исто остављена за опционе измене спецификација авиона (стандарда) из оквира почетне дефиниције. Ово омогућава да се нове функције додају или одбаце по потреби, чак и на нивоу авиона за појединачну државу кооперанта.

Док је са партијама решавана међусобна финансијска подела, дотле је са блоковима решаван стандард техничке дефиниције и ниво способности авиона. Са сваким новим блоком уведене су нове могућности. Приступ међусобне диференцијације дефиниције стандарда са појмом блокова, уобичајен је метод и користи за војне авионе за дефиницију надоградње хардвера, софтвера, уградњу новог наоружања и промене структуре авиона.

Тајфун је првобитно био планиран да се у оквиру једне партије производње дефинишу три блока (сегмента), (партија 3 садржи блок 20, блок 25 и опције из других блокава). Сваки блок је планиран да се добија са доградњом претходних решења из партије 1, тако да је увек она основа свих решења. Значи, могућности ваздух-ваздух из партије 2 добијене су надоградњом решења стандарда партије 1. Предвиђено је да се у партији 3 уведе ново наоружање и системи кроз увођење нових блокова. То су ракете метеор, радар са електронским скенирањем и управљање вектором потиска.

Табеларни преглед производње тајфуна у партијама, серијама и блоковима.
ГодинеПартијаСеријеБлоковиБрој
примерака
Функционалности
2003—2004.

предати су

Партија 1
Тајфуна
148
и 363
мотора
EJ.200
и 147
радара
CAPTOR
Серија IPA Блок 1 2 x ЈС ♥
3 x ДС ♥
Хардвер: стандардан серијски + опрема за испитивање у лету
(завршени и усвојени: 30. јуна 2003. године)
Серија 1 31 x ДС Софтвер: PSP 1 (IOC; Почетне оперативне способности, Основни ПВО капацитет;
основна обука борбе у ваздуху)
2004—2005.

предати су

Серија 2 Блок 2 43 x ЈС
4 x ДС
Софтвер: PSP 2 (Побољшане ПВО могућности, унапређена
способност борбе у ваздуху)
Функције: Фузија сигнала сензора (радара, MIDS и IFF), пасивна заштита,
„Пират“ FLIR, управљање гласом, основе аутопилота.
Ракете ваздух-ваздух: AIM-9L, ASRAAM-дигитал, AIM-120B AMRAAM, топ
Блок 2B 29 x ЈС
9 x ДС
Софтвер PSP 3 (Дуготрајна способност и превласт у ваздушном простору са
вишенаменским карактеристикама.)
Функције: Кацига, са визиром који има функцију нишанске главе, пуна функција
слоја везе, унапређени модови радара, пасивна заштита,
систем за упозоравање за судар са препрекама на земљи.
Ракете ваздух-ваздух: IRIS-T аналогна
(Доступан софтвер за IPA, подршку функције)
2006-2007.

предати су

Block 5 16 x ЈС
5 x ДС
Софтвер: PSP 4 (више улога пуне способности)
Функције: Ноћно осматрање, опрема за пренос података преко кациге са
нишаном, ажуриране команде лета, системи оружја ваздух-земља, пуна
функција аутопилота, „Пират“ FLIR, потпуна функција система за упозоравање
за судар са препрекама на земљи.
Ваздух-земља: GBU-10 павивеј II, GBU-16 павивеј II, топ.
(Софтвер се испитује)
Block 5A 5 x ЈС
Уговорено
2008.
(планирано
2006)
Партија 2
Тајфуна
254
и 558
мотора
и 254
радара
CAPTOR
Серија 4 Блок 8   Рачунар задатка са новим хардвером и са новим стандардом.
Уговорено
2008—2009.
(планирано
2007—2008)
Серија 5 Блок 10   Павивеј III и IV:.
(софтвер у раду)
Уговорено
2010—2011.
(планирано
2009.—2010.)
Серија 6 Блок 15   (вишенаменска напредна ефикасност, ниво 2)
Ракете ваздух-ваздух: ракета MBDA метеор
Ваздух-земља: TAURUS, Сторм шадов, Сумпорна бомба
(опрема у преговорима)
Уговорено
2008.
(планирано
2006)
Партија 3
(план)
(236 Тајфуна
и 500
мотора
и 236
радари)
+ опције

Партија 3А
(уговорено)
112 Тајфуна
Серија 7 Блок 20   Софтвер: EOC 3
Могућа побољшања: управљање вектором потиска мотора, радар са електронским скенирањем, извиђање у реалном времену.
дигитална технологија, смањен инфрацрвени одраз ...
(у току је конциптирање решења)
Уговорено
2011—2014.
(планирано
2010.—2013.)
Серија 8 Блок 25   Софтвер: EOC 4
могуће побољшање: смањење радарског одраза ...
(у току је конциптирање решења)
Уговорено
2014.—2015.
(планирано
2013-2014)
Серија 9 Опције    

Значење скраћеница: ЈС = једносед и ДС = двосед
Тајфун је светски најнапреднији вишенаменски борбени авион нове генерације, који је доступан на тржишту и у оперативној је употреби у шест земаља (Немачка, Италија, Шпанија, Уједињено Краљевство, Аустрија и Краљевина Саудијска Арабија). Са предвиђеним бројем од 707 авиона, највећи је европски војни програм сарадње, пружа водећу високу технологију и јачање европске авио и укупне индустрије у глобалној конкуренцији. Запошљава више од 100.000 радних места, у 400 компанија, у водећим земљама Европе. Јурофјтер корпорација руководи програмом у име својих акционара водећих ваздухопловних фабрика земаља коопераната, са прометом од 60,7 милијарди евра (према сагледавању у 2006. години).

Морнаричка варијанта

У првобитним разматрањима, одбачена је опција употребе Тајфуна у британској морнарици због планираног коришћења америчког F-35. Поновљеним разматрањем плана стратегије одбране, октобра 2010. године, констатована су кашњења и финансијска ограничења за F-35. Поред тога, примена F-35 захтева допунске радове и трошкове на носачима авиона на увођењу модификација са катапултом за убрзавање на електромагнетни принцип. Из тих разлога је враћена идеја на морнаричку верзију Јурофајтера и отказивање британског учешћа у програму F-35. За сада је то још увек идеја, без званичне одлуке и уговора. У међувремену се заинтересовала и Индија за варијанту морнаричког Тајфуна.

Ова варијанта би била подешена за кратко полетање, са катапултом на палуби брода. При слетању би морнарички Тајфун класично слетао са „хватањем” са одговарајућом опремом за принудно заустављање (кука на авиону и еластично уже, попречно развучено на палуби брода).

У фебруару 2011. године, BAE је промовисао морнарички Тајфун, као одговор на захтев Индије. Ова варијанта Тајфуна је веће масе за 500 kg и веома је конкурентан авион у односу на морнарички Рафал и F/A-18E/F супер хорнет.

Види још

  • Јурофајтер тајфун (1. део)
  • Јурофајтер тајфун (2. део)
  • Јурофајтер тајфун (4. део)

Извори