Млазни ловац треће генерације

F-4 фантом
 
 

Млазни ловац треће генерације припада класи ловачких авиона, развијених између раних шездесетих до седамдесетих година прошлог века, а одликују се спрегом радара и ракете ваздух-ваздух средњег домета, изван визуелног. Вођење ракете је с полуактивним радарским системом. Циљ је „осветљен“ радаром, а глава за навођење се „забрави“ за рефлектоване радарске зраке од истог и усмерава ракету према њему. Авиони из те генерације имају запажену борбену историју у локалним ратовима.

Карактеристике пројеката авиона 3. генерације

Развој

Трећа генерација обухвата наставак сазревања и иновације претходне, али је највише обележена обновљеним нагласком на управљивости и вишенаменском употребом традиционалних могућности дејства ваздух-земља и са усавршеним карактеристикама ваздух-ваздух. Амерички авион F-4 фантом и совјетски МиГ-23 су били први са ракетама средњег домета, са полуактивним радарским вођењем, у два супростављена војна блока.

МиГ-23
 
 

Настављено је побољшање у погону, поузданијим млазним моторима са повећаним потиском и периодом великих помака у опреми и системима наоружања.

Током шездесетих година прошлог века, повећана су борбена искуства са навођеним ракетама и избалансирано се сагледао значај блиске борбе и на дистанци. Аналогна технологија се почела уводити у авионску електронску опрему, заменивши старију, класичних кабинских инструмената. Предузете су разне аеродинамичке иновације за побољшање перформанси треће генерације ловаца, укључујући командне површине, као што су канард, усмеривачи, аутоматско преткрилце и друго. Већи број нових технологија је освојено и уведено за вертикално и кратко полетање и слетања, али усмерење вектора потиска је први пут реализовано на серијском Харијеру.

Опрема

Остварен је пораст способности борбе ваздух-вазддух, усмерен на увођење побољшаних ракета ваздух-ваздух, радарских система и друге опреме. Док су топови остали стандардна опрема (изузев почетне заблуде код F-4), ракете ваздух-ваздух су постале примарно оружје за надмоћ у ваздушном простору. Тај систем вођења се заснивао на више софистицираним радарима, већег опсега. Међутим, вероватноћа погодака се показала неочекивано ниска, за вођене пројектиле, због слабе заштите радара од ометања. Инфрацрвени одраз је детектован у проширеном пољу до 45 степени, што је појачало тактичку употребљивост тих система. Ипак, ниску вероватноћу погодака искусили су амерички ловци у ваздушном простору изнад Вијетнама, који су припадали њиховој морнарици. Није им успела тактика „топ ган“, којом су школски обучавани амерички пилоти.

Наоружање

Поред ракета ваздух-ваздух за блиску борбу са IC самонавођењем и топова (углавном Вулкан калибра од 20 mm и ГШ-23Л калибра 23 mm), авиони треће генерације су наоружани и са ракетама ваздух-ваздух средњег домета AIM-7 спероу, а совјетски, са Р-23. У овом добу је дошло до експанзије у могућности борбених дејстава ваздух-земља, првенствено са вођеним ракетама. У тој функцији ефикасног дејства ваздух-земља развијена је и интегрисана ефикасна опрема за „праћење терена“ у екстремно ниском лету авиона. Уведене су ракете ваздух-тло, са опто-електронским вођењем, као што је AGM-65 маверик која је постала стандардно оружје. Помоћ и усмеравање тако прецизно вођенег оружја обезбеђено је са опремом монтираном споља у контејнеру, уведеним средином шездесетих година прошлог века.

Млазни мотори постали су „бездимни“, тако да је смањена визуелна уочљивост авиона на већим удаљеностима.

Специфичности ловаца 3. генерације

Појединим авионима 3. генерације, дат је посебан нагласак на дејства ваздух-земља и то на већим удаљеностима, са више софистицираних система за ноћне нападе. Са променљивом геометријом крила, на суперсоничном F-111 је уведен двопроточни турбомлазни мотор Прат енд Витни TF30, са системом са допунским сагоревањем. Са амбициозним пројектом је покушано да се створи свестран ловац, за разне улоге и услуге. Било је добро што је послужио као бомбардер у свим временским условима, али је недостајало да превазиђе перформансе других ловачких авиона. F-4 фантом је пројектован око радара и ракета као ловац пресретач за све временске услове, али се доказао као свестран ловац-бомбардер, али је био и способан за надмоћ у борби у ваздушном простору. Усвојен је од стране америчке морнарице, ратног ваздухопловства и морнаричког корпуса.

Упркос бројним недостацима, у односу на новије ловце, „фантом“ је имао 280 победа у ваздушном простору, више од било ког другог америчког ловца изнад Вијетнама.

МиГ-23 се користио у више ратних сукоба, а највише на Блиском истоку и у Авганистану.

Припадајући пројекти авиона 3. генерацији

Реализовани

Реализовани борбени авиони 3. генерације, у свету

САДСССР/РусијаОстали
F-4 фантом МиГ-21 бис Француска Мираж F1
Нортроп F-5 МиГ-23 Француска Супер етандар
Northrop F-5E (Tail No. 01557) 061006-F-1234S-073.jpg
F-5
Northrop F-5E (Tail No. 11417) 061006-F-1234S-067.jpg
F-5 тајгер-II
МиГ-25 Кина Ченду J-7E/G
Су-15 Кина Шенјанг J-8/ J-8II
Су-17 Израел Кфир
Ту-28 Јужна Африка Атлас шетах
MiG-25 fig2agrau USAF.jpg
МиГ-25
Шведска Саб 37 виген
Велика Британија Си харијер
Велика Британија/САД

BAE харијер

Отказани

Отказани програми борбених авиона 3. генерације, у свету
 
САДСССР/РусијаОстали
Бел D-188A Е-8 Француска Мираж F2
F5D скаланџер Е-152 Француска Мираж G
F6D мисилер E-8.jpg
Е-8

Ye-166-3.jpg
Е-152
Француска Мираж IIIV
F-111B Пакистан Сејбр III
Груман XF12F Велика Британија Хокер P.1121
CL-1200/X-27 ланчер Велика Британија Хокер Сидли P.1154
Локид YF-12 Западна Немачка EWR VJ 101
XF-108 рапиер Западна Немачка VFW VAK 191B
Роквел XFV-12 Кина Нанчанг J-12
XF8U-3 крусадер III
F-20 тајгершарп

Види још

  • Генерације млазних авиона
  • Борбени авион
  • Ловачки авион
  • Вишенаменски борбени авион

Извор