Генерације млазних авиона

Ме 262, ловачки авион из
Другог светског рата, представник је
1.генерације.
 
 

Генерације млазних авиона (ен. Jet fighter generations), произашле су из подела борбених авиона, погоњених млазним моторима и то према њиховој борбеној ефикасности и аспекту примене технологија у њиховој градњи, одређеног нивоа и временског периода. Борбене могућности млазних ловачких авиона су начелно назначене преко њиховог разврставања у „генерације“. При чему, типичан представник дотичне генерације треба да има одређени ниво мотора, опреме и наоружања. Типичан авион, представник наредне генерације је унапређен савременијим погоном, опремом, наоружањем и осталом надградњом, што га чини супериорнијим од представника претходне.

Терминологија и критеријуми ове поделе су незванични и доста контраверзни, али се ипак користе пошто и такви начелно упућују на разлике у редоследу развоја борбених авиона. Садашњи систем поделе на генерације се доста разликује од првобитног, који је предложио Ричард П. Халион. Међутим, генеза развоја борбених авиона није линеарна функција и свака таква подела мора да има недостатке. Не постоји генерални регистар карактеристика које дефинишу сваку генерацију, то јест ова категоризација је непрецизна. Постоје повремена неслагања о томе, како би борбени авиони требало да буду категорисани.

Концепт класификације борбених авиона на „генерације“

Вредновање одбрандбене опреме, са употребом војне терминологије „генерација“, одражава кључну градацију у савремености и ефикасности исте. То осликава ефективност примене система наоружања, са аспекта доприноса научног и технолошког развоја, појаве и развоја нових технологија и стварања фундаментално нових могућности. Не треба мешати „генерације“ борбених авиона са типовима и са наменским разврставањем (ловац, пресретач, бомбардер, ловац-бомбардер, извиђач, вишенаменски, палубни, итд) или са тежинском класификацијом (лаки, средњи и тешки).

Глостер метеор, ловачки авион из
Другог светског рата, представник је
1.генерације.
 

Борбени авиони са млазним мотором прве генерације, концепционо се уопште не разликује од дотадашњих са клипним мотором. Једина разлика је била интеграција млазног мотора уместо клипног. Први млазни борбени авиони, произведени у серији, били су немачки Me 262, Me 263 и британски Глостер метеор, сва тројица су ушли у оперативну употребу, отприлике у исто време, у 1944. години.

Постигнутим капацитетом млазних мотора створени су услови за постизање већих брзина и висина лета ловачких авиона, убрзо је дошло и до лета брже од брзине звука. До овог времена, појавио се прилично компактан радар, радарски нишан, као и принцип вођене ракете „ваздух-ваздух“, што је утрло пут за промену тактике борбе у ваздушном простору. Концепт друге генерације борбених авина је са повећаном брзином лета, долета, повећања растојања од сопственог места у тренутку уочавања противника до његовог положаја у тренутку поготка и с побољшаним маневром. Због тога, у почетку су многи авиони друге генерације били без топова. Мислилило се да присуство ракета „ваздух-ваздух“ и борба на дистанци, искључује потребу за топове, пошто се борба завршава изван домета топовске ватре. Жртва те заблуде је био и одличан ловачки авион F-4 фантом. Прве његове верзије су биле без уграђеног топа, управо зато што је прецењена улога вођених ракета ваздух-ваздух. У директном сукобу са Миговима то им је био велики недостатак и често су губили битку и поред осталих предности. Постоји потпуна аналогија борбе два авиона у ваздушном простору и боксера у рингу. Први облик борбе је на дистанци и ако противници то „преживе“ иста се наствља у „клинчу“, то јест веома блиско. У тим условима „фантом“ није имао одговарајуће оружје и бивао је поражен. Прецуњујући ефикасност ракета, била је заблуда да се сигурно борба завршава на дистанци. Американци су то исправили на „фантому“ са верзијом F-4E, која је била наоружана са топом и уједно најуспешнија у оквиру тога типа авиона.

МиГ-21 и F-4 фантом, представници 2. генерације, чести противници на ратиштима

Концепт четврте генерације борбених авиона заснива се на претпоставци да су предност у борби боље перформансе лета, а посебно агилност. У току развоја су коришћени „развојни“ и „борбени“ симулатори лета. У томе периоду је најбољи резултат остварен у летним перформансама са совјетским авионима МиГ-29 и Су-27. Код којих су карактеристике маневра стабилности и управљивости упоредиве са малим спортским акробатским авионима. На тим авионима је разрађен нови маневар за употребу у борби у ваздушном простору. Они изводе тај тако звани маневар „кобра“, у којем се „нос“ подиже вертикално за више од 90°, а авион неколико тренутака лети „плоштемице“ без промене правца кретања и без пада на крило. Су-27 је у стању да пређе у лет са нападним углом и до 120°. У нормалан режим лета, авион се практично враћа без губитка висине. На другим верзијама МиГ-29 и Су-27 се изводе и други маневри, многе од њих још увек не могу изводити ловци других произвођача. На борбеном симулатору се добија права слика односа укупних борбених карактеристика у односу на еталон авион, без субјективног уношења способности пилота у ту оцену.

Софистираном идентификацијом аеродинамичких и осталих карактеристика динамике, створен је систем 

команди лета за реализацију управљања у веома сложеним маневрима, као што је кобра.


F-14 томкет, представник је
3.генерације.
 
 

Искуства из борби у ваздушном простору над Вијетнамом и на Блиском истоку показала су да се потпуни неуспех у борби може избећи са маневрисањем, што је довело до повратка топовског наоружања и високих захтева за перформансе у маневру. То је натерало пројектанте да размишљају о добрим маневарским карактеристикама у ширем опсегу брзина борбених авиона, што је довело до стварања концепта са крилом променљиве стреле, омогућавајући авиону да ефикасно маневрише и да се бори у великом распону брзина, од малих до оних које одговарају Маховом броју = 2. Први борбени авион са крилом променљиве стреле је био амерички тешки ловац-бомбардер F-111. Принцип је коришћен и код других авиона исте класе (Панавија торнадо, совјетски Су-24) и МиГ-23, амерички F-14 томкет). Упоредо са тим коришћени су и моћнији радари, великог домета. Ови се авиони разврставају у трећу генерацију, од којих су F-14 томкет и Панавиа Торнадо савременији и припадају 4. генерацији. Тај приоритет агилности и маневарбилности је постао приоритетан у 4. генерацији.

Уз долазак авиона с променљивом геометријом крила и при сагледавању ограничења у оптимизацији тог концепта, у Сједињеним Америчким Државама и Совјетском Савезу, настављен је развој четврте генерације борбених авиона у измењеном концепту. Војни теоретичари, заједно са пројектантима су развили програме који су интегрисали искуства борбе у ваздушном простору и најнапреднијих ваздухопловних технологија. Резултат тога, створена је виртуелна слика о концепту нове четврте генерације ловачких авиона. Појава моћних рачунара и развој технологије рачунарске симулације, омогућили су нагло повећање реализованих динамичних перформанси и агилност ловачког авиона.

МиГ-23, први је совјетски авион
3.генерације.
 
 

Концепт четврте генерације борбених авиона заснива се на претпоставци да су предност у борби боље перформансе лета, а посебно агилност. У току развоја су коришћени „развојни“ и „борбени“ симулатори лета. У томе периоду је најбољи резултат остварен у летним перформансама са совјетским авионима МиГ-29 и Су-27. Код којих су карактеристике маневра стабилности и управљивости упоредиве са малим спортским акробатским авионима. На тим авионима је разрађен нови маневар за употребу у борби у ваздушном простору. Они изводе тај тако звани маневар „кобра“, у којем се „нос“ подиже вертикално за више од 90°, а авион неколико тренутака лети „плоштемице“ без промене правца кретања и без пада на крило. Су-27 је у стању да пређе у лет са нападним углом и до 120°. У нормалан режим лета, авион се практично враћа без губитка висине. На другим верзијама МиГ-29 и Су-27 се изводе и други маневри, многе од њих још увек не могу изводити ловци других произвођача. На борбеном симулатору се добија права слика односа укупних борбених карактеристика у односу на еталон авион, без субјективног уношења способности пилота у ту оцену.

Идеје о петој генерацији борбених авиона, појавиле су се у СССР-у и Америци у 80. годинама двадесетог века. За 5. генерацију борбених авиона има већу специфичну снагу од претходне, уз приоритет широке употребе најсавременијих технологија за умањење уочљивости („стелт“) за све типове сензора. У принципу, захтеви за пету генерацију борбених авиона према руским и америчким критеријумима су скоро идентични. У интересу смањења радарског одраза напустили су концепт „канарда“, пошто је он испред крила радарски „рефлектор“. С једне стране, смањена уочљивост омогућава спровођење осмишљене тактике: „оборим га пре него што ме примети“, што оправдава одустајање од суперманеврибилности. Постепено нестаје амерички „монопол“ на критеријум за пету генерацију борбених авиона, а расте значај суперманеврибилности, при сусрету два „стелт“ авиона, под претпоставком да је моћ њихових радара идентична и тактика борбе ће се вратити на ону коју су користиле претходне генерације, пошто оба имају једнаке шансе да преживе период док су на дистанци.

F-16 Фајтинг фалкон и MiG-29M су представници 4.генерације

Авиони који потпуно не испуњавају ова два спорна услова 5. генерације, компромисно су сврстани у 4,5. То су авиони који немају суперманивребилност са управљањем вектора потиска и нису потпуно „стелт“, већ су само „дискретни“ (смањена уочљивост).

F-22 раптор, Сухој ПАК ФА и F-35 лајтнинг II, представници су 5. генерације

У току је потрага за дефиницију критеријума за наредну, 6. генерацију борбених авиона. Многи сматрају да ће то бити непилотирани борбени авиони, настао из садашњих искустава са породицом предатора. Поједини стручњаци у Америци иду чак и смелије са тврдњом да је последњи развој пилотираног авиона F-35 лајтнинг II. Назначен је развој је беспилотног, хиперсоничног авиона Локид Мартин SR-72 (инфо), намењеног за обавештајне задатке, надзор и извиђање. Предлаже га Локид Мартин да наследи предходни старији авион SR-71 блекбирд. Такође је у разматрањима и беспилотни авион Нортроп Грумман RQ-180 (инфо), који је мање амбициозан и са краћим роковима реализације. То су вероватно предходници 6. генерације.

  • Vista-xmag.pngЗа више информација видети чланак Млазни ловац прве генерације
  • Vista-xmag.pngЗа више информација видети чланак Млазни ловац друге генерације
  • Vista-xmag.pngЗа више информација видети чланак Млазни ловац треће генерације
  • Vista-xmag.pngЗа више информација видети чланак Млазни ловац четврте генерације
  • Vista-xmag.pngЗа више информација видети чланак Млазни ловац пете генерације
  • Vista-xmag.pngЗа више информација видети чланак Млазни ловац шесте генерације

Извори