F-35 лајтнинг II

F-35 лајтнинг II
 

F-35 лајтнинг II је једномоторни вишенаменски борбени авион, пете генерације, са умањеном уочљивошћу. Намењен је за борбу за превласт у ваздушном простору, против циљева на Земљи и мору, као и за извршавање задатака извиђања. Произашао је из експерименталног авиона X-35, који је победио на конкурсу у програму енгл. Joint Strike Fighter (JSF). Још увек је у фази развоја, која је временски продужена због повећања захтева, трошкова и смањеног буџета. Америчко министарство одбране, са својим извештајем је од 26. јануара 2012. године, потврдило подршку и висок приоритет програму F-35.

Досадашњи развој су финансирале Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство, а придружиле су им се и друге државе, које намеравају да тај авион уведу у своју оперативну употребу. Развој авиона F-35 лајтнинг II, одвијан је у три варијанте: са класичним полетањем и слетањем, вертикалним полетањем и слетањем, а трећа је морнаричка за палубну употребу са носача авиона. За све три варијанте, делови су максимално унифицирани, са међусобном подударношћу од 80%. Постигнута је смањена уочљивост (стелт), у коме циљу је пројектовано и унутрашње ношење наоружања, у „бункеру“ у трупу авиона.

Прототипски развој и пројектовање је реализовала фирма Локид Мартин, која је и носилац развоја експрименталног авиона X-35, претходника овом програму. Прототип авиона F-35 лајтнинг II је први пут летео 15. децембра 2006. године.

Вишенаменски F-35 лајтнинг II, у перспективи је намењен да замени цео скуп борбених авиона средње класе, који су тренутно у оперативној употреби у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и код осталих њихових савезника. На тај начин, то ће бити најмасовнији интернационални авион у ратним ваздухопловствима и морнарицама већег броја земаља. Прототипски развој и пројектовање је реализовала фирма Локид Мартин, која је и носилац развоја експрименталног авиона X-35, претходника овом програму. Прототип авиона F-35 лајтнинг II је први пут летео 15. децембра 2006. године. Програм је заснован на првобитном плану поруџбина од 3.100 примерака, а сада је сведен на 2.400, што је допунски повећало јединичну цену авиона.

Војни аналитичари сматрају даје F-35 последњи ловац, који ће се развијати у америци као пилотирани авион. Следећи ловац ће бити 6. генерације, који ће бити беспилотни, или евентуално с обе опције, алтернативно беспилотни / пилотиран.

Развој

Метални модел F-35, у току припреме
за испитивање у трансоничној комори
аеротунела
 

Захтеви програма JSF и избор концепције

Заједничким програмом развоја авиона ловца–бомбардера (енгл. Joint Strike Fighter Program JSF), замишљено је да се добије рационално решење за масовно коришћени авион, са којим би се у будућности заменила већина постојећих, у вишегодишњем наоружању Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Канаде, Аустралије и њихових савезника. Углавном се ради о замени познатих авиона F-16, A-10, F/A-18 хорнет (искључујући новије варијанте F/A-18E/F супер хорнета) и тактичких авиона AV-8B харијер II, БАЕ харијер II (види слику доле). У оквиру тога програма понуђено је решење X-32 фирме Боинг и X-35 од Локид Мартина. Изабрано је решење X-35, као основа за нови развој авиона, који је назван F-35 лајтнинг II. Покренут је развој авиона F-35 лајтнинг II, у три варијанте, са критеријумом миинимизације укупних трошкова. Планирано је да 80% делова буду исти, код све три варијанте авиона:

  • F-35A, варијанта којој је потребна слетна и узлетна стаза као и код конвенционалних авиона (енгл. conventional take-off and landing CTOL),
  • F-35B, варијанта авиона у којој је могуће вертикално полетање и слетање (енгл. short take off and vertical landing STOVL) и
  • F-35C, морнаричка варијанта оптимизирана за носаче авиона, где је полетање уз помоћ катапулта, а слетање са хватањем развученог ужета, са куком (енгл. Catapult Assisted Take Off But Arrested Recovery CATOBAR).

Силуете у плану, конкурсних варијанти за избор развоја F-35

Уз међусобно допуњавање, планирано је да у масовној оперативној употреби Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Италије, Холандије, Турске, Канаде, Данске, Аустралије и Норвешке, остану ове три варијанте авиона F-35, све до периода и иза 2040. године. F-35 лајтнинг II треба у савезничким државама, у будућности, да се допуњава са F-22 раптором, Јурофајтером и F/A-18E/F супер хорнетом.

Aвиони, које ће у перспективи заменити три варијанте F-35 лајтнинг II

Представник фирме Локид Мартин, Џорџ Стандриџ (енгл. George Standridge), рекао је да ће F-35 бити четири пута ефикаснији од претходних ловаца у борби ваздух-ваздух, осам пута ефикаснији у борби ваздух-земља, и три пута ефикаснији у извиђању и супростављању противваздухопловној одбрани. То ће постићи, у односу на претходне авионе, иако има већи асортиман захтева и мању логистичку подршку, са приближно истим трошковима набавке (ако се занемаре трошкови развоја). Захтеви су амбициозни, да се пројектом F-35 постигне супериорност у задацима ваздух–земља и у периоду након 2040. године и да буде одмах иза F-22 раптора, по супериорности у ваздушном простору. То су високи захтеви у наменама где су пројектни услови наглашено међусобно супростављени. Карактеристике смањене уочљивости, високог маневра и напредних система, обезбедиће авиону F-35 изузетне способности и предности у текућем веку, у ваздушном простору.

Уговор за развој програма JSF, са фирмом Локид Мартин, потписан је 16. новембра 1996. године, а уговор за развој система и демонстрацију примењених технологија (SDD), 26. октобра 2001. Постављени тактичко–технички захтеви су испуњени, кроз даљи развој X-35, који има капацитет за унапређење, уз незнатан ризик. Изненађење је да је авион добио ознаку F-35, пошто је логично следио назив F-24.

Америчко Министарство одбране, у своме извештају од 26. јануара 2012. године, потврдило је приоритет за подршку даљег одвијања програма F-35, који укљује све 3 варијанте авиона, али са успореном динамиком набавке. Фаворизовано је одвијање испитивања, уз даље минималне развојне измене пројекта авиона.

Варијанте авиона F-35 лајтнинг II, A, B и C

Прототипски и предсеријски развој

На основу експерименталних истраживања у аеротунелима, Локид Мартин је незнатно изменио свој понуђени концепт X-35 у пројекат F-35. Предњи део трупа авиона је продужен за 130 mm, са чиме је повећан простор за уградњу опреме. Сходно томе, хоризонтални стабилатор је померен уназад за 51 mm. На тај начин су задржани задати основни параметри стабилности и управљивости авиона. Горња контура трупа је подигнута дуж осе за 25 mm, у циљу унификације решења које испуњава услове за све три варијанте авиона. Такође, одлучено је да се повећа наоружање варијанте са вертикалним полетањем F-35B, тако је унифициран „бункер“ за смештај истог наоружања у труп за све три варијанте авиона. Закрилца су са електромеханичким погоном, а преостали извршни механизми команди лета су са хидросистемом, који није класичан. Све командне површине погоњене су са самосталним електро–хидрауличким системима. Самосталне пумпе се покрећу електроенергијом, интегрисане су са телом сваког појединачног хидрауличког покретача. Ово је предност, избегнуте су одвојене централизоване моторске пумпе, велика количина (маса) уља, дугачка мрежа хидро цеви, лакше је одржавање, мања је укупна тежина и веће је борбено преживљавање, у односу на традиционални хидраулички систем.

Претила је опасност, да због испуњења услова унификације, варијанта F-35B не испуни захтеве за тражене перформансе, јер је маса тога авиона нарасла за 1.000 kg (8 процената). Локид Мартин је повећао потисак мотора свим варијантама, унифицирано је смањио величину заједничког оружја у „бункеру“, смањио вертикалне стабилизаторе, прерасподелио потисак код F-35B, репројектовао склапајуће крило, заједничке унифициране делове, електро системе и централни део трупа авиона, непосредно иза кабине. Промене су усаглашене на све три варијанте и одржан је висок ниво унификације делова. До септембра 2004. године, смањена је укупна маса авиона F-35B за 1.200 kg.

Међусобним поређењем варијанти F-35C и F-35A, уочава се да F-35C има веће крило и хоризонтални реп, због нужности мањег односа тежине и површине (G/S), што обезбеђује мању минималну брзину и кратко полетање и слетање. Крило F-35C се склапа и на палуби брода се авиони лакше „паркирају“. Наравно, F-35C има јаче стајне органе и куку за кочеће уже. Стајни органи за морнаричке авионе, пројектују се за веће вертикалне брзине пропадања, при слетању на палубу брода. F-35C верзија има краће вертикалне стабилизаторе, који су репројектовани због нужног смањења тежине авиона. За погон авиона F-35 разматрано је неколико мотора и коначно је одлучено да се користи модификован P&W F119, подешен у варијанту P&W F135-100/400/600.

Производња делова за први прототип авиона F-35B, почела је у новембру 2003. Фирма Локид Мартин главни је финални извођач производње. Поред тога што обавља завршну монтажу, изводи интеграцију општих система и производи предњи и централни део трупа, крило и команде лета. Нортроп Груман испоручује радар са решеткастом антеном, са активним електронским скенирањем, електро-оптички диструбитивни систем (DAS), комуникационе, навигационе и идентификационе системе, наоружање и стајне трапове. BAE систем испоручује командне површине и задњи део трупа, хоризонтални и вертикални реп, систем за спасавање пилота, системе за електронско ратовање, горивни систем и софтвер команди лета. Аленија ће у серијској производњи вршити финалну монтажу италијанских авиона, а осталима ће се накнадно прецизирати кооперацијско учешће. F-35 програм је захтеваo велике инвестиције у аутоматизованим производним погонима. На пример, у Локид Мартину за увођење специјалне производње крила, са савременом монтажном „траком“. У новембру 2009, шеф програма F-35, преко представника за међународне послове Пентагона, изјавио је да САД неће делити свој софтвер за F-35, са савезницима.

Први лет прототипа, AA-1 је реализован 15. децембра 2006. године. Овај авион се условно може назвати прототипом. Настао је након спровођења свих набројаних конструктивних интервенција, у циљу смањења тежине и испуњења услова унификације делова, у оквиру све три варијанте авиона F-35.

Шест авиона F-35C били су комплетно готови 5. јануара 2009. године, укључујући AF-1 и AG-1, а 17 је било још у производњи. Директор програма је изјавио: „тринаест авиона, од седамнаест у производњи, су пред испитивањем на земљи и провери. Сви они су завршени у 2009. години. Остала су четири авиона прве производне варијанте и први који ће бити испоручени ваздухопловству у 2010. години“. Амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс, 6. априла 2009. године, тражио је убрзавање производње, пошто САД планира да укупно купи 2.443 авиона F-35.

У августу 2010. године, Локид Мартин је најавио кашњење конструктивног решавања склапања крила, пошто су наступили производни проблеми, што је знатно успорило почетну производњу.

У октобру 2011. године, два су авиона F-35B предата Ратној морнарици САД, на испитивање, у трајању од три недеље. Они су направили више од 28 сати летења, укључујући 72 кратка полетања и вертикална слетања.

Етапно унапређивање решења на F-35
ИспитивањеРеализован први летПлан. лет, од 2007.Опис
AA-01 15. децембар 2006.               – Први авион за развој система за почетну А-верзију. До 17. децембар 2009.
направио је 91 лет. Од тада се користи за експериментисање.
AF-01  14. новембар 2009. мај 2009. Први предсеријски авион са значајним смањењем тежине у односу на AA-01.
AF-02 20. април 2010. август 2009. Заједно са AF-01 се користи у центру Едвардс,
са првенственом наменом за испитивање наоружања.
AF-03 7. јули 2010. јуни 2009. Други предсеријски авион, са пуном опремом.
AF-04 30. децембар 2010.
AG-01
Структура за статичка испитивања у лабораторији.
Завршена је у јулу 2009. године и предата на испитивање.
AJ-01
Структура за статичка испитивања у лабораторији.
Завршена је средином 2010. године и предата на испитивање.
BF-01 11. јуни 2008.
Први авион за B варијанте. Предат је до 15. новембра 2009. године.
Изведено је прво вертикално слетање 18. марта 2010. године.
BF-02 25. фебруар. 2009. јануар 2009. Реализовано је доливање горива у лету уавгуст 2009. године.
Вежбао је први пут F-35 са интерним транспортом бомби GBU-12
и ракетама AIM-120 AMRAAM. Предат је 29. децембра 2009. године.
BF-03 2. фебруар 2010. мај 2009.  Први авион који је користио кацигу са генерисањем 2D слике на визиру.
Касније је углавном служио за процену аеродинамике, века структуре и за
испитивање система. Предат је 17. фебруара 2010. године.
BF-04 7. април 2010. март 2009. Први предсеријски авион варијанте B, са комплетном опремом.
BF-05. 27. јануар 2011. новембар 2009. оследњи предсеријски авион варијанте B.
BG-01
Структура за статичка испитивања у лабораторији.
У пролеће 2008. године, почела су испитивања
BH-01
             – Структура за статичка испитивања у лабораторији.
Завршена у 2010.години, и почело је испитивање.
У новембру 2010. године, појавила се прскотина на задњем делу трупа.
CF-01 6.јуна 2010. октобар 2009. Први авион варијанте C, предат новембра 2010. године.
CF-02 29. април 2011. децембар 2009. Испитивања у лету су још у току.
CF-03
децембар 2009.
CG-01
Структура за статичка испитивања у лабораторији.
Завршена су испитивања у марту 2010. године.
CJ-01
Структура за статичка испитивања у лабораторији.
Испитивање започело 2012. године.
Легенда
  • AA-01 — AA означава прототип варијанте A, а 01 означава да је први.
  • AF-01 — AF означава предсеријски авион варијанте A, а 01 означава да је први у предсерији од произведених 4 примерка.
  • AG-01 — AG означава одређен део структуре авиона варијанте A, предвиђен за статичка
    испитивања у одговарајућој лабораторији. Ознака 01 назначава да је то први такав узорак,
  • AJ-01 — значи све као у претходном случају, с тим да је овде у питању други део структуре авиона.
  • BF-01 — је иста ознака као код легенде за AF-01, с тим што је овде у питању варијанта B
  • CF-01 — је иста ознака као претходном случа, с тим што је овде у питању варијанта C

Повећање трошкова и даља одлагања реализације програма

Руководство програма 2006. године, упозорило је да ће прекомерно усавршавање F-35 довести до већег јединичног поскупљења у производњи и испитивању. Узрок су накнадне модификације неколико стотина готових авиона, чија је производња планирана пре потпуног завршетка развоја. У новембру 2010. године, утврђено је да стално додавање захтева и његово продужено „сазревање“ додатно компликује процес ефикасне производње авиона, у прогамираним роковима. Међутим, због великог обима испитивања, која су следила, програм се значајније мења у производном процесу, што значи и накнадно повећање трошкова. Годину дана касније, шеф програма је потврдио да је стално одлагање „замрзавања“ решења у програму велика грешка. Због чега је Пентагон при уговарању инсистирао да Локид Мартин учествује у покрићу допунских трошкова спровођења измена на готовим авионима, који су првенствено произашли услед специфичних захтева иностраних купаца. Ти захтеви се после репројекта и модификација, на једном од авиона, морају испитати и верификовати у лету. Ако се та допуна усвоји као стандард, ретроактивно се спроводи на свима, до тада произведеним, авионима. Све те фазе допунског развоја и ретроактивне реализације на готовим авионима изазивају директне и индеиректне велике допунске трошкове. Локид Мартин је приговарао за предложену поделу допунских трошкова, стављајући у први план свој ризик. Одбор сената за одбрану је подржао дељење трошкова, који нису проузроковани допунским захтевима Пентагона. У децембру 2011. године, Локид Мартин је такође пристао на дељење тих допунских трошкова.

Почетну оперативну способност F-35 одредиће развој софтвера пре него производња хардвера или обука пилота. Медији, наводећи изворе из Пентагона, објавили су 21. априла 2009. године, да је током 2007. и 2008. рачунарска шпијунажа успела да ископира и поквари неколико терабајта података везаних за пројектовање авиона и електронских система. Тиме је нарушена тајност података и умањена планирана ефикасност авиона, пошто је потенцијално омогућен развој одбрамбених система против дејства F-35. Локид Мартин је одбацио те информације о безбедносној угрожености пројекта, рекавши да не верује да су било који тајни подаци били украдени. Међутим, други извори су сугерисали да је то ипак тачно и да је тиме изазвано значајно уношење измена у пројекат, а подаци о хардверу и софтверу су накнадно посебно рачунарски заштићени, што исто има утицаја на повећање трошкова и пролонгирање рокова реализације.

Подсекретар одбране за набавке, технологију и логистику, 9. новембра 2009. године, признао је да је Пентагон оформио заједнички тим за процену трошкова, њихово прекорачење у пројекту и да ће предузети мере да се то избегне. Секретар за одбрану Роберт Гејтс је 1. фебруара 2010. године, направио кадровске промене у вођењу програмом и ускратио је Локид Мартину исплату 614 милиона америчких долара, због неоправданог прекорачења уговорене цене и кашњења у реализацији.

Комитет за одбрану америчког Сената је добио извештај 11. марта 2010. године, од Владе, са образложењем пројектованих укупних јединичних трошкова за F-35A од 112 милиона америчких долара у 2010. Јединична набавна цена по авиону је порасла, у односу на децембар 2010., за више од 50 одсто од цене у 2002. години, а за 17 одсто од 2007. У 2002. години, била је пројектована јединична цена F-35 на око 50 милиона америчких долара и иста је нарасла до 2007. на 69, а на крају 2010. на више од 80. Секретар за одбрану Роберт Гејтс је 24. марта 2010. године, у сведочењу пред америчким Конгресом, констатовао да су прекорачења трошкова и кашњење програма „неприхватљиви“. Међутим, Гејтс је инсистирао на стратешком опредељењу да у будућности F-35 постане „кичма америчких ваздухопловних снага нове генерације“ и обавестио Конгрес да је продужио развојни период за додатних 13 месеци и буџетски оквир финансирања за 3 милијарде америчких долара за повећан обим испитивања, са споријом динамиком серијске производње од раније планиране. Истовремено је захтевао да фирма Локид Мартин учествује у повећаним владиним трошковима са 20 одсто.

F-35B, прототип BF-2, морнаричка
 варијанта, са вертикалним
  полетањем и слетањем
 

У новембру 2010. године, као део мера смањења трошкова, америчка национална комисија о фискалној одговорности и реформи предложила је укидање набавке варијанте авиона F-35B и смањење поруџбина F-35A и F-35C на половину. У исто време медији су објавили да званичници Пентагона разматрају укидање варијанте F-35B јер је малог долета, због чега ће се морати авио базе или носачи авиона приближити непријатељу и бити у домету његових тактичких балистичких ракета. Међутим представник фирме Локид Мартин је то демантовао, са образложењем да је та „гласина“ само резултат традиционалних тензија између америчког Ратног ваздухопловства и Морнарице, а суштински не постоји друго и боље решење од F-35B за увођење у употребу, уместо већ засталелих AV-8B. Истовремено је тврдио да неће бити даљих одлагања утврђених рокова и повећања трошкова у развојном процесу због техничких проблема са софтвером и конструкцијом авиона. Напоменуо је да већина досадашњих одлагања рокова и повећања трошкова произилази из значајно већег броја реализованих летова за испитивање, од планираних.

Према званичним информацијама из Пентагона, програм је реструктуриран са додатном годином дана одлагања и 5 милијарди долара у додатним трошковима. Авион BF-4 (вертикално полетање и слетање), произведен у стандарду софтвера блока 1, узлетео је први пут 5. новембра 2010. године. Тај стандард обухвата решење са фузијом информација сензора и са почетним издањем наоружања. Од краја 2010. године, остало је да се напише само 15% софтвера, али који се односио на најтеже делове посла попут фузије података. Међутим, 2011. године је откривено да је испрограмирано само 50% од осам милиона кодних линија и да је потребно још шест година рада и додатних 110 софтверских инжењера, како би се завршио програмерски посао за нови распоред. То подразумева и велики број додатних летова за истраживачку и верификациону намену.

У јануару 2011. године, Секретар за одбрану Роберт Гејтс изразио је незадовољство Пентагона због енормно високих трошкова програма F-35, рекавши да је: „понашање руководства програма такво да се бескрајно троши новац и да морају наћи начина да се уздрже од тога“. Фокусирајући своју пажњу на проблематичну варијанту F-35B, Гејтс је одредио за њу „две године приправничког стажа“, рекавши да је „треба отказати“ ако буде неуспешна. Међутим и поред тога, Гејтс је изразио јаку глобалну подршку програму. Неки аналитичари, имајући у виду стални раст трошкова, тврде да се програм F-35 претворио у „рупу без дна“.

Бивши директор Пентагона, Паул Камински је рекао да је недостатак комплетног плана испитивања за пет година повећао трошкове развоја авиона. Од фебруара 2011. године, главни недостаци на авиону су бука мотора и уочени недостаци пилотске кациге, са монтираним приказивањем слике на визиру.

Тренутна је испорука стандарда авиона са основном борбеном способношћу, а трајаће до краја 2015. године, а затим следи са пуном способноћу (блок производње са софтвером 3), све до краја 2016. Развојни трошак за авион, нарастао је на износ од 56,4 милијарде америчких долара, а рокови завршетка су померени на 2018. годину, када је по претходној динамици требала бити испорука конфигурације блока пет. То представља 26 одсто повећања трошкова и петогодишње померање рокова у плану у односу на усвојено у 2007. години.

Кашњење програма F-35 може да доведе до празнине у ловачкој авијацији, коју ће американци и друге земље осетити, пошто ће им недостајати довољан број способних ловачких авиона за њихове потребе. Израел може да затражи куповину половних F-15С, да би покрио празнину у тренутном стању. Аустралија такође може тражити да купи америчке ловце како би задовољина сопствене потребе, настале због кашњења F-35.


 

У мају 2011. године, Пентагонов стручњак за трговину са оружјем је изјавио да јединична цена F-35, од 133 милиона америчких долара, није конкурентна.

У 2011. години, часопис „Економист“ је упозорио да је F-35 био у опасности да склизне у „спиралу смрти“, где расту цене по авиону, а укупни трошкови би довели до смањења укупног броја ваздухоплова, што даље повећава јединичну цену, као кад се „грудва снега котрља низ падину и стално расте“. Повећања јединичне цене авиона би расла због деобе расхода за развој на мањи број примерака произведених авиона, а то опет утиче на смањивање поруџбина. У петом блоку стандарда су укинута четири авиона, да би се анулирали прекорачени трошкови. У 2012. години су укинута још два. Локид Мартин је признао да ће успоравање куповине повећати јединичне трошкове. Шеф за куповину авиона америчког ваздухопловства је истакао да ће Локид морати да смањи инфраструктуру како би одговорио смањењу тржишне цене своје летелице. Локид је рекао да ће успоравање америчких поруџбина ослободити капацитете да задовоље изузетно кратке рокове испоруке страним партнерима, за замену својих старих ловачких авиона. Међутим, Јапанци су упозорили да могу да одустану од куповине, ако се јединична цена значајније повећа.

Било је сугерисано да би било јефтиније изградити додатне F-35С са познатим неисправним („фаличним“) структурама а проблеме решити касније, него чекати успостављање пуне производње са коначно разрешеним и „замрзнутим“ стандардом.

Забринутост због перформанси и поузданости

У 2006. години смањена је површина радарског пресека авиона F-35 на величину која се тешко уочава, еквивалентна одбојкашке лопте израђене од мермера, или лоптице за голф, али од метала.

Постављено је питање за оправданост америчког приоритетног ослањања на ловачке авионе недовољног долета, као што су F-35 и F-22, у могућем будућем сукобу са удаљеним противником као што је Кина. Са те тачке гледишта предложено је смањење броја F-35С, у корист повећања улагања у авионе бомбардере наредне генерације, са већим долетом. Амерички Секретар ваздухопловства је одбацио овај предлог 2007. године. Центар за стратегијске и буџетске процене је указао, у 2011. години, на недостатке F-35, који су суштински признати са чињеницом његовог репрограмирања. Истовремено су истакли неопходност његовог прекида и давања предности програму бомбардера. Тврдећи да су они борбено ефикаснији. На то је Генерални директор Института за ваздухопловне студије реаговао, да је извршено репрограмирање пројекта F-35 доказ поверења у њега, а не скривање неких његових недостатака и нису то мере за његово вештачко преживљавање. Локид Мартин је такође изјавио да је F-35 пројектован да дејствује са бомбама и ракетема скривеним у „бункеру“ при максималној надзвучној брзини, што посебно одређује његове високе борбене и оперативне карактеристике у односу на друге авионе.

У 2008. години, медији су објавили да је направљена симулација борбе Су-35 и F-35, у којој побеђује Сухој. На основу те информације је аустралијски министар одбране затражио званични извештај о томе. У послатом извештају је наведено, да је симулација била непрецизна и да унети подаци у симулациони модел нису били тачни за оба авиона. Пентагон и Локид Мартин су истакли да се ове симулације не односе на борбу ваздух-ваздух. При томе, Локид Мартиново саопштење указује да се симулације ваздухопловства односе на могућности учинка F-35 у борби ваздух-ваздух против могућих непријатеља који су описани као ловци четврте генерације, при томе се тврди да је F-35 од њих за 400% ефикаснији. Ваздухопловство тврди да F-35 има значајну предност у борбеном заокрету у односу на садашње и будуће претње у борби ваздух-ваздух, укључујући и Сухоја. Природа симулације, као и услови на основу којих се тврди да је већа ефикасност од 400% остаје нејасна, како и на основу чега је изведена.

Што се тиче првобитног плана да се „утопе“ само две ракете ваздух-ваздух у труп F-35, ваздухопловни стручњаци сматрају да је то мало и ризично да се са тим улази у борбу ваздух-ваздух. Међутим, Норвежани су захтевали опремање F-35 са шест пројектила AIM-120D до 2019. године.

На писане критике за борбену способност ваздух-ваздух и за перформансе авиона F-35, са тврдњом да му је слаб борбени заокрет и способност пењања, пробни пилот фирме Локид Мартин је узвратио са мишљењем „да у борби ваздух-ваздух F-35 има скоро исти потисак колика му је и тежина, као и да има систем команди лета који му омогућава да буде у потпуности управљив, чак и на нападном углу од 50 степени“.

Чен Ху, уредник у часопису „Светска војна питања“ (енгл. World Military Affairs), истакао је да је F-35 прескуп, јер се са њим покушавају обезбедити три типа ловца, потребних могућности за све три америчке одбрамбене службе, у заједничком решењу једног авиона. Такође се покушавају заједно производити на истој траци, са 80% индентичних делова. Сматра да студија изводљивости није била реална и да су подбациле финансијске процене. У првобитним разматрањима, одбачена је опција употребе „тајфуна“ у британској морнарици због њиховог планираног коришћења америчког F-35. Поновљеним разматрањем плана стратегије одбране Велике Британије, октобра 2010. године, констатована су кашњења и финанска ограничења за F-35. Поред тога, примена F-35 захтева допунске радове и трошкове на носачима авиона на увођењу модификација са катапултом за убрзавање на електромагнетни принцип. Из тих разлога је враћена идеја на морнаричку верзију Јурофајтера и најављено одустајање од поруџбине морнаричке варијанте F-35. Амерички стручњак за одбрану Винслов Вилер (енгл. Winslow T. Wheeler) и конструктор авиона Пјер Спреј (енгл. Pierre Sprey) истичу, да је F-35 „тежак и успорен“, као и да има „мале способности за велике утрошене паре“. Између осталог, истичу и недостатак противпожарних мера безбедности. Њихов коначни закључак је да би било боље за свако ратно ваздухопловство да одржава своје постојеће авионе F-16 и F/A-18 у односу на куповину нових F-35. Представник Локид Мартина је истакао да недостајање противпожарног система има занемарљив утицај на способност преживљавања авиона.

У контексту продаје F-35 Израелу, тврдило се да су F-35 на нивоу F-15 који ће бити продати у Саудијској Арабији. Високи амерички званичник изјавио је да ће F-35 бити „најнеуочљивији, најсофистициранији и најсмртоноснији тактички ловац у ваздушном простору“ и додао је да ће против евентуално супротстављених F-15 бити апсолутни победник. РАФ-ов пилот Стив Лонг (енгл. Steve Long) је након лета на F-35 у 2010. години, рекао:

Овај авион ће дати РАФ-у и британској морнарици значајан скок у могућности пилота за борбу у ваздушном простору. Авион поседује изузетан ниво безбедносних упозорења и информација о томе шта се дешава у ваздушном простору и на бојном пољу или на океану, испод својих веома напредних и софистицираних сензора. Он ће се прикључити коалиционим снагама и преносиће ту слику и информације свима осталим учесницима у тој борби.

Експерт Локид Мартина је истакао „да електронска предност F-35, коју поседује у односу на сваки други тактички авион у свету, може бити важнија у будућим мисијама од маневарских карактеристика, иако пробни пилоти тврде да агилност одговара или превазилази сваког ловца у свету, изузев F-22 раптора“. Кључни део приче F-35 је детекција и електронска заштита, презентиране на екрану ловца. Заговорници F-22 раптора често жале за двомоторном верзијом, истичући да један мотор F-35 не може да одговара аеродинамичком маневрисању као двомоторни F-22 раптор. То је тачно, али зато F-35 нуди супериорну ситуациону свест и комуникације, јер је његова електроника новија и комплетнија.

Војни аналитичари сматрају да је F-35 последњи ловац, који ће се развијати у америци као пилотирани авион. Следећи ловац ће бити 6. генерације, који ће бити беспилотни, или евентуално с обе опције, алтернативно беспилотни / пилотиран.

У 2011. години, канадским политичарима је постављено питање поузданости авиона F-35 са једним мотором (за разлику од двомоторних конфигурација које обезбеђују двоструку резервацију поузданости са аспекта погона). Канада је имала претходно искуство са високом стопом удеса једноморних авиона Локид CF-104 Старфајтер, код који су многи удеси били везани за отказ мотора. Министар одбране Питер Мекеј, када је упитан шта би се десило ако на F-35 откаже тај један мотор на крајњем северу, изјавио је: „неће“.

У новембру 2011. године, Пентагонов тим за студије је идентификовао 13 области од интереса које су остале да се размотре и унапреде на F-35:

  • Приказивач интегрисан на визиру пилотове кациге не функционише исправно.
  • Подсистем горивног отпада представља опасност од пожара.
  • Интегрисани погонски пакет је непоуздан и тешко се опслужује.
  • Кука за хватање зауставног ужета непоуздано ради, на варијанти F-35C.
  • Класификација „питања преживљавања“, за које су спекулисало да је угрожено рачунарском крађом.
  • Аеродинамика трисоничног крила, базираног на принципу „шведског стола“ је лошија него што се мислило.
  • Век структуре неће прећи животни век летелице.
  • Реализацијом програма испитивања у лету треба открити све слабе области.
  • Развој софтвера касни.
  • Прети опасност да ће варијанта F-35B прећи критичну тежину, која ће јој угрозити перфомансе вертикалног полетања, слетања и лета.
  • Систем проветравања и грејања кабине не ради добро, на варијанти авиона F-35B. Аутоматизовани информациони систем логистике је само делимично развијен.
  • Преднапонска заштита на F-35 није верификована, за области које изазивају забринутост.

У децембру 2011. године, Пентагон и Локид Мартин су се споразумели да се осигура финансирање и реализација за почетак пете партије авиона F-35, чији стандард још није дефинисан и поред општих националних мера штедње које утичу на програм.

Пројекат

По спољнем изгледу, F-35 је мање више конвенционалан авион. Он је једномоторни, елегантнији и софициранији „брат“ двомоторном F-22 раптору, на коме је примењено доста његових решења. Пројекат издувних млазница мотора је инспирисан решењем Џенерал дајнемикса за морнаричког суперсоничног ловца са вертикалним полетањем и слетањем, које је предложено још 1972. године. За специфичан развој варијанте F-35B, Локид се консултовао са Jаковљевим пројектним бироом, користећи његове конструктивне податке из њиховог експерименталног авиона Јак-141. Тако да су нека решења, са експерименталног авиона Јак-141, која никада нису серијски реализована, то доживела на америчком F-35B. У САД је било неколико експерименталних пројеката са вертикалним полетањем, демонстрационо реализованих и испитаних почетком шездесетих година, укључујући и морнарички неуспели авион Роквел XFV-12. Коначно, F-35B је први амерички оперативни надзвучни авион, са вертикалним полетањем и слетањем.

F-35 има максималну брзину еквивалента Маховом броју од М = 1,6. Детаљније остале карактеристике, за све три варијанте, дате су у табели, у поглављу „карактеристике“. Лајтнинг II је знатно тежи од „лаких ловаца“ које треба у перспективи да замени. Празан и са максимално бруто тежином, он је најближи авиону F-105 тандершифу, који је највећи једномоторни ловац од вијетнамског рата до сада. Међутим, F-35 поседује модеран мотор, са преко 60 одсто више потиска у авиону исте тежине, тако да је по вредности потиска и специфичног оптерећења крила много ближи авиону F-16 фајтинг фалкон.

F-35B са управљањем вектором
потиска, млазница и вентилатора.
 

Помоћник Секретара ваздухопловства за материјалне набавке, генерал-потпуковник Марко Мистрес је рекао да је F-35 пројектован да буде амерички „врхунски убица ракетних система земља-ваздух, јединствено опремљен за ову мисију са великом процесорском моћи, савременим радаром са антеном са прорезима (електронско скенирање), напредном камером за препознавање циљева и високом интеграцијом свих система“.

Неке од предности у односу на тренутну генерацију ловачких авиона су:

  • Издржљивост, лако се одржава технологија за смањење уочљивости првенствено облога од композитних влакана преко оплате змаја авиона, уместо тешког одржавања облоге од специјалних боја, које се тренутно користе.
  • Интегрисана авионска опрема и фузија сигнала сензора, која комбинује информације при искљученим и укљученим групама, у функцији повећања ситуационе свести пилота и побољшања идентификације циљева и дејства оружја и то релејно укључено на информације, па брзо на искључено.
  • Висока брзина преноса сигнала, укључујући умрежавање IEEE 1394b и употреба оптичких влакана.
  • Аутономна глобална логистичка провера (енгл. Autonomic Logistics Global Sustainment, ALGS), аутономни логистики информациони систем (енгл. Autonomic Logistics Information System, ALIS) и аутоматско одржавање система за управљање (енгл. Computerized Maintenance Management System, CMMS), обезбеђују расположивост авиона са минималним одржавањем радне снаге.
  • Хидраулички систем авиона није класичан. Све командне површине погоњене су самосталним електро–хидрауличким системима. Директно их померају „електрохидростатички покретачи“, на основу електричног сигнала из рачунара електричних команди лета.

Локид Мартин тврди да је F-35 намењен да има способност за блиску и борбу на дистанци ваздух-ваздух, док F-22 раптор само на дистанци. Компанија је предложила да F-35 замени већину авиона у ваздухопловству (види слику горе у поглављу „Захтеви програма JSF и избор концепције“). Предложили су да ловци F-15C/D буду у улози ваздушне супериорности а F-35B и F-15E страјк игл у улози за борбу ваздух-ваздух на малим висинама и ваздух-земља. F-35А не носи исто наоружање ваздух-ваздух као F-15E страјк игл, а оба су способна за дејство у условима мале видљивости с тим што лајтнинг II има за преко 80 процената мањи борбени радијус, упоређујући оба авиона у борбеној конфигурацији.

Представник Локид Мартина је подвукао да F-35 има предност у односу на F-22 у флексибилности употребе и у напредним сензорима са софистицираном фузијом информација (види слику доле).

Већина делова структуре од композита у F-35 су направљени од „бисмалеимида“ (енгл. bismaleimide, BMI) (хемијски композит са формулом H2C2(CO)2NH) и епоксит смоле. Први ће бити произведени серијски авиони F-35 са примењеном структуром од „нанокомпозита“, угљеничне нано цеви, ојачане са епоксидом.

F-35 је обезбеђен од корозије, на основу стеченог искуства на F-22, који је имао те проблеме када је уведен у оперативну употребу 2005. године. F-35 користи специјалну технику у компактности структуре без порозности са чиме се избегава галванска корозија на оплати. Поред тога што има мање порозности у својој оплати, има и бољу дренажу за одвођење воде.

Студијом америчке морнарице је показано да ће одржавање F-35 коштати тридесет до четрдесет процената више од садашњих ловаца. Пентагонова је студија показала да ће трошкови одржавања целокупне флоте F-35, у току њеног животног века, износити једну милијарду долара.

Погон

Једномоторнa конфигурација F-35 условљава снажан мотор за испуњавање захтева у борби у ваздушном простору. Као први потенцијални кандидати су били мотори P&W F135, и Џенерал електрик/Ролс Ројс F136. Први је био расположив, а други је требао да се још развија, што је отказано до децембра 2011. године. Изабран је мотор P&W F135 за све авионе F-35. То је најјачи авионски мотор који је икада направљен за ловачки авион.

Мотор F135, на испитивању
 

Варијанта F-35B је опремљена и са системом за добијање узгонског потиска који производи Ролс Ројс. Развио га је Локид Мартин, по узору на совјетско решење за експериментални авион Јак 141.

Мотор P&W F135

Двопроточни турбомлазни мотор Прат енд Витни F135 је подешен за сваку варијанту, са специфичностима:

  • F135-PW-100 — на авиону F-35A са класичним полетањем и слетањем,
  • F135-PW-400 — на авиону F-35C који користи палубу носача авиона за полетање и слетање и
  • F135-PW-600 — на авиону F-35B са системом за вертикално полетање и слетање.

Мотор F135 је развијен из F119, који је на F-22. Развијен је и произведен у свим варијантама од 128,1 kN и 191,3 kN потиска, без и са допунским сагоревањем. Фирма Прат енд Витни указује на то да је F135 погоднији за одржавање, у поређењу са моторима на F-16 фајтинг фалкону (P&W F100 и F110 GE). Пошто F135 има око 40% мање делова од свог претходника, повећана је поузданост. Истовремено је потебно мање рада и људи за његову замену.

Мотор F135-PW-600, авиона F-35B,
са излазним вратилом, за погон
Ролс Ројсовог узгонског вентилатора
 

Првобитно је било планирано да се F135 опреми са истим дводимензионалним млазником за управљање вектором потиска, који се користи на F-22. Није јасно зашто се одустало од тога решења, које даје побољшања у маневру и смаљује ИЦ одраз авиона. Највероватније је то урађено због проблема управљања код варијанте авиона F-35B.

Мерењем буке коју производи прототип АА-1, утврђен је већи интезитет за 10 до 18 dB, у односу на F-15 игл.

Испитивана је могућност добијања већег потиска мотора F135 и постигнута је максимална вредност од преко 220 kN. Делимични мотив Прат енд Витнија за ово, биле су и тврдње конкуренције, тврдило се да је GE F136 у стању да производи већи потисак од 190 kN, што је био дотадашњи најбољи резултат за F135. У авион F-35B, интегрисан је најмоћнији мотор икада инсталиран у авионе у току светске ваздухопловне историје.

Рад турбине, лежајева и осталих делова у мотору се прати помоћу сензора, уз бежични пренос информација се непрекидно детектује стање.

Мотор GE/RR F136

Џенерал електрик / Ролс Ројс F136 (GE / RR F136), развијан је од YF120. То је била конкурентска опција мотора за „Напредни тактички ловац“, а развијен је за употребу у авионима који су претходили YF-22 и YF-23. Процес избора мотора је био између YF120 и YF119, пошто тада није изабран, никад серијски није ни произвођен.

Џенерал електрик / Ролс Ројс F136
(GE / RR F136)
 

За пројекат F-35 Џенерал електрик је желео да конкурише са тим мотором и у ту сврху је оформљен конзорцијум Џенерал електрик – Ролс Ројс, са учешћем GE 60% и 40% RR. Та нова верзија је названа F136, а прво испитивање је било 21. јула 2004. године, у опитном центру у Охају. Тада је прототип достигао максимални потисак од око 178 kN са допунским сагоревањем и 106 kN без допунског сагоревања.

У августу 2005. године, Џенерал електрик је добио уговор за развој мотора у износу од 2,4 милијарде америчких долара. Требало је завршити развој мотора F136 до 2013. године. Америчка влада је донела одлуку 6. фебруара 2006. године, да је испоручиоц мотора F135 фирма Прат енд Витни за авион F-35. Главни разлог за то је што је F135 развијен из F119, који је у оперативној употреби на раптору, због унификације делова и техничких процедура одржавања. Ту су настала одређена неслагања коопераната Америке и Велике Британије, због сукоба економских интереса. Америчко ратно ваздухопловство се искључиво определило за употребу мотора F135 због уштеде код наведених трошкова од око 30 одсто. Због економских интереса, одлука се суочила са критикама у Британији. Џенерал електрик је крајем 2006. наставио развој F136, са добијеним финансијским средствима од Конгреса, из резерви за фискалну 2007. годину.

При испитивању мотора F136, 2009. године, добијен је потисак од око 190 kN. У лето 2009. године, Прат енд Витни је повећао цену за F135 па су многи у америчком Сенату предлагали издвајање новчаних средстава за наставак развоја F136.

Дијаграм расподеле енергије за мотор са
системом за узгонски потисак
 

Сматрајући да то даје посебну предност на извозном тржишту за повећање конкурентности авиона F-35, са могућношћу избора између опција и са два мотора. Представнички дом Сената је гласао против предлога Председника Обаме и Секретара за одбрану Роберта Гејтса за продужетак финансирања мотора F136, 30. јула 2009. године. Међутим, почетком септембра 2009. године, ставка за то финансирање је уклоњена из буџета у корист додатне набавке десет транспорних авиона C-17. Средином 2011. године, Министарство одбране Сједињених Америчких Држава је саопштило одлуку Џенерал електрику и Ролс Ројсу да се зауставља рад на развоју мотора F136.

Произвођачи, у жељи да задрже радне тимове, покушали су продужити активности са сопственим финансијским средствима, све у нади да ће постићи повратак мотора у конкуренски статус у финансирању. То је била нереална жеља и пројекат је до краја 2011. године коначно обустављен.

Систем узгонског потиска, Ролс Ројс

Систем за узгонски потисак се састоји од узгонског вентилатора, кардана, два бочна компензациона млазника за управљање са ваљањем авиона (око „X“ осе) и млазнице са три покретна сегмента који се координирано закрећу на доле око својих шарки-лежајева.

Кроз ове две бочне млазнице преусмерава се хладан ваздух из компресора мотора, при малим брзинама авиона када је немогуће управљање са крилцима и флаперонима. Вентилатор је погоњен са вратилом од двостепене турбине ниског притиска, преко кардана и мењачке кутије.

Дијаграм генерисања узгона,
од потиска авионског мотора
 

Потисак је векторисан са померањем сегмената млазнице око својих обртних оса („шарке-лежишта“), тако да се скрећу издувни гасови главног мотора на доле, од 0° до око 95°. Узгонски вентилатор је иза кабине, испред тежишта авиона, пречник му је 1,25 m. Он са узгонском (вертикалном) силом од приближно 80 kN, поништава момент понирања и сабира се са узгонском компонентом главног потиска мотора за уравнотежење авиона дуж „Z“ и око „Y“ осе.

Три покретна сегмента су дијагонално исечена преко прирубница у цеви млазнице, која кад се закрену скрену вектор потиска мотора на доле. Та ротација, за око 95°, траје око 2,5 секунде и ствара компоненту величине око 100 kN. Дакле, авиону F-35B је за вертикално узлетање укупно на располагању потисак (узгон) од око 180 kN (80+100), пошто се на томе режиму не може користити допунско сагоревање мотора F135-600. Потребан простор, у задњем делу трупа, за закретање три сегмента млазнице, обезбеди се отварањем наменских врата у томе делу трупа.

Са млазницама команде ваљања у крилима ствара се око 2 х 9 kN потиска, одводећи ваздух из компресора авионског мотора.

За мотор F135-600 је овај систем развијен у сарадњи Ролс Ројса и Прат енд Витни за авион F-35B. Ролс Ројс је покренуо у Бристолу, у Великој Британији, екстензиван развој и интеграцију програма, и био је одговоран за одвијање програма и опрему узгонског вентилатора и пројекта млазница са три померљива сегмента. Тим у Индијанаполису, САД, одговоран је за мењач, квачило, диск вратила и систем млазница за управљање са ваљањем и испитивање целе инсталације узгонског вентилатора.

Наоружање

Испитивање топа GAU-22/A
 

У F-35А је интегрисан четвороцевни топ GAU-22/A, развијен из GAU-12, калибра 25 mm. Топ је интерно уграђен у змај авиона F-35А, са 182 гранате, а код варијанти F-35B и F-35C у спољнем контејнеру са 220 граната. Контејнер са топом код варијанти B и C, има карактеристике смањене уочљивости. Овај контејнер може алтернативно да се користи у будућности за различиту опрему, као што је за електронско ратовање, извиђање, или за ометање радара.

F-35 лајтнинг II поседује два унутрашља „бункера“ са по две везне линије, за смештај и прихват наоружања. Спољни носачи су испод крила, у четири линије испод и две близу крајева (види илустрацију за носивост на 11 линија, слика испод текста). Два спољна носача предвиђена су само за ношење ракета ваздух-ваздух AIM-9X сајдвиндер и AIM-132 ASRAAM. На другим носачима могу се носити AIM-120 AMRAAM, Сторм шадоу (енгл. Storm Shadow), AGM-158 JASSM (енгл. Joint Air to Surface Stand-off Missile), крстареће ракете, вођене бомбе и резервоари за гориво од 1.800 и 2.300 литара. На удаљенијим подкрилним носачима авион може да носи ракете, бомбе и резервоаре за гориво, с тим што је тада више изложен радарској детекцији. У унутрашњим „бункерима“ носи ракете ваздух-ваздух, у варијанти оптерећења осам AIM-120 AMRAAM и две AIM-9X сајдвиндер на крајњим подкрилним носачима. Предвиђена је и конфигурација са шест бомби од по 910 kg, две ракете AIM-120 AMRAAM и две AIM-9X сајдвиндер. Оптерећење у унутрашњим „бункерима“, до две бомбе од по 910 kg ваздух-земља (BRU-68), варијанте A и C, а варијанта B бомбе (BRU-67) два типа од 450 kg, заједно са два мања оружја, обично две ракете ваздух-ваздух. У „бункерима“ се могу носити AIM-120 AMRAAM, AIM-132 ASRAAM и JDAM - до тежине од 910 kg, интегрисан је контејнер AGM-154 за разне врсте наоружања као што су против-оклопне ракете и кластер муниција. Са својим способностима носивости F-35 може да прихвати и оружја од старих ловаца, које ће у перспективи да замени, као и од старијег „брата“ F-22 раптора.

Унутрашњи смештај оружја, у „бункеру“
 

Фирма Локид Мартин наводи да се ношење оружја може конфигурисати у опцији све ваздух-земља или све ваздух-ваздух и предложио је да стандард блока 5 поседује по три унутрашња „бункера“ уместо два, замена за тешку бомбу су два мања оружја као што су ракете ваздух-ваздух AIM-120 AMRAAM. Надоградња укључује до четири бомбе малог пречника GBU-39 у сваком „бункеру“ (по три у „бункеру“ варијанте F-35B), или четири GBU-53/B у сваком „бункеру“ за све три варијанте F-35; четири ракете ваздух-ваздух MBDA метеор могу се тренутно прилагодити унутрашњем простору и могу се интегрисати у лајтнинг II. Начин да се ракета метеор репројектује са мањим стабилизирајућим површинама за авион F-35, откривен је у септембру 2010. године. Велика Британија је првобитно планирала уградњу у „бункере“ до четири AIM-132 ASRAAM, али је то измењено на 2 унутрашње и 2 на спољне поткрилне носаче. Планирано је да се ракете поставе на спољне носаче, посебно пројектоване са незнатно повећаном радарском површином попречног пресека авиона F-35. Ракета метеор моћи ће се користити и за блиска растојања, непосредно иза границе визуелног поља и то без употребе радара. То је веома значајно, зато што у таквој употреби радар нема емисију и није предмет лаке детекције од противника.

Норвешка и Аустралија финансирају програм F-35 у циљу прилагођавања простора унутрашњег простора „бункера“ интеграцији морнаричких ракета. Ово ће бити вишенаменска верзија, под називом енгл. Joint Strike Missile (JSM) и у „бункерима“ ће бити само крстареће ракете. Студије су показале да је F-35 у стању да их носи две у унутрашњим „бункерима“, а четири додатне ракете могу бити поткачене споља. Ракета има очекивани домет већи од 278 km. Норвешко министарство одбране је 12. априла 2011. године најавио фазу развоја 2 са проценом трошкова.

Нуклеарна бомба B61 је планирана да буде оперативна на F-35 у 2017. години, али кашњење целог програма авиона може да то доведе до одлагања.

На наредним илустрацијама су приказане опште карактеристике ношења наоружања, разврстаног по намени и појединачни његов изглед, као и примена везних тачака на авиону.

Наоружање авиона F-35 лајтнинг II
F-35F-35 weapon layout 3.svg
Број тачке подвеш.
11
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
Оружје
В/В
В/В, В/З В/В, В/З В/В, В/З
В/В
      ТОП
В/В
В/В, В/З В/В, В/З В/В, В/З
В/В
Маса kg 300 2.500 5.000 2.500 350 1.000 350 2.500 5.000 2.500 300
Легенда
  • В/В — ракете ваздух–ваздух
  • В/З — оружје ваздух–земља (вођене ракете и бомбе), варијанта F-35C
  • топ GBU/31 гатлинг, калибра 25 mm, у спољном контејнеру (као опција) за варијанте F-35B и F-35C, а код F-35A је стално унутрашње наоружање
  • тачке ношења 4, 5, 7 и 8 су интерне, у „бункеру“ експлозивних средстава
    (види слику горе десно)

 

Асортиман наоружања

F-35 може бити опремљен системима наоружања са укупним максималним оптерећењем од 8.165 kg (од тога 6.805 kg споља):

Вођене бомбе

  • GBU-10 Павевај II1
  • GBU-12 Павевај II
GBU-12 Павевај II.svg
  • GBU-16 Павевај II1
Gbu-16.jpg
  • GBU-24A/B Павевај III1
Павивеј 3.svg
  • JDAM 2
JDAM 5.svg
  • GBU-32 JDAM
GBU-32 JDAM.svg
  • GBU-38 JDAM
GBU-38 JDAM.svg
  • GBU-39 SDB
  • GBU-53/B
  • AGM-154 JSOW 2

Падајуће бомбе

  • Марк 82 (227 kg)1
Марк 82-5.svg
  • Марк 83 (454 kg)1
Марк 83.svg
  • Марк 84 (908 kg)1
Марк 84.svg
  • Нуклеарнa бомба B611

Касетне бомбе

  • CBU-991
CBU-99-5.svg
  • CBU-1001
  • CBU-103
CBU-103.svg
  • CBU-105

Ракете ваздух-земља

  • AGM-65 Маверик1
Маверик -5.svg
  • Бримстон
Brimstoneraketa.jpg
  • AGM-88 харм1
AGM-88 харм 5.svg
  • Сторм шадоу1
Storm shadow.jpg
  • AGM-158 JASSM1
AGM-158 JASSM.svg

Ракете ваздух-ваздух

  • AIM-9X сајдвиндер
Aim9 sajdvajnder.jpg
  • AIM-120 AMRAAM
Aim120amraam.jpg
  • AIM-132 ASRAAM
Aim132asraam.jpg
Mbda meteor.jpg
MBDA метеор

 

Легенда:

1 Не може се носити у „бункеру“

2 Не може носити само F-35B у „бункеру“, остали могу

Смањена уочљивост (смањен „одраз“, „стелт“)

F-35 лајтнинг II је најсавременији авион пете генерације. Знак распознавања авиона ове генерације је успешна примена савремене стелт технологије, што је код лајтнинга II реализовано и то без већег угрожавања осталих карактеристика. Са успешном применом стелт технологија значајно је смањена површина радарског пресека, као и емисија осталих извора за детекцију са другим сензорима (види слику испод). У тој функцији, на F-35 су примењене најсавременије технологије у домену:

Посебно пројектовани поклопци
(врата) отвора, на авиону, са
назубљеном ивицом, ради
смањења радарског одраза
 
  • специјалних материјала за градњу структуре који упијају радарске зраке,
  • пресвлаке укупне „оквашене“ површине са премазом који не рефлектује радарске зраке,
  • смештаја свих терета у контуру змаја авиона,
  • спољњег обликовања за малу уочљивост и смањене рефлексије (са оштрим ивицама),
  • „скривања“ топлотних извора и
  • максималног смањења нивоа емисија радара и друге опреме.

Очигледно је да се ови услови не могу испунити преправком постојећег борбеног авиона четврте генерације у пету, већ се мора развити нови, по одговарајућим захтевима. За разлику од претходне генерације ловачких авиона, F-35 је пројектом обликован и дефинисан за смањену уочљивост без битнијег угрожавања осталих борбених и летних карактеристика. Ловачки авиони који су сада у употреби (F-15 игл, F-16 фајтинг фалкон, F/А-18 хорнет) су уочљиви за непријатељске сензоре, пошто увек носе велике спољне резервоаре, а да би то избегао F-35 лети у највећем броју мисија само са унутрашњим горивом, због чега има унутрашње резервоаре велике запремине. Због карактеристика „тајности“ коришћени су специјални материјали у изградњи змаја авиона, укључујући и пресвлаку од вештачких мат-влакана. За разлику од F-16 и F/А-18, F-35 нема преткрилца, а уместо њих користи дискретне генераторе узгонског вртложења на исти начин као и SR-71 блекбирд. Мале неравнине на улазу у усисник једноставно побољшавају квалитетан проток ваздуха до мотора у широком спектру услова промене брзине авиона. Ово конструктивно решење, за побољшање дотока ваздуха у мотор, такође побољшава дискретност авиона, односно побољшава његове карактеристике смањивања уочљивости.

Упркос томе што је F-35 мањи у односу на F-22 раптор, има већи радарски пресек. За F-35 се тврди да му је отприлике одраз идентичан металној лопти, величине као за голф, а за раптора да је уместо металне то мермерна кугла исте величине. F-22 је пројектован тако да буде тешко уочљив за све врсте радара, из свих праваца. F-35 има најмањи радарски одраз са чеоне стране, због компромиса у пројектним решењима. Његове површине су обликоване према критеријуму умањења ефеката најбољих противничких радара, који раде у X и на горњој граници S опсега. Овакви радари су обично уграђени у ловачке авионе и у ракетне системе тло-ваздух, са радарским вођењем ракета. Авион F-35 се лакше открива са радаром других радних учестаности. Облик авиона значајно утиче на површину радарског пресека, зато се истом мора посветити посебна пажња да током производње одржи верну копију „спољњег облика еталонског алата (калупа)“. После производње и сваке веће поправке, у току оперативне употребе, са земаљским испитним радаром се мерењем проверава површина радарског пресека F-35, што није било присутно код претходне генерације авиона.

Примењене технологије за смањење уочљивости авиона F-35

Смањење уочљивости се не решава само смањењем површине радарског пресека, већ авион мора бити тешко уочљив и за друге сензоре, који раде на другим принципима. У то спада, да није звучно, топлотно и визуелно упадљив. О свима овим елементима је вођено рачуна при пројектовању авиона F-35.

Крајем 2008. године, ваздухопловства земаља коопераната су са првим својим извештајима открили да је F-35 око два пута гласнији на полетању од авиона F-15 игл и до четири пута гласнији током слетања. Као резултат тога, становници у близини војних аеродрома су тражили да се предузму мере за очување животне средине, која је значајно угрожена са великим нивоом буке. Покренута је израда студије која се односи на смањење буке F-35, на прописан ниво. Грађани из Флориде, у фебруару 2009. године, запретили су да ће тужити ваздухопловство због предстојећег доласка F-35 у базу, а тужба је поднета у марту 2010. године. Са својим извештајима у марту 2009. године, Локид Мартин и ратна ваздухопловства земаља коопераната су побијала те тврдње, доказујући да су прецизнија мерења показала мањи ниво буке од постојећих авиона. Тврдећи да је бука мања него што је приказано у првом извештају, „да је F-35 само изједначен са нивоом буке F-16, опремљеним са мотором Прат енд Витни F100-PW-200, а тиши је од F-22 раптора и F/А-18Е/F супер хорнета“. Међутим, са каснијом заједничком студијом Локид Мартина и америчког ваздухопловства закључено је да је ниво буке F-35 ипак упоредив са F-22 раптором и F/А-18Е/F супер хорнетом.

Кабина

Авион F-35 карактерише „панорамски приказивач“, ширине кабине, димензија 50 Х 20 cm, с тим да нема горњи нишански приказивач. Поседује кабински систем за препознавање гласа пилота и његових говорних наредби, за „команду гласом“. Ту је директан „улаз“ глас пилота, што му обезбеђује побољшање способности и ефикасности у управљању са5 F-35, у односу на тренутну генерацију опреме и интерфејса са њом. F-35 ће бити први амерички оперативни авион, који користи овај систем, који је испробан на неким постојећим авионима као што је F-16.

Кабина F-35 са инструменталном таблом, где
је посебно истакнут панорамски приказивач
 

У кабини, свих варијанти авиона F-35, интегрисана је кацига са системом показивања на визиру. Употребљена кацига је већ у оперативној употреби на авионима F15, F16 и F/А-18. При досадашњој употреби овог система, на садашњим авионима, задржан је горњи приказивач (нишанска глава) у кабини, али на овом авиону то није. Овде је кацига, са интегрисаним екраном, потпуно преузела улогу нишана. F-35 ће бити први авион без горњег (нишанског) приказивача уграђеног иза ветробранског стакла, јер су све његове функције пренете на приказивач на кациги пилота. Пилот управља са авионом F-35 преко малих бочних ручица, по систему HOTAS, стално са обе руке на бочним командним полугама (енгл. hands on throtle and stick) (види слику кабине десно и доле). На та два бочна рукохвата су распоређене и све остале команде — прекидачи.

Пилот је смештен у избациво седиште Мартин Бејкер US16E, у свима варијантама F-35. Избациво седиште Мартин Бејкер US16E је пројектовано са захтевним перформансама, првенствено за безбедност пилота са аспекта сваког могуће затеченог режима лета, оптерећења и терена изнад кога се пилот катапултира. F16 има сличну кабину и зато се исти користи као прелазни авион, за обуку пилота, пре почетка летења на F-35.

Команде лета су електричне, дигиталне (енгл. fly-by-wire), као и на авиону F-22 раптор. При њиховом пројектовању примењена је најсавременија технологија аутоматског управљања, са најнапреднијим софтвером и законима управљања, што је посебно изражено код варијанте F-35B, где се управља и са узгоном потиска мотора. Жеља пилота се брзо трансформише у оптимизиран електрични сигнал, који је улаз у „електрохидростатичке покретаче“ командних површина. То је и једина разлика у односу на друге савремене авионе, да се не користе хидропокретачи већ „електрохидростатички покретачи“, због чињенице да авион F-35 нема класични хидраулички систем, већ аутономне електро–хидрауличке системе (интегрисан електро–хидраулички енергетски систем са извршним механизмом). 

 Пилотска кацига са приказивачем

Пилотова кацига са приказивачем
података лета, окружења,
оружја и навигације
 

Сензори, у комбинацији радио фреквенције и инфра црвене детекције (SAIRST) на F-35 континуално прате циљ у близини авиона, а систем монтиран у кациги пилота са екраном на визиру (енгл. уhelmet-mounted display systemHMDS) их приказује и врши избор по приоритету. Ова кацига са системом HMDS замењује склоп горњег нишанског приказивача, који се користе на ранијим ловачким авионима. Овако опремљен, F-35 не мора да буде физички усмерен на изабрани циљ, да би његово оружје било ефикасно употребљено. То је могуће са сензорима који прате и обезбеђују параметре за гађање оближњих непријатељскских авиона из било које оријентације, а истовремено се пилоту приказују одговарајући нишански подаци на приказивачу уграђеном у визир његове кациге. Те информације истовремено „снабдевају“ главу за навођење лансиране ракете са неопходним подацима. Циљ је пилоту видљив без обзира на који начин је откривен, а на овај начин се постиже већа ефикасност и скраћује потребно време за употребу оружја, у односу на досадашњи обавезан процес усмеравања авиона, нишанске главе и оружја према циљу.

Овај систем даје авиону F-35 предност у осматрању, оријентацији, одлучивању и борбеном дејству. Аутоматизација и интеграција сензора и фузија њихових информација на приказивачу у кациги, обезбеђује пилоту више времена за одлучивање и саму борбу. Не губи време на процедуре лета, већ се првенствено фокусира на циљеве и претеће опасности од њих.

У процесу увођења овог система појавили су се проблеми, те је Локид Мартин, 1. марта 2011. године, дао нову спецификацију и пројекат. Алтернативни систем је базиран на наочарима за ноћно осматрање, а испоручен је од стране британског BAE система. Испоручени систем BAE још увек не испуњава све захтеване карактеристике кациге са HMDS, а када се доведе на захтевани ниво, биће уведене све преостале, предвиђене функције. Локид је на основу закљученог уговора, 2011. године, обавезан да отклони све искрсле недостатке на кациги пилота са HMDS. Побољшано приказивање се очекује да буде расположиво у трећем кварталу 2013. године.

Употреба новог BAE система захтева одговарајући репројекат кабине.

Сензори, авионска опрема и њихова интеграција

Систем сензора и комуникациони пакет, на авиону F-35, намењени су да олакшају ситуациону свест, доношење одлука, управљање, као и успешно извршење основног задатка пилота — вођење борбе. Опрема на авиону F-35 је високо интегрисана према стандарду MILSTD 1394B, са циљем да се што више њен рад аутоматизује и тако што је могуће више смањи оптерећење пилота. На тај начин, он се може потпуно концентрисати на своје основне задатке, а то су тактике поступке вођења борбе, уместо на различите радње око управљања са авионским системима. Ово се углавном постиже кроз фузију сензора, што значи да централни рачунар, све податке сензора процени и саставља у најприкладнију интегрисану слику ситуације на екрану и показивачу на пилотовој кациги. Ово омогућава да пилот на први поглед види целу тактичку ситуацију. Кабински екран — приказивач F-35, великих је димензија 50 х 20 cm, поред њега је уместо горњег приказивача само постојећи на визиру кациге пилота. Управљање гласом је такође укључено у ту аутоматизацију и растерећење пилота. При крстарењу, F-35 своје врло напредне сензоре користи у опсегу слабог емитовања енергије, тако да смањује могућности и вероватноћу свога откривања и пресретања од стране непријатеља (енгл. Low Probability of Intercept LPI).

За разлику од претходног авиона, као што је F-22, софтвер за F-35 је најобимнији, најсложенији и најтежи део у пројекту. Он је највећи фактор који може да одложи постизање иницијалне оперативне способности авиона F-35, штоје планирано да ће бити реализовано до априла 2016. године. Развој софтвера за системе F-35 и његово испитивање је најтежи део посла проширеног развоја, идентификације у испитивању у лету и у разграничењу у каснијим корацима.

Основни системи који сачињавају овај комплекс сензора и опреме су:

  • Радар,
  • Опто-електронски нишан (EOTS),
  • Систем DAS,
  • Централни рачунарски систем за навигацију, комуникацију и идентификацију циљева (CNI) и
  • Систем за електронско ратовање.

Радар

Радарски снимак у режиму SAR
 

Главни сензор авиона F-35 је радар AN/APG-81, са активним електронским скенирањем (AESA), пројектован у фирми Нортроп Груман на бази рапторовог AN/APG-77. Подршка му је оптоелектронски нишански систем (EOTS), постављен испод носног дела трупа авиона, који је конципирала фирма Локид Мартин.

Радар AN/APG-81 има низ оперативних режима („модова“), уз посебан акценат на режим ваздух-копно (SAR) (види снимке десно и испод). За циљ радарске површине од 1 m² домет је око 150 km, ово је у опсегу учестаности када је мала вероватноћа пресретања, LPI) режим. До августа 2007. године, осам комплета је испоручено, са применом прве три верзије софтвера, имплементиране и испитане. Нортроп Груман је ово реализовао пре уговореног рока. До фебруара 2008. године, реализовано је испитивање радара у укупном трајању од 6.625 сати, уз 125 часова стварног лета. Радар АПГ-81 је први пут полетео на Нортроповом авиону лабораторији BAC 1-11, у августу 2005. године.

У току опитног лета на F-35 са 60 одсто уграђеног софтвера, радар је пружио значајне могућности, укључујући и велики домет у режиму ваздух-ваздух, претрагу и аквизицију, као и режим ваздух-тло (SAR). Радар APG-81 детектује циљеве у ваздуху пре него што то ураде радари на авионима F-16 и F-18 (погледај слику доле). Радар је интегрисан са системом за електронско ратовање и извршена је фузија њихових сигнала, што је функционисало у првим летовима. Поред тога, F-35 лајтнинг II је опремљен револуционарним Нортроповим електро-оптичким системом, који омогућава летелици да пасивно детектује пројектиле и друге претње, као и инфрацрвени сензор за дневно и ноћно осматрање, чији се сигнали директно пројектују на визиру кацига пилота за потпуни сферни поглед око авиона (погледај слику изнад).

Оптичкоелектронски нишан (ЕОТС)

Оптичкоелектронски нишан (енгл. Electro-Optical Targeting System ЕОТС) је систем за нишањење, ког је развила компанија Локид Мартин, на основу постојећег XL за авион F-16 смештеног у подвесни контејнер. Систем је заснован на видео-камери високе резолуције и сензору FLIR. Сензорски систем EOTS се може употребљавати у режиму ваздух-земља и ваздух-ваздух. Истих је могућности као и нишански систем XR, с тим што се мање излаже сопственој детекцији (емитује мање енергије).

Може се користити у комбинацији са навигационим системом на F-35. Сензор је стабилизован у односу на раван и може да израчуна растојања и пасивно без ласерског осветљења. Локид Мартин је развио више варијанти система за интеграцију и испитивање. Као платформа за испитивање коришћен је авион T-39 сејбрлајнер. До фебруара 2008. године, реализовано је 3.650 часова испитивања, од чега 10 сати у лету. У децембру 2009. године, почела је производња тога система. Од марта 2011. године, ЕОТС се користи на F-35.

 

Опоелектронски нишански систем EOTS на авиону F-35

Систем DAS

Снимање DAS сензорима, аутоматски
састављено из парцијалних слика
 

DAS је скраћеница од (енгл. Distributed Aperture System) се састоји од шест додатних пасивних инфрацрвених сензора (камера) распоређених по авиону. То је део Нортроп Грумановог система под ознаком AN/AAQ-37, где су пријемници са отворима у облику прореза. Систем DAS упозорава на дејство непријатељских ракетних система, све време континуално, са било које стране у односу на авион F-35 (сверакусно). Поред тога што систем открива лансиране ракете, он их прати и мери њихове параметре кретања у приближавању. Замењује традиционалне системе за ноћне операције и навигацију. Намењен је првенствено за упозорења од опасности дејства ракетних система, али такође има и друге функције. Дакле, лансирање ракета земља-ваздух и њихова позиција се аутоматски приказују на приказивачкој плочи и алармира се напад (JDAM, на пример), што опомиње пилота за хитне мере, с тим да се одговарајуће противмере паралелно користе (активно и пасивно ометање). Такође, региструју се борбени авиони из било ког правца да се приближавају, а затим припремају и лансирају самонаводеће ракете (као што су AIM-9X и AIM-120). Претходно авион F-35 носач ракета са маневром доводи своје ракете у сферу захвата главе за навођење. Током те борбе у ваздуху идентификују се пријатељски и непријатељски авиони који су укључени у сукоб и систем AN/AAQ-37 их све прати, тако да је пилот све време прави разлику између пријатеља и непријатеља.

Током ноћних мисија, систем служи као замена за конвенционалну опрему за ноћно осматрање. У комбинацији са системом на кациги HMDS, пилот располаже са ноћном сликом осматрања високог квалитета у свим правцима, приближно истог визуелног осећаја људског ока. Ово је значајан напредак у односу на уобичајену кацигу, са уграђененим уређајем за ноћно осматрање, пошто је са њим било смањено видно поње са ограничењем природне прегледности из кабине авиона. У комбинацији са рачунаром у реалном времену могу се поуздано пратити возила на терену.

AN/AAQ-37 је развијен од стране Грамана и тренутно је на оперативним испитивањима на неколико авиона F-16 и беспилотних летелица QF-4, у опитном ваздухопловном центру у Едвардсу. До фебруара 2008. године, са системом је направљено 4.700 часова испитивања, од тога 83 сата у лету.

CNI

CNI (енгл. Communication, Navigation & Identification) је комуникацијско, навигацијски и идентификациони систем, интегрисан у јединственом рачунарском комплексу. Производи га Нортроп Граман и сличан је систему за авион F-22 раптор. Функција комуникација је подржана са широкопојасним радаром AN/APG-81. Систем CNI је компатибилан са скоро свим војним комуникационим протоколима (као што су линк 16 слој везе, JTRS и UHF/VHF). У њему су такође интегрисани: GPS, TACAN, IFF и енгл. Joint Precision Approach and Landing System (JPALS).

За међусобну комуникацију, у оквиру групације F-35, приоритетно се користи „вишенаменски напредни слој везе“ MADL. Овај систем се састоји од шест група антена, у фазном низу, које су распоређене тако да покривају читав ваздушни простор. За разлику од конвенционалних антена, комплекс предајника MADL емитује само у веома малом сектору високе усмерености, са сигналима мале снаге. То смањује вероватноћу детекције тих предајника, од стране непријатељских сензора.

До фебруара 2008. године, систем CNI је испитан на 4.400 сати рада, од тога са више од 65 у лету.

Напредна генерација система за електронско ратовање

F-35 је опремљен за електронски рат са системом АН/АСК-239, што му даје епитет „баракуде“ у ваздушном простору. Овај систем је пројектовао BAE, а у њему су и компоненте фирме Нортроп Груман. Опрема авиона F-35 за електронски рат има за циљ да прва открије непријатељски авион, који онда може бити скениран и „захваћен“ са електро-оптичким системом и предузете акције да се нападне или избегне, пре него што је и сам откривен. У овом тренутку се мало зна о карактеристикама и могућностима овог система. Тежак је 90 kg и има десет антена у низу, који се протеже дуж ивица крила.

Фузија сигнала сензора F-35

Софтвером F-35 се прикупљају улази из свих сензора, као и из слоја везе, обезбеђује се фузија континуалних приказа информација од сензора. Софтвер користи интегрисани процесор. Процесор служи као централни „мозак“ за ваздухоплове, интегришући све електронске системе, координира њихов рад и обликује њихове информације за приказивање пилоту, истовремено преноси и извршава његове команде. Овај систем је од виталног значаја, јер је F-35 авион једносед, а пилоту је потребна помоћ и растерећење од многих споредних радњи да би успео извршити свој основни задатак. Систем процесирања и сензори су повезани са авионским подсистемима преко троструке магистрале података MILSTD 1394B. F-35 је пројектован са синергијом између сензора, као специфичним захтевима за „чула“ авиона од којих се очекује да пруже кохезивну слику стварности око њега и да у принципу иста буде стално доступна, за коришћење у било ком могућем начину и у било којој могућој међусобној комбинацији. Сви сензори директно „хране“ главни процесор са подацима у циљу подршке целе мисије авиона. На пример, радар AN/APG-81 функционише, не само као више-модни, већ и као део система авиона за електронско ратовање.

 

Интегрисана опрема, са мултиспектралном фузијом сигнала сензора F-35, значајно

подиже ситуациону свест пилота

Одржавање

Друга линија ваздухопловне одбране је потпуно обезбеђење логистичке подршке борбеном авиону. Нагласак је на стратешким и својственим могућностима програма за поновно оспособљавање F-35 за ефикасно извршавање задатака. Облик приступа и прилагођавања програма одржавања ће се суочити са проблемима јер се мора прилагођавати различитим културама службе одржавања великог броја држава корисника.

Технологија повезана са рачунарским програмом, заснованог логистичког система, дијагностичке технологије уграђене у авион и глобалног надгледања је основа на којој се заснива образац одржавања, који се може режирати. Али, технологија је та која омогућава и захтева услуге које морају бити прилагођене са одговарајућим њеним „менталним склопом“. Посебно се истиче значај техничке стандардизације и норми за одржавање у пракси.

Концепт програма одржавања је да се сваки F-35 третира као објекат у целини и да су сви његови делови по свим основама глобално прате, а и посебно, према потреби.

Авион F-35 је пројектован за лако одржавање, са 95 одсто свих поља са заменљивим деловима „један по целој дубини“, тако да ништа друго не мора бити уклоњено за приступ до дела који је у питању. Пример, избациво седиште се може заменити без скидања поклопца кабине, сва композитна пресвлака је без крхких премаза, за разлику од ситуације на другим „стелт“ авионима. Предност је ниско-одржавање електро-погона и хидростатичког уместо хидрауличног система.

Испитивање

Први прототип авиона F-35А (АА-1) је предат на испитивање у Форт Ворту у Тексасу, 19. фебруара 2006. године. Исти је прошао широко испитивање намене на копну у морнаричкој стационарној бази, крајем 2006. године. У септембру 2006. године, први пут је мотор F135 радио са допунским сагоревањем. Испитивања су успешно завршена, а авион F-35 је био у потпуности функционалан са сопственим енергетским системима. Промотивни лет је авион F-35А направио 15. децембра 2006. године. Тада је коришћен модификовани Боинг 737-300, као лабораторија са опитном опремом.

Први F-35 испоручен Америчком
ратном ваздухопловству, у јулу 2011.
 

Потпуковник Џејмс Кромберг, оперативни пилот америчког ваздухопловства је летео на F-35, у Форт Ворту у Тексасу, 31. јануара 2008. године. То је био 26-ти лет тога авиона у току кога су прављени слободни маневри. Прототип авиона F-35, АА-1 је на своме 34-ом опитном лету испитан за узимање горива у ваздуху, у марту 2008. године. Други корак испитивања је постигнут 13. новембра 2008. године, када је АА-1 први пут летео са надзвучном брзином, достигавши Махов број од 1,05, на висини од 9.144 m, прелазећи четири пута у надзвучни лет, са укупним трајањем осам минута.

Први прототип авиона F-35B (обележен BF-1) је имао свој први лет 11. јуна 2008. године. Лет је био са конвенционалним полетањем, са британским пробним пилотом Грејем Томлинсоном. BF-1 је други од 19 авиона прототипова, за развој система и демонстрације. Он је и први на коме је скинута (оптимизирана) тежина према стандарду за оптимизацију карактеристика у пројекту који ће важити за све будуће авионе F-35. Испитивање система узгонског потиска у лету је почело 7. јануара 2010. године. Тај систем је коришћен у трајању од 14 минута до 48 минута испитног лета. За то време је авион био успорен на опсег брзина од 390 до 330 km/h. Први пут је испитан режим „лебдења“ авиона F-35B, 17. марта 2010. године, после чега је следила симулација вертикалног слетања, 18. марта 2010., а стварно вертикално слетање је први пут изведено при пробном лету, 10. јуна 2010. F-35B је ваздухопловној историји постао други авион са вертикалним полетањем и слетањем који је постигао надзвучну брзину, 20. јула 2001. године. Локид Мартин је известио да је решен проблем са алуминијумским преградама на F-35B, на којима су се појавиле прскотине на статичким испитивањима у лабораторији на земљи.

Иако су многи од почетних циљева опитних летова постигнути, програм испитивања F-35 је значајно каснио. Пентагонов стручни тим је 2008. године проценио да програм две године касни, у односу на званични план, а 2009. су предложили да се првобитно пројектовани рокови пролонгирају за 30 месеци. Зб-ог застоја програма испитивања, број произведених авиона ће бити смањен за 122, до 2015. године, како би се обезбедила додатна средства за даљи развој. Та додатна средства, од 2,8 милијарди америчких долара, додаће се на развојни фонд и рокови ће бити продужени за 13 месеци, а не за 30.

У јуну 2009. године, на авион F-35 је интегрисан радар APG-81 са активним електронским скенирањем, при војној вежби „на северном рубу 2009.“ Испитивање радара APG-81 је догађај који представља прекретницу у електронској заштити у оперативном репрезентативном окружењу. Постигнута је предност за једну годину испред планираних развојних рокова и остварено је значајно смањење ризика за кључни сензор авиона. У условима лабораторијске симулације широког спектра претњи системима, испитивана је могућност радара за управљање ватром најнапреднијег ловца на свету, са презентацијом у изузетно робусној „електронској бици“.

F-35, допуњавање горивом у лету
 

Скоро 30 одсто је потребно више летења прототипова за испитивање, од рутинског налета и оптерећења авиона у опративним јединицама, у обичајеној оперативној употреби. Почев од марта 2010. године, F-35 је изложен програму испитивања у лету за милион радних човек-сати више од предвиђеног и реалног, очекује се да ће добијени резултати довести до даљих измена у пројекту. Резултат у даљим изменама у пројекту изазваће укупне трошкове увођења и употребе, свих F-35С у америчкој ратној морнарици, у току животног века флоте од 65 година, у нивоу од 442 милијарди долара више од предвиђеног за ваздухопловство. Очекује се да ће кашњење програма F-35 довести до тренутног мањка од око 100 млазних ловаца у морнарици. Имајући у виду пажљиво управљање и продужетак века морнаричких застарелих авиона F/A-18, могуће је да се ублажи овај мањак.

Први лет авиона прототипа носиоца варијанте F-35C, реализован је 7. јуна 2010. године, у морнаричкој бази Форт Ворту. Лет, у трајању од 57 минута, спровео је Локидов пробни пилот Џеф Конвелс, који је био главни пробни пилот и у програму F-117. Укупно је испоручено 11 авиона F-35C, у фискалној 2011. години.

Свима авионима F-35C је забрањено летење 9. марта 2011. године, након отказа електро-генератора и цурења уља у лету. Ово је био први значајан технички отказ у лету од 2007. године. Испитивања авиона су одложена у трајању од четири дана. Утврђено је да неки авиони имају старији тип генератора, за разлику од оне врсте која је отказала у лету, те им је укинута забрана летења. За отказ је криво погрешно одржавање, а не пропусти у пројекту.

У јуну 2011. године, радарски сензори и DAS испитани су на F-35, у оперативној вежби под називом „на северном рубу 2011.“ Ерик Етз, заменик мисије, за интегрисане системе на F-35, у оквиру програма JSF, рекао је за ригорозно испитивање оба сензора током вежбе да су показали значајне особине што је велики корак за смањење ризика за цео програм:Стављајући ове системе у ово ригорозно оперативно окружење, ми смо показали кључну ратну борбену способност и у напред заказаном оперативном испитивању.

Од 3. до 18. августа 2011. године, флота F-35 је била „приземљена“. Разлог за то је био проналажење узрока електричног квара система за испитивање прототипа АF-4. Ханивелов интегрисани пакет снаге (IPP) није издржао оптерећење током стандардне пробе мотора, након провере после експлоатационог поступка „одржавања 2“, у августу у ваздухопловној бази Едвардс. Интегрисани пакет снаге (IPP) је релативно издвојен систем, али игра главну улогу у функцији F- 35. Он обезбеђује функције извршних покретача животног управљања са авионом, стартера мотора и погон других агрегата у систему. IPP је био објекат забринутости за време развојне фазе, иако он никада није раније отказао, у више од 1.500 сати лета.

Програм испитивања за копнене операције F-35 је због тога прекинут 10. августа 2011. године, а поводом тога спроведена је истрага од представника власти и инжењерских тимова извођача. После прегледа почетних података, утврђено је да флота може безбедно наставити развојна и операциска испитивања у лету. Прелиминарни налази истраге указују на то да регулациони вентил не функционише исправно, што је довело до отказа IPP. Праћење рада овог вентила је олакшавајућа околност потребна да би се наставиле опитне копнене операције. F-35 опитни тим је ревидирао процедуру испитивања копнених операција како би се осигурала укупна безбедност при летним испитивањима. Забрана летења је укинута за 18 од 20 авиона 18. августа 2011. Два авиона стационирана у ваздухопловној бази Еглин на Флориди остала су „приземљена“ пошто немају систем надгледања који се користе у развојним испитивањима авиона који могу да открију било какве проблеме и недостатке у лету.

Пројектовану максималну брзину је први пут достигао авион у варијанти F-35А, 25. октобра 2011. године, у еквиваленту Маховог броја од 1,6. У даљим испитивањима постигнут је Махов број = 1,61.

Током испитивања у 2011. години, свих осам покушаја F-35C да са куком, на репном делу трупа, ухвати кочеће уже били су без успеха. Са преиспитивњем пројектног решења разрешиће се проблем.

Поруџбине

ДржаваБројТипНарученоУвођење у
употребу
Коментари
 Аустралија 100 F-35A   2014.  Аустралија планира да замени своје F/A-18A/B са 100 F-35A, који ће такође преузети део спектра задатака већ пензионисаних F-111C. Након одлагања програма F-35 Аустралија је купила, као привремено решење, F/A-18E/F супер хорнете, што је изазвало полемику о смислу учешћа у F-35. Ипак, је у новембру 2009. године, наручила првих 14 авиона F-35, које треба да стави у службу у 2017.
 Канада 65 F-35A 2010. 2016. Према информацијама, Канада је наручила 65 авиона F-35. Исти би требали бити уведени у оперативну употребу 2016. године. Јединична је цена око 92 милиона долара (без уговора о одржавању). CF-18 достижу крај животног века у 2020. години.
 Данска   F-35A 2009. 2020. Најавили су поруџбину 48 авиона.
 САД
АРВ
морнарица
мор. корпус

1.763
340
340/80

F-35A
F-35C
F-35B/C
 
2013.
2015.
2012.
33. ловачки пук америчког ваздухопловства, стациониран у ваздухопловној бази Еглин на Флориди, одговоран је за обуку пилота F-35 америчког ваздухопловства, морнарице и морнаричког корпуса. Ово је измењено 1. октобра 2009. године. Официру из команде америчког ваздухопловства предпочињене су све три ескадриле које су задужене за реализације обуке. Свака од њих је одговорна за по једну специфичну варијанту од F-35.
Израел 20 F-35I 2010. 2015.-2017. Израелу је Америка унапред наменила 20 авиона F-35, као војну помоћ, а намера је поруџбина осталих до укупно 50 примерака. Ти авиони су специфични са опремом израелског порекла.
 Италија
ваздухопловство
морнарица

109
22

F-35A
F-35B
 
2014.
2014.
Јединична цена по авиону би требала бити око 92,3 милиона америчких долара, уз додатних 4,5 милијарде долара за логистичку подршку. Због кризе, почетком 2012. године, Италија је смањила своју поруџбину од 131 на 90 авиона F-35.
 Норвешка 48 F-35A   2015. Према информацијама, од марта 2012. године, Норвешка набавља 46 авиона F-35. Спецификације су у шест опција. Укупан посао је износио 2,5 милијарде америчких долара. Цена по једном примерку износи 52 милиона америчких долара. У то време, у процесу одлучивања, била је присутна велика дилема оружаних снага између F-35 и шведског JAS 39 грипена NG 
 Холандија   F-35A 2009. 2016. Холандија планира да купи укупно 85 F-35А као замену за F-16AM. У холандском парламенту представљен је финансијски план за програм F-35 (5,5 милијарди евра набавних трошкова и 9,1 милијарда евра оперативних трошкова током 30 година употребе), што је изазвало жестоку полемику. То је довело до седнице парламента 20. маја 2010. године, на којој се тражило од владе да одустане од поруџбине F-35. На крају, одлука је донета 21. априла 2011. године, за претходну куповину само неколико F-35 за испитивање.
 Велика Британија ≅50 F-35C 2009. 2015. Британија је била планирала да сву своју флоту од 150 „Харијера“ замени са F-35B. Ово би требало да буде укупна поруџбина за ваздухопловство и морнарицу. У оквиру пакета штедње британске владе овај је план ревидиран 2010. године. Уместо тога, сада ће бити поручен много мањи број конвенционалних авиона F-35C. Тренутно је планирано 50 летелица. Тачан број ће бити утврђен у следећем плану за одбрану у 2015. години. Први британски авион је завршен је 22. новембра 2011. године, вероватно ће бити замењен за варијанту F-35C. Први лет је заказан у наредним месецима за трећи британски примерак, CK-1, од варијанте F-35С.
 Турска
100
+16

F-35A
F-35B
 
2014.
2014.
Ратно ваздухопловство Турске је заинтересовано да борбеним авионима из САД замени своје старе F-4 фантоме и старије F-16, са F-35А. Турска је од 1999. године партнер у програму JSF. Према плану министарства одбране, авиони ће се испоручити од 2015. године.
 Јапан
42

F-35A

2011.

2016.
У априлу 2011. године, достављена је понуда јапанском ваздухопловству за конкуренцију замене њихових „фантома“ са авионом F-35. У децембру се јапанско министарство одбране определило за F-35А. Одлучили су да им се 42 авиона испоруче од 2016. године. Уговор је вредан осам милијарди америчких долара. Прва четири примерка су већ доступна за јапанску фискалну 2012. годину (која код њих почиње 1. априла). Накнадно су смањили поруџбину на 38 примерака.
 Сингапур         Сингапурови планови су слични израелским. Они су у оквиру такозваних „безбедносних учесника групације“, имају повластицу стицања авиона F-35 у потреби да допуне своју борбену флоту F-15SG. Иако Сингапур не носи директне трошкове развоја, може да стекне авионе F-35 кроз тај споразум и да искористи технолошки развој на основу чињенице традиционалног коришћења претходних америчких ваздухоплова. Колико ће авиона и када Сингапур набавити, за сада није познато.

У развоју учествује укупно 9 држава. Сем САД, као највећег улагача, ту су и друге државе: Велика Британија, Италија, Холандија, Турска, Аустралија, Норвешка, Данска и Канада.

Програм се био заснивао на прорачуну поруџбина од 3.100 примерака, а сада је реалније сведен на 2.400. То је допунски повећало јединичну цену авиона.

Варијанте

Авион F-35 је развијен и производи се у три основне варијанте, са унификацијом заједничких делова и конструктивних решења у нивоу од 80 процената. Те три варијанте су упоредно приказане на слици испод. Специфично опремање и наоружавање, за потребе клијената, диференцира ове три варијанте у наменске опције за извоз.

Упоредна конфигурација три основне варијанте F-35

F-35A

Од ове три основне варијанте, F-35A је најмањи и најлакши авион. Та варијанта је копнена, намењена је да у америчком ваздухопловству и другим ваздушним снагама првенствено замени F-16 фајтинг фалкон. F-35A има интерно уграђен топ, GAU-22/A калибра од 25 mm, развијен од GAU-12 са Харијера. Топ је првенствено намењен за повећање борбене ефикасности против циљева на тлу, у односу на претходне авионе на којима је најчешће уграђен мање ефикасан топ Вулкан M61, калибра 20 mm.

Од F-35A се очекује да буде на нивоу авиона F-16 по управљивости и тренутним и трајним високим перформансама, а да га надмаши у мањој уочљивости, носивости, количини унутрашњег горива, опреми, оперативној ефикасности, могућности подршке и преживљавања.

Поред америчког авиона F-16 фајтинг фалкона, F-35A ће заменити и A-10 тандерболт II и друге старије авионе, који користе копно за полетање и слетање (отвори и погледај слику у поглављу „Захтеви програма JSF и избор концепције“). Та замена је планирана да се заврши до 2028. године.

F-35B

Вертикално слетање авиона F-35B
на крстарицу, у октобру 2011.
 

Конфигурација F-35B је најзахтевнија, од све три програмиране варијанте у оквиру JSF. Тактичко-техничким захтевима се тражи да авион F-35B има неке од летних особина хеликоптера (вертикално полетање, слетање и „лебдење“), надзвучне брзине и маневар као и сви респективни ловци и да уједно има око 80% истих делова и конструктивних решења као и друге две варијанте из програма JSF. То су тешки и контрадикторни услови, у процесу оптимизације пројекта. По спољној величини је скоро индентичан варијанти F-35А, али смањена му је количина унутрашњег горива за око трећину (види слику горе). Топ му је уграђен у профилисаном подвесном контејнеру. Док се анвелопа лета F-35А граничи са максималним радијалним убрзањем од 9 g, за F-35B је то смањено (због очувања нивоа тежине структуре) на 7 „g“. F-35B је први пут полетео 18. децембра 2007. године, а први опитни лет је направио 11. јуна 2008.

Основни принцип уравнотежавања тежине авиона F-35B и његових момената око тежишта, у режиму „лебдења“ и вертикалног полетања и слетања је описан у поглављу „Систем узгонског потиска, Ролс Ројс“. F-35B шаље млаз директно на доле, при постизању узгонског потиска, у режиму лета вертикалног полетања, слетања и „лебдења“. Млазница је репројектована да овално обликује млаз издувних гасова, уместо концентрисано кружно, тако да се смањује оштећење асфалта и бродске палубе, у условима потпуно окренуте млазнице на доле, при вертикалном усмеравању вектора потиска. Механичко закретање млазнице је са принципом „горивоулике“, то јест радни флуид је у извршном механизму моторско гориво, под притиском.

Морнарички корпус Сједињених Америчких Држава, пренаоружаће се са 340 F-35B. то јест биће замењени сви садашњи авиони F/A-18 хорнет (A, B, C и D варијанте) и AV-8B харијер II. „Маринци“ планирају да користе F-35B са „слободних површина у базама“, где се припремају одредишне тачке са посебном бетонском подлогом, која може да издржи високе температуре.

Командант корпуса, генерал Џејмс Амос је рекао да упркос својих растућих трошкова и евидентног кашњења, не постоји алтернатива за F-35B. У 2011. години, потписан је споразум за куповину 340 F-35B и 80 F-35C (види поглавље „Поруџбине“).

F-35B на кратком полетању са
крстарицe,током првих испитивања,
у октобру 2011.
 

Намерава се прогласити почетна оперативна способност за око 50 F-35 са инсталираним привременим софтверским блоком 2B, у периоду од 2014. до 2015. године.

Локид Мартин је објавио да ће већина слетања F-35B бити чисто конвенционална, у циљу смањења вертикалног оптерећења на површине подлога, у конвенционалним операцијама. Поред тога се смањује и ризик од само-индукованог оштећења објеката окружења.

Британска морнарица је имала планове да користи F-35B, да са њима замени своје Харијере GR9. Један од њихових захтева за пројекат F-35B био је да млазнице за контролу ваљања не угрозе линију подвешавања наоружања на крилу и да се значајније не повећа тежина авиона. За конципирани метод слетања сматрају да је много спорији од хватања ужета са куком, што омета и смањује оперативност авиона. Међутим, у октобру 2010. године, Велика Британија је најавила планове да поручи авионе варијанте F-35C, уместо F-35B. У марту 2012. године, из Министарства одбране је најављено да Велика Британија преиспитије ту одлуку и можда ће ипак поручити F-35B, због великих допунских трошкова увођења F-35C у морнарицу.

Италијанска морнарица се припрема за пријем 22 авиона F-35B, између 2014. и 2021. године.

F-35C

У односу на F-35А, F-35C варијанта авиона има већа крила, чији се спољни сегменти склапају. Већа му је површина крила и репа за могућ лет на малој брзини, са ефикасним управљањем. Ојачан му је стајни трап, а на носној нози су уграђена два точка, због веће брзине пропадања и вертикалног „удара“ о палубу, при слетању на брод. Да би се брзо зауставио на краткој палуби, са репном куком се хвата попречно развучено уже. Већа површина крила му омогућава смањење брзине при слетању, а истовремено повећава му долет и носивост. Са унутрашњим горивом F-35C превазилази авион F/A-18C хорнет, а постиже исти циљ као и F/A-18Е/F супер хорнет.

Сједињене Америчке Државе ће опремити своју морнарицу са 480 авиона F-35C, који ће заменити постојеће F/A-18 (све варијанте A, B, C, и D). F-35C ће служити као допуна за F/A-18Е/F супер хорнет. Варијанта авиона F-35C се очекује да буде доступна почетком 2014. године, а први је завршен 29. јула 2009. и испоручен 6. новембра 2010. За морнарички корпус ће се купити 80 F-35C, што је довољно за по пет морнаричких ловаца по ескадрили, за употребу са носача авиона.

У октобру 2010. године, Велика Британија је одлучила да поручи авионе F-35C, који ће бити коришћени у њиховој ратној морнарици, с тим што ће одредити њихов број до 2015. године. То је крајње неизвесно, пошто би у томе случају Британци морали улагати у преправку својих бродова носача авиона за нови катапулт за полетање F-35C. Имајући то у виду и то да су већ развили морнаричку варијанту Јурофајтер тајфуна, највероватније те поруџбине и неће бити.

У 2011. години F-35C су били „приземљени“ шест дана, због софтверске грешке у коду који је намењен да обезбеди „забрављено“ стање склопљених крила. Са парним катапултом CF-3 је „лансиран“ F-35C у полетању 27. јула 2011. године. То је било прво полетање F-35C са катапултом. Новембра месеца 2011. године, Америчка ратна морнарица је први пут користила свој нови електромагнетни катапулт за полетање авиона са палубе брода и то са F-35C.

F-35I

F-35А са израелским модификацијама је посебна варијанта намењена за извоз у ову земљу, означена је као F-35I. Сједињене Америчке Државе неће дозволити интеграцију сопствених система за електронско ратовање, већ ће то урадити израелске фирме из властите производње. Биће уграђен интерфејс са додатом функцијом према главном рачунару уз примену израелске електронике. Израел ће моћи да подвешава своје спољне контејнере са ометачима, а и планира да инсталира своје ракете ваздух-ваздух и вођене бомбе у „бункере“ F-35.

Израел разматра могућност и за реализацију варијанте двоседа, за коју су заинтересовани и други потенцијални корисници. Поред тога, планирају да развију заштићене допунске резервоаре за гориво, за повећање долета.

CF-35

Канадски CF-35 ће се разликовати од америчке варијанте F-35A, са додатим кочећим падобраном при слетању и системом за пуњење горива у лету, као што је код варијанти F-35B/C. Норвешка варијанта авиона такође може користити опцију са кочним падобраном, јер и они такође током зиме имају хладне и замрзнуте писте.

Карактеристике

 

Карактеристике три основне варијанте авиона F-35 лајтнинг II
ПараметарF-35AF-35BF-35C
Посада један један један
Геометрија
Дужина 15,7 m 15,6 m 15,7 m
Висина 4,38 m 4,36 m 4,48 m
Размах крила 10,7 m 10,7 m 13,1 m
Површина крила 42,7 m² 42,7 m² 62,1 m²
Размах хоризонталног репа 6,86 m 6,65 m 8,96 m
Маса
Празан опремљен 13.300 kg 14.500 kg 13.300 kg
Максимална 31.746 kg 27.211 kg 31.746 kg
Стандардна, реперна

(са 50% унутрашњег горива)

18.067 kg 20.100 kg 18.245 kg
Унутрашње гориво 8.390 kg 6.030 kg 8.890 kg
Подвесни терет 8.160 kg 6.800 kg 8.160 kg
Стандардна варијанта
наоружања
  • Топ GAU-22/A,
    25 mm, 180 граната
  • Две ракете
    ваздух-ваздух AIM-120C
  • Две вођене бомбе
    GBU/31 JDAM, 2.000 kg
  • Две ракете
    ваздух-ваздух AIM-120C
  • Две вођене бомбе
    GBU/31 JDAM, 2.000 kg
  • Две ракете
    ваздух-ваздух AIM-120C
  • Две вођене бомбе
    GBU/31 JDAM, 2.000 kg
Погон
Мотор F135-PW-100 или GE F136 F135-PW-400 или GE F136 F135-PW-600 или GE F136
Основни потисак 128 kN 128 kN 128 kN
Потисак са допунским сагоревањем 191 kN 191 kN 191 kN
Вертикални потисак 0 kN 0 до 189 kN 0 kN
Перформансе
Максимална брзина ~ 2.200 km/h ~ 2.200 km/h ~ 2.200 km/h
Махов број 1,6+ 1,6+ 1,6+
Борбени радијус заокрета >1.093 km >883 km >1.100 km
Долет (интерно гориво) 2.200 km 1.667 km 2.570 km

Максимални фактор

аеродинамичког оптерећења

9,0 7,0 7,5
  • При одређеним задацима носи топ GAU-22/A, 25 mm у спољнем контејнеру, интерни је уграђен само у варијанту A.

Извори