Утва 75


Авион Утва 75

Авион Утва 75  је школски авион двосед, с клипним мотором. Прототипски развој и производња су реализовани у Фабрици Утва, у Панчеву, Србија. Авион служи за почетну обуку војних пилота у Србији (до 2007. године и у Хрватској). Као цивилни авион се користи у аеро-клубовима у државама, насталим после распада СФРЈ. Мада је авион био колективно дело настао као последица пре свега Југословенско-Пољске сарадње, најзначајнији допринос његовом стварању дали су панчевачка Утва и дипл. инж. Драгослав Димић као главни пројектант.

Пројектовање и развој

Пројекат авиона Утва-75 је произашао из варијанте М-10, пројеката гаме лаких авиона, у Југословенско-Пољској сарадњи. Југословенску страну су представљали у сарадњи: Ваздухопловнотехнички институт из Београда, Института Машинског факултета из Београда, Соко из Мостара, Телеоптик из Земуна, Прва петољетка из Трстеника, Ваздухопловно опитни центар, Југоимпорт и Утва из Панчева. Ова сарадња је прекинута на крају пројекта. Утва је наставила прототипски развој авиона М-10, са називом Утва-75. Успешно је реализовала прототипски развој а први пробни лет је обавио пробни пилот Владислав Славујевић 19.05.1976. године.  Фабричка испитивања авиона Утва 75 су трајала од 25.05. до 06.07.1976. године. Испитивање авиона у Ваздухопловном Опитном Центру (ВОЦ-у) је почело 26.07.1976. и трајао до краја године. У овом периоду су извршена основна испитивања авиона да би се од 23.05.1977. године наставила испитивања модификованог авиона Утва 75 на основу допунског захтева РВ. Изграђен је још један прототип авиона с измењеном технологијом закивања, с упуштеним главама закивака. Како ова скупља технологија није утицала на побољшање летних перформанси авиона, на другом прототипу, серијска производња је настављена према стандарду првог. Први лет, авион Утва-75А (настао од М-11), с четири седишта, имао је 1986. године. Са овом варијантом је покушан излазак на западно тржиште. Због високих стандарда тога тржишта, као што су комфор, мала бука итд., покушај није дао резултате.

Утва је направила серијску документацију,  реализиовала индустријску производњу авиона Утва-75, произвела је укупно 136 примерака и испоручила их за оперативну употребу. Након распада Југославије, авиони су коришћени у ваздухопловствима ново насталих држава. Утва-75 није имала значајнију улогу у протеклим грађанским ратовима, на простору бивше СФРЈ.

Варијанте авиона Утва 75

Утва 75  - двоседи авион за обуку пилота,

Утва 75А - четвороседи авион пилот + 3 путника намењен спортско туристичком летењу,

Утва 75АГ - авион намењен пољопривредној авијацији

Технички опис


мотор AVCO Lycoming IO-360

Утва-75 је наменски пројектован, као авион за почетну обуку пилота. То је био двоседи, једномоторни нискoкрилaц потпуно металне конструкције. Пилот и инструктор су у затвореној кабини седели један поред другога а авион је имао дупле команде лета.  Стајни трап је фиксан, класичан трицикл са неувлачећим ногама. Авион је опремљен нископритисним гумама које добро подносе лоше припремљене полетно слетне писте. Погонио га је ваздухом хлађени боксер мотор Lycoming IO 360-B1F снаге 134 kW са двокраком елисом променљивог корака и пречника 1,88 m, Hartzell HC-A2XL-1D/8433-10. 

Авион Утва 75 је опремљен стандардном опремом за ову категорију авиона, укључујући вишеканални ВХФ примопредајник; дигитални мерач укупног времена лета.

Опционо, опрема је знатно богатија и укључује далеко већи избор. Међу њом је панел за радио- навигацијски систем, са свим компонентама, укључујући рачунар и показивач (индикатор). Поред тога је дигитални мерач растојања и брзине пропадања до земље, и времена за пристајање. Предвиђен је питач и одговарач за идентификацију авиона и примопредајник за радио-фар, с аутоматским избором кода.

Карактеристике

Опште

    • име                           = Утва 75 
    • намена                      = Школски / Привредно туристички авион
    • посада    = двосед(1 пилот+1 инстр.)/4-ро сед(1 пилот+3 путника)
    • порекло                     = Југославија
    • произвођач                = Утва Панчево
    • први лет                    = 1976.
    • почетак производње  = 1977.
    • уведен у употребу     = 1979.
    • повучен из употребе  =
    • статус                        = активан
    • први корисник            = Утва Панчево
    • број примерака      = 136
    • дужина                  =  7,11 m
    • размах крила         =  9,73 m
    • висина                   =  3,15 m
    • површина крила     = 14,63 m²
    • маса празан           =  720 kg
    • маса полетна          =  1.140 kg
    • погон                      = 1 х AVCO Lycoming IO-360-B1F
    • снага                      = 1 x 134 kW
    • снага                      = 1 х 180 KS

 Перформансе

    • брзина крстарења    =  175 km/h
    • брзина максимална  =  190 km/h
    • радијус кретања       =  285 km
    • долет                        =  600 km 
    • максимални долет     = 1400 km
    • плафон лета              =  4.000 m
    • брзина пењања         =  100 m/min

Наоружање

Утва 75 је веома скромно наоружана за потребе почетне обуке пилота за гађање, ракетирање и бомбардовање, што се у изузетним случајевима може користити и за борбена дејства. Поседује два поткрилна носача подвешавања с носивошћу 2 х 150 kg. Варијанте ношења оружја су: бомбе 2 х 120 kg; или 4 х 50kg; два саћаста лансера, по 12 ракета од 57 mm; или два лансера са две ракете РЛ 128-02 од128мм. На те носаче се могу алтернативно уградити контејнери са малокалибарским митраљезима или спољни резервоари за гориво са којима се долет овог авиона може повећати на 1.400 km.

Корисници

Србија

Црна Гора

Босна и Херцеговина

Словенија

Makedonija

Судан

Јордан

Jugoslavija

Hrvatska

Галерија 

Авион М-10 претеча авиона Утва 75    Прототип авиона Утва 75 (1978.год)   Авион Утва 75 словеначке регистрације 
Верзије авиона Утва 75    Авион Утва 75 са додатним резервоарима  Авион Утва 75 са ракетним наоружањем  

Види још

Литература

1. Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. стр. 130-134.

2. Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) . The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.

3. Д.Димић, Д.Колунџић (2006). Утва 75, Спринт, Панчево, ISBN 86-908653-0-6.

4. Чедомир Јанић, Годишњак српског ваздухопловства -2007., Аерокомуникације, Београд 2007, стр.100-103, ISSN 1820-9122