Чедомир Јанић

Чедомир Јанић
проф. Чедомир Ј. Јанић

Чедомир J. Јанић (Карловац 1934 — Београд 2013.) историчар ваздухопловства, пилот, падобранац, ваздухопловни моделар, а од 1971. до 2002. године оснивач и дугогодишњи директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду.

Биографија

Рођен је 9. октобра 1934. године у Карловцима где му се отац затекао у служби (био је војни намештеник). Од 1937. године живи у Београду где завршава основну школу, гимназију и Филозофски факултет, група за историју. По завршеном факултету (1957. год.) запошљава се у Команди ратног ваздухопловства у Одељењу за историју и Музеј југословенског ваздухопловства као први кустос те институције. За директора Музеја је избран 1971. године и на том месту био све до пензионисања новембра 2002. године. После одласка у пензију посветио се писању књига и фељтона из области историје нашег и ваздухопловства уопште. Оженио се др. Вером и имају ћерку др. Катарину. Умро је у Београду 3.01.2013. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду напосредно поред хумки жртава страдалих од бомбардовања Београда у току Другог светског рата. Књигу о жртвама бомбардовања Београда је започео али му смрт није допустила и да је заврши.

Радна биографија

Једна од Чединих књига

Ваздухопловна обука

У ваздухопловство је ушао захваљујући свом старијем брату, прво као моделар у Аероклубу Београд 1947. године. Више пута је био првак Србије и Југославије у различитим категоријама модела и члан државне репрезентације Југославије на међународним такмичењима. Од 1949. до 1954. бавио се падобранством да би се након тога почео озбиљно бавити једриличарством. Као једриличар био је веома успешан, учествује на републичким и савезним једриличарским такмичењима. Моторном пилотажом је почео да се бави 1961. године, а 1962. је завршио школу резервних официра пилота, после чега је више година активно летео у Аероклубу и тренажној ескадрили резервних пилота у Панчеву. У току свог летачког стажа летео је и такмичио се на тридесетак типова авиона и једрилица.

Историографска и научна делатност

Историјом ваздухопловства се бави од 1960. године и од тада је направио преко 40 тематских изложби, Самостално је објавио 4, а у сарадњи са другим ауторима 5 књига, 28 научних и стручних радова и преко 260 новинских чланака и фељтона у домаћим и страним часописима и новинама. Као аутор и консултант, учествовао је у снимању многобројних документарних филмова и телевизијских емисија. Бавио се и лексикографијом писао је за „Српски биографски речник" Матице српске и „Српска енциклопедија" Матица српска, САНУ и Завод за Уџбенике Београд. Чедомир Јанић представља незаобилазног аутора када је област српског и југословенског ваздухопловства у питању.

Музеолошка делатност

Ч.Јанић са својим годишњаком

Најзначајнији део професионалног рада Чедомира Јанића је без сумње формирање Музеја југословенског ваздухопловства. Након Другог светског рата, група инжењера, Коста Сивчев, Борис Цијан и Мирослав Спасић, који обнављају Ваздухопловни опитни центар на Старом београдском аеродрому, сакупља већи број авиона са намером да буду сачувани за будућу музејску збирку, али наређењем Команде ваздухопловства o расходу трофејних ваздухоплова велики део ових авиона је уништен. Ипак, неколико вредних авиона је сачувано како би употпунили предвиђену изложбу поводом десетогодишњице устанка против фашизма.

Већ крајем шездесетих година основна збирка авиона и једрилица нарасла је на преко 30 експоната, међу којима је било и неколико најзначајнијих авиона коришћених у нашем ваздухопловству за време Другог светског рата, више једрилица и авиона домаће конструкције, реплика авиона Ивана Сарића из 1910. и многи други предмети. Тада је настала идеја да се и за музеј потражи нова локација и изгради нови објекат који би задовољавао стандарде савремене музеологије. Показало се одмах да се овај подухват може остварити само заједничким снагама домаћег војног и цивилног ваздухопловства, па је оформљен заједнички одбор, за чијег је секретара изабран Ч. Јанић. Он је уједно и направио основни музеолошки концепт као и пројектни задатак за југословенски конкурс за идејно архитектонско решење зграде музеја. На конкурсу је победио пројект сарајевског архитекте Ивана Штрауса, који је на модеран начин омогућио излагање великих експоната какви су авиони, са другим функцијама музеја. Пројекат је ипак требало још дотерати, чега се прихватила посебна комисија на челу с академиком Александром Дероком, који је и сам у младости био ваздухопловни занесењак и пилот у Првом светском рату.

Пошто ниједна од постојећих ваздухопловних институција и предузећа није била у могућности да се прихвати улоге носиоца изградње музеја, Ратно ваздухопловсто и једанаест цивилних ваздухопловних предузећа и институција договорили су се да оснују, као заједничку институцију, Музеј југословенског ваздухопловства (у оснивању), коме је поверено да спроведе изградњу и опремање објекта Музеја и формира прву сталну изложбену поставку. За управника ове институције је именован Чедомир Јанић који као историчар није имао искуства у овој врсти посла, а требало је решавати административне и финансијске проблеме, гомбати се са недостацима у главном и извођачким пројектима. Сам објекат је био сложен за извођење због велике стаклене опне и других нестандардних грађевинских решења. Истовремено, уз помоћ Команде ваздухопловства, ЈАТ-а и неких других институција и ваздухопловних ентузијаста, обављен је велики посао на прикупљању недостајућих експоната, њиховом ремонту и припремању за излагање. Да Музеј није благовремено обавио овај важан посао, многи експонати би били уништени и заувек би нестали. После мноштва проблема и препрека, 21. маја 1989. Музеј је свечано отворен за јавност, чему је својим великим радом и ентузијазмом свакако значајно допринео Чедомир Јанић. 

Галерија

Чеда у једрилици "Чавка" Чедомир Ј. Јанић у авиону Чеда излази из авиона после тренаже
Музеј ваздухопловства Београд Стална поставка музеја Чеда и F117 -  време кад су експонати падали са неба 

Библиографија

 

  • Јанић, Чедомир; уредник (2/2000.). Лет - Flight, (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства)ISSN: 1450-684X.
  • Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS)
  • Јанић, Чедомир; уредник (3/2004.). Лет - Flight, 3 (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства),  ISSN: 1450-684X.
  • Јанић, Чедомир; Симишић Ј., (2007.), Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. YU-Београд: ЈАТ. ISBN 978-86-7086-004-9.
  • Јанић, Чедомир; уредник (2007.).  Годишњак српског ваздухопловства за 2007. годину (SRB-Београд: Аерокомуникације): ISSN: 1820-9122.
  • Јанић, Чедомир; уредник (2010.). „Годишњак српског ваздухопловства за 2008-2009. годину“ Годишњак 2008-2009. (SRB-Београд: Аерокомуникације): ISSN: 1820-9122.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010.). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: АерокомуникацијеISBN 978-86-913973-0-2.
  • Јанић Ч., Петровић О., (2011.), Кратка историја ваздухопловства у Србији, Београд, Аерокомуникације, , ISBN 978-86-913973-1-9,
  • Janić Č., Petrović O., (2011.), The Century of Sport Aviation in Serbia, Beograd, Aerokomunikacije,
  • Janić  Čedomir, (1967.), Četrdeset godina vazdušnog saobraćaja Jugoslavije, Beograd, Informator,
  • Janić  Čedomir, (1984.), Vazdušni snimci Beograda 1915-1943, Katalog izložbe,  Beograd, Muzej grada,
  • Jelka Venišnik-ErorČedomir Janić, (1987), Ratna krila - Ilustrovana istorija vazduhoplovstvaBeograd, Vuk Karadžić, ISBN 978-86-307008-5-9
  • Janić  Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić,  ISBN 978-86-307008-7-3 
  • Janić  Čedomir, (1989.), Savremeni Ikari - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić,  ISBN 978-86-307008-8-0
  • Janić  Čedomir, (1987.), Pakao iz vazduha - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić,  ISBN 978-86-307008-3-1
  • Janić  Čedomir, (1987.), Ratnici neba - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić,  ISBN 978-86-307008-4-x
  • Janić  Čedomir, (1988.), Crne ptice - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić,  ISBN 978-86-307008-6-6
  • Jug Grizelj, Čedomir Janić, Sergije Lukač, (1988.), Priča o Jugoslovenskom aerotransportu, Beograd, Jugoslovenski aerotransport
  • Janić Č, Petrović O, Đokić N, Isaković B,, Oštrić Š,  i dr., (1993 ), SRPSKA AVIJATIKA 1912-1918, Beograd,Muzeј Vojnog Vazduhoplovstva,  ISBN: 86-901403-1-X 

Литература:

  1. Зоран Модли, (2012.), Пилотска књига - Водич кроз основну школу летења, Београд, Младинска књига, ISBN 978-86-7928-374-0
  2. Јово Симишић, Музеј пун века авијације, ЈАТ ревија - новембар 2010
  3. Музеј ваздухопловства - Настанак и развој Музеја
  4. Čedomir Janić, Vazduhoplovna riznica na aerodromu „Nikola Tesla", ove godine obeležava pedeset godina od svog osnivanja.
  5. Српска телевизија - Сто година српског ваздухопловства
  6. Зоран Мајдин: Раскош и туга, Време 3. октобар 2002.
  7. http://www.kurir-info.rs/preminuo-cedomir-janic-osnivac-muzeja-vazduhoplovstva-clanak-589391
  8. Јово Симишић, (2013.),  Сећање на великана - Чедомир Јанић (1934 - 2013), Спортско ваздухопловство, бр.6, март 2013. Београд, Ваздухопловни савез Србије
  9. Нинчић, Георгије (2011.), Мој живот - Аутобиографија, В. Нинчић, New Image, d.o.o., Земун, ISBN 978-86-914461-0-9