Душан Станков

проф. Душан Станков

Душан Станков (Вршац, 30. 04. 1900 — Београд, 4. 03. 1983) био је инжењер и професор Машинског факултета у Београду, југословенски конструктор авиона веома заслужан за развој Машинског Факултета у Београду и југословенског ваздухопловства уопште.

Биографија

Рођен је 30. 4. 1900. године у Вршцу (Банату), где је завршио основну школу и гимназију. Матурирао је у вршачкој Реалци 1920. године. Технички факултет Универзитета у Београду је завршио октобра месеца 1924. године са средњом оценом 8,15. Био је ожењен Маром и имао је троје деце сина Војислава, и две ћерке Јелену и Невену. Живео је и радио у Београду. Умро је 4. 3. 1983, као пензионисани професор Машинског Факултета Универзитета у Београду.

 

Радна биографија

Након завршеног факултета инжењер Д. Станков се запослио у Техничком бироу Инж. Боре Пајевића и ту радио до одласка на одслужење војног рока. Војни рок служи од фебруара до новембра 1926. године у Команди ваздухопловних стручних школа у Новом Саду и Петроварадину. По изласку из војске па до септембра месеца 1927. године инж. Д.Станков је био незапослен али је тај период искористио за детаљно упознавање са ваздухопловном техником. У том периоду за време двомесечне војне вежбе извршио је први прорачун прототипа авиона Физир Мајбах што му је омогућило да добије запослење у фабрици авиона Икарус у Земуну као инжењер и ту ради до априла месеца 1931. године. У том периоду неколико месеци је провео радећи у погону Икаруса и Новом Саду на конструкцији и фабрикацији авиона. У то време су у погону у Новом Саду израђивани хидроавиони домаће конструкције за потребе Југословенског Поморског ваздухопловства. Икарус је имао аранжмане са инжењерима Р. Физиром и Ј. Миклом који су имали дугогодишње искуство у градњи авиона, да за његове потребе пројектују авионе. Ови инжењери су били изванредни практичари, али у погледу статичког прорачуна конструкције били недовољно обучени. Њима је додељен млади инжењер Д. Станков који је био изванредан статичар и који је обавио статичке прорачуне готово свих авиона које су направиле његове старије колеге. Тако су на основу тих прорачуна ови авиони добијали пловидбене дозволе.

Од априла 1931. године до априла месеца 1933. инж. Д. Станков је радио као инжењер у команди ратног вазудухопловства. Од априла 1933. из Команде РВ прелази у Земунски Змај за техничког директора фабрике авиона и на том месту остаје све до капитулације наше земље у Априлском рату 1941. године. Овај период се сматра најплоднијим у конструкторској каријери инж. Душана Станкова. Поред конструкторског посла инж. Д. Станков се као технички директор Змаја хтео не хтео, морао бавити и проблемима производње авиона, који с обзиром на окружење нису били тако мали. У Југославије је тада машинска индустрија била слабо развијена тако да су се произвођачи углавном морали ослањати на сопствене снаге при решавању сваког проблема. Са друге стране то је било погодно тле за развој стручњака свих могућих профила. Ваздухопловна индустрија Југославије између два светска рата била је својеврсан расадник врсних стручњака свих профила и струка. За време рата инж. Душан Станков ради на Машинском одсеку Техничког Факултета у Београду у звању доцента на предмету Статика летилица [1]. Живи са породицом у Вршцу издржавајући се од продаје имовине и обраде земље. У НОВ ступа у октобру 1944 и бива до демобилисања 17.10.1945. године, где је у Штабу ваздухопловства Техничко одељење био шеф Индустријског одсека. 

У послератном периоду професор Душан Станков је наставио да се бави конструисањем летилица, па је 1946. године учествовао на Конкурсу који је расписала Команда ваздухопловства и на основу предратног бомбардера Змај Р-1 пројектовао двомоторни тренажни бомбардер Икарус 215 који се није серијски производио, али је прототип, направљен у фабрици Икарус, годинама коришћен за тренажу и обуку пилота бомбардера. И даље је радио на Машинском факултету у Београду на Катедри за ваздухопловство одакле је отишао у пензију када је испунио законске услове у звању редовног професора.

Реализовани пројекти

  • Физир Мајбах - израда статичког прорачуна 1927.,
  • ИОЦ и ИОБ - радио на пројекту ова два хидтоавиона 1929.,
  • ИО - самостално обавио комплетна статичка испитиванја 1930
  • Девоатин D.1 – реконструкција трупа ловачког авиона 1930-31. год.,
  • Физир Ф1В - прорачун авиона за основну обуку 1930. год. (серијска производња),
  • Физир Ф1М-Јупитер - школски хидроавион 1930. год. (серијска производња),
  • Физир ФН - авион за основну обуку 1930. год. (серијска производња око 200 примерака), обавио је комплетан аеродинамички и статички прорачун,
  • Амфибија АФ Валтер 85 КС - израдио комплетан статички и аеродинамички прорачун и конструкцију крила,
  • Хајнкел He-8 (нем. Heinkel He-8) – хидроавион (1 примерак 1931. год.) пројектовање и израда металне конструкције трупа,
  • Физир ФП-1 – школски (1 примерак – прототип 1934. год.), комплетан аеродинамички и статички прорачун, конструкција крила и стајног трапа, елисе и моторског носача,
  • Физир ФП-2 – школски авион 1936. год. (серијска производња 81 примерак), комплетан прорачун и конструкција,
  • Школски авион Н - са мотором Џипси и Аргус, израђен само прототип,
  • Змај Р-1 – вишенаменски авион ловац – бомбардер - извиђач (класа разарачи) (1 примерак – прототип 1940. год.),
  • Змај Б-1 - извиђачки авион са моторима Гноме - Роне и Циклон (израду прототипа прекинуо рат 1941. год.),
  • Икарус 215 - вишенаменски авион 1949. год
  • Икарус 245 - путнички двомоторни авион, комплетан прорачун и конструкција (прототип је рађен у Икарусу),
  • С-49 - ловачки авион, израдио статички прорачун,
  • С-49Ц - ловачки авион, израдио статички прорачун.

Нереализовани пројекти

  • Змај З.Л. 1; 2; 3 - главни пројекти за ловце са моторима Хиспано Суиза HS 12Nb, Гноме-Рон К9 и К9 са компрес. 1933 и 1934.год.
  • Змај Б.В.З. - пројект двомоторног бомбардера 1934. год. 

Галерија

 

       

      Девоатин Д.1                              Физир ФН                        Физир ФП-2                                 Змај Р-1                            Икарус 215

Наставна делатност

Веома рано, већ 1934. године инж. Душан Станков се укључује у факултетску наставу на Техничком факултету Универзитета у Београду у звању приватног доцента [2]. Од 1946. године инж. Д. Станков је изабран за хонорарног наставника на Машинском факултету где је са својим колегама поставио солидне основе за савремену наставу и на тај начин омогући образовање високошколских кадрова неопходних нашем ваздухопловству.

Октобра 1948. је изабран за ванредног професора на Ваздухопловном одсеку Машинског факултета, а 1949. постаје декан Машинског факултета. Као декан Машинског факултета (а изабран је у два изборна периода 1949/50. и 1950/51.године) у могоме је допринео употпуњавању наставе и обезбеђивању свих потребних услова за формирањем и опремањем потребних лабораторија Факултета [3].

Књиге

У периоду рада на Машинском факултету проф. Душан Станков је поред научно стручних радова, написао два универзитетска уџбеника [5]:

  • Станков, Душан (1948.). Предавања из статике авиона. Београд: Издавач: Научна Књига.
  • Станков, Душан. (1971.). Прорачун авионских конструкција. Београд: Издавач: Научна Књига, Штампарија Минерва Суботица.

Референце

  1. Обрадовић, Никола (1973.). У спомен сто година науке о машинама - осврт на раздобље 1873-1941. YU-Београд: Машински факултет
  2. Боснић, П. (1999.). Архива. „Операција „Шилер“ Рат шпијуна за ИК-3“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 12: стр.. ISSN:1450-6068.
  3. Обрадовић, Никола (1973.). У спомен сто година науке о машинама - осврт на раздобље 1873-1941. YU-Београд: Машински факултет.
  4. Весовић, М; Д. Поповић (1973.). Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945-1973. YU-Београд: Машински факултет.
  5. „Библиотека Машинског Факултета - Уџбеници“.

Литература

  • Микић, Сава Ј. (1933.). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  • Обрадовић, Никола (1973.). У спомен сто година науке о машинама - осврт на раздобље 1873-1941. YU-Београд: Машински факултет.
  • Весовић, М; Д. Поповић (1973.). Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945-1973. YU-Београд: Машински факултет.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010.). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Грујић, Златомир (12/1998. 1/1999.). Ваздухопловна историја. „Фабрика аероплана и хидроплана „ИКАРУС“ А. Д.“. Аеромагазин (YU-Београд: ББ-Софт) 6: стр. 39-41.
  • Петровић, Златко (1/1998.). Ваздухопловна историја. „60 година ваздухопловства у универзитетској настави“. Аеромагазин (YU-Београд: ББ-Софт) 1: стр. 44-46.
  • Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999.). Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. YU-Београд: Икарбус.
  • Ненадовић, Мирослав (1967.). Експериментална истраживања у развоју концепције летилица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. стр. 167-189.
  • http://www.yugoimport.com/forum/viewtopic.php?f=211&t=6967 - Odsek za vazduhoplovstvo - Mašinskog fakulteta u Beogradu
  • http://www.mas.bg.ac.rs/obrazovanje/odseci/va/odseci-va.html - Ваздухопловство на Машинском факултету у Београду
  • http://www.mas.bg.ac.rs/istrazivanje/biblioteka/SPISKOVI%20COBISS/01%20Udzbenici.HTM - Библиотека Машинског Факултета - Уџбеници